Talasi života

Život je potpuno čudan i nepredvidiv. Nisam ja sada otkrila ništa novo, što menja sveta. Svi mi to znamo, ali ne razmišljamo o tome dok nam se ne desi nešto ružno. Trenutno sam u borbi na više frontova. Posao je, pre svega, u pitanju, ali i porodica, ali i ne najmanje, iako je poslednje i ljubav. Taman malo sastavim normalnog života, kada mi se desi neki preokret. Da li je u pitanju horoskop? Ne znam, ali se čudno dešava. Ne gledam tranzite, jer me to smara, a život mora da se živi.

Čula sam se u sredu sa mojim bivšim verenikom iz Izrael. On me redovno zove. Redovno priča iste priče i objašnjava kako bi nam bilo lepo da se oženio sa mnom. Muči ga žena, muče ga glupa deca, muči ga sve i svašta, ali ja to sve slušam, sređujem nokte ili gledam nešto na internetu bez zvuka. Imao je priliku, ali nije iskoristio i to je to. Kada je trebalo da bude bastion naše veze, on je samo ćutao, a ja sam se borila. 

U njegovoj porodici je ujak svetinja. Šta on kaže, oni svi veruju u to. Pričala sam već da je taj ujak jedan zatucani ultraortodoksni Jevrejin, koji je dosadan i očekuje da mu svi ljube ruke kada ga vide. Svi, ali ne i JA. Ideja Izraela je da smo svi jednaki, a on pokušava da uspostavlja neku hijerarhiju, koja se meni ne dopada i pokušava da proturi neke svoje ideje, koje JA ne prihvatam. Moj bivši verenik je kao ateista, ništa ga ne zanima, ali sve te praznike on slavi. Posebno se izmotava za Purim i boji onu glupu, musavu decu sa konjiskim zubima. Licemerje!

Danas slučajno odem preko Bebinog fejsa da vidim šta ima novo kod njega na profilu, kad ono nema ništa. Pogledam u prijatelje, ima dosta naših zajedničkih prijatelja i vidim izađe njegov brat, moj bivši dever. On je mene podržavao, ali nemam o njemu neko mišljenje. On izigrava nekog umetnika, pesnika. Piše neke jako glupe pesme, a svi mu se dive kako je on talentovan, a to je obično nabrajanje životnih događaja, pri tom, komentari ispod pesama su kriminalni. Komentariše taj njihov ujak nekim provalama, koje niko ne razume i koje su glupe. Najviše me nervira što mu je neko rekao da je sladak, kada se smeje, pa se tamo kezi sa onom njegovom kovrđavom kosom. Misli da je zanimljiv. Kad vidim ispod komentara komentarisala je i žena mog bivšeg verenika. Da, da, tog koji me zove i priča kako bi nam bilo lepo, a on se ne razvodi. Isto lupi neku glupost i to o gej brakovima. Ona je kao jako pobožna Jevrejka, a podržava gej brakove i hvali se kako je slobodoumna, a ima 150 kila i ne misli da smrša. Komentarisala je neku dvojicu, koji imaju dete. Ona šalje neke blagoslove, komentare, pametuje. “Šta ti ima bilo šta da kažeš? Tvoj muž mene zove redovno, duso. Bolje se bavi svojom porodicom, nego tim pederlukom.” Digla mi je pritisak. Pogledam sliku, koju je stavila, a na njoj moj bivši verenik kao neki deda Cigan. Baš se trudi da ga pokaže što ružnije. Onaj njen sin razjapio usta sa konjiskim zubima kao i ona. Kezi se, bekelji se, plezi se. Misli da je smešan, a dete je antipatično do bola. Da nije normalno, verovatno, bi bilo kreten. Jednostavno, ne mogu da ih smislim. Ova mala ćerka je slatka. Liči na mog bivšeg verenika, ali ima majčino ponašanje i kada se slika namesti kez i izbeči oči. Ta njihova porodična slika mi izgleda kao da su prorodica Adamblats. Svi su ispali grozno. Međutim, komentari… sve najbolje, supetlativi, deminutivi, slatkice, čokoladice. Povraća mi se. Privid srećne porodice. Sve porodice su srećne na isti načina, a porodica mog bivšeg verenika je dosadna na svoj način. To tako izveštačeno. Pogledam slučajno i njegov instagram. On se slikao u crno-beloj tehnici. Jeste sladak, ali ona, oštrokonđa, ga je sigurno na to naterala.

Na svu moju muku, još moram da trpim i takve gluposti na društvenim mrežama i ne mogu da se opustim u ovo teško vreme.

Advertisements

Ljubav i rat

Moj život je borba, ali sada je teška borba. Pisala sam vam u kakvim sam problemima, ali sada se pojavio još jedan problem – ljubavni. Zaljubila sam se u jednog dečka. On ne živi u Srbiji. Za sada neću da otkrivam o kojoj zemlji je reč, ali ću vam reći da je Pravoslavac. Nije Kevin iz Indije, koji mi se i dalje sviđa, ali mi smo prijatelji, on ima neku devojku, a ja ne verujem da je to ozbiljna veza. Nije ni Rus, naravno, iako Rusi nisu Pravoslavci, već komunisti, a nije ni iz Bosne i Hercegovine. Ja sam osetila neku povezanost između nas. On je započeo razgovor sa mnom i meni su se svidele njegove oči i osmeh. Vozi neki Pasat ili Boru ili takvo nešto, ali nije sada to bitno. Važno je da nije Audi. Ja nisam mogla ni da ga slušam, jer sam ga stalno gledala. Ima prelep osmeh. Malo ima konjaste zube, ali nije strašno. Toliko mi se svideo da stvarno ne znam šta da vam kažem. Beba kaže da joj liči na Cigana, ali mislim da je ona ljubomorna.

Pitaćete se u čemu je problem. Zašto neko tako sladak, koji je osvojio srce Samovašoj Cici, nije u vezi sa Samovašom Cicom? I ja se to pitam, ali postoje dva problema. Prvi je tehnički problem, a to je da ne živi u Srbiji. To nije baš strašno. Drugi problem je mnogo ozbiljniji. On je u potpunosti posvećen svom poslu i ništa ga ne zanima. Ne zanima ga ni veza, ni brak, a ima skoro 40 godina (Ne znam, tačno koliko ima godina). On je biolog. Svaki vikend provodi u prirodi i čeprka po zemlji, kamenju, vodi, itd. Hvata te odvratne divlje životinje i tvrdi da ih voli, a jede meso. Nisam mogla da ulazim u bilo kakve rasprave s njim, jer je toliko sladak da samo gledam u njega i ne mogu da slušam te njegove budalaštine o tim smrdljivim i ljigavim životinjama, a ne mogu da shvatima kako može uopšte da ih smara i čačka. JA kao zaštitnica ljudi, biljaka i životinja, ne mogu da shvatim to. Besomučno se vucara po toj prirodi i samo se slika. Nema Instagram, ali smo ga Beba i JA našle na fejsbuku, preko Bebinog naloga. Te slike s utakmice, te letnji provodi, zimski provodi s nekom decom. Čeprkanje po nekim kanjonima, močvarama. Neke zmije, žabe, bubašvabe, ptičurine, daždevnjaci. Drugari, verujte mi na reč, to je dosadno. On je posvećen tom svom poslu 24 časa. Kada sam mu poslala poruku preko vibera, on mi je napisao: Radim! “Radim???”, a kao da mi ne radimo? Kao da mi po ceo dan samo sedimo za kompjuterom ili telefonom, idemo od kafića do kafića, idemo na fitnes ili bazen. JA učim dete od drugarice da pliva, a još su nam se pridružila i druga deca, pa ne pričam okolo i ne ponašam se tako oholo i besno da kažem nekom: “Radim!”

Da bih ga što bolje upoznala, preko fejsbuka smo ga špijunirale, odnosno JA, pa sam se “upoznala” sa nekim njegovim prijateljima, koji su tagovani. Oni su mi rekli da je to njegova normalna reakcija i da i njima tako odbrusi. “On je jako zaljubljen u prirodu i voli biljke i životinje” (iako učestvuje u njihovom ubistvu). Volim i ja prirodu, pa nisam neljubazna prema drugim osobama. Možete svi da potvrdite da sam uvek prema vama svima ljubazna i srdačna, iako imam milion problema nad glavom. Šta to sada treba da znači, zato što on voli svoj posao. Svi mi volimo svoj posao, pa ne maltertiramo druge.

Ne znam, kako da malo skrenem pažnju s njegovog posla na život i na uživanje?

Pauza

Dragi drugari, mnogi od vas su se zabrinuli, kada su saznali da moram da se povučem sa društvenih mreža zbog nekih životnih problema, koji su mi se desili. Vi dobro znate da sa vama delim i dobro i zlo, ali i vi sa mnom. Svima želim da pomognem i znate da sam pomagala ljudima i psihološki i medicinski kada god je bilo nekome potrebno. Nažalost, već duži niz meseci događale su se mnoge stvari u MOM životu, kojima nisam htela da pridajem veliku pažnju i na kraju je došlo do još ozbiljnijih stvari. 

Mnogi mi kažu: “Cico, ti na svoja pleća ne možeš da staviš sve muke sveta i da celom svetu pomogneš i da svima budeš dobra.” JA volim da pomažem i da budem dobra prema svakome, a to i sami znate. Borim se za prava biljaka, životinja, ali i ljudi i dece. Svetu se ne može ugoditi, ali ja pokušavam bar malo da ovaj svet učinim lepim i veselim.

Moji problemi su počeli krajem prošle godine, preciznije u novembru. Kao što znate, ja sam imala svoj privatni biznis. U Srbiji, ako nisi zaposlen ili si neradnik ili si nekog pokrao. Pokušavajući da se odbranim od te etikete, ali i da se spasim od agencije za zapošljavanje, pokrenula sam svoj biznis. Četiri mlađe žene su radile kod mene. Imale su plaćenu obuku u inostranstvu. One su imale jako dobre plate i jako dobre bakšiše, od kojih su samo mogle da žive. Pošto sam došla iz civilizacije, bili su im i uslovi civilizovani, kapitalistički, a ne kako komunisti zamišljaju kapitalizam. Imale su redovnu, naglašavam, jako dobru i redovnu platu, imale su pravo na tri nedelje plaćenog godišnjeg odmora, plaćeno bolovanje u potpunosti, svakoga dana pauzu za ručak, koje su poručivale odakle su htele. Jedina zabrana je bila za pušenje, ali nisu inače pušile, tako da ih ni to nije pogađalo. Dve su dobile i dve nedelje odmora kada su se udale. Ubrzo sam dala otkaz Danijeli, jer je redovno kasnila. Imala je pravo da dođe taksijem i to bi joj bilo refundirano, jer im je inače bio plaćen prevoz, ali ona nije vozila. Svi mi imamo probleme, ali je posao posao. I moj biznis je jako dobro funkcionisao. Imala sam dosta mušterija, upoznala sam mnogo ljudi, ali nisam davala na veresiju usluge samo zato što je neko “selebriti”, jer ovde ljudi u Srbiji umišljaju da se vrti oko njih Univerzum, samo zato što su se nakašljali u nekoj jadnoj seriji Radoša Bajića.

Kako se rusofilski, naprednjački oblak zla gomilao nad Srbijom, tako je meni bilo sve gore i gore s poslom. Morala sam da zatvorim jedan lokal, jer ljudi nisu imali para. Iako je moj biznis počeo da posustaje, moje radnice su dobijale platu u potpunosti kao da se ništa nije promenilo. Poslovala sam sa gubitkom, ali je plata bila redovna, a bakšiša je bilo sve manje. Već sam počela da razmišljam o zatvaranju svog biznisa u septembru prošle godine, ali mi je bilo žao da Ivana i Sladža ostanu bez posla. U novembru je Ivana odlučila da da otkaz. Rekla mi je da više ne može da radi za nisku platu šest sati dnevno i da hoće da nađe nešto bolje. Ja sam joj poželela sreću. Ja sam je pitala da li hoće da ostane da radi, dok ne nađe nešto bolje, ali ona mi je jasno rekla da ne želi. Isplatila sam joj polovinu meseca i rastale smo se kao ljudi. Bilo mi je jako teško zbog odlaska, jer je ona bila tu od samog početka, ali ne želim da kvarim nekom sreću. Ostala je još Sladža. Na kraju sam morala da zatvorim salon, jer mi je bilo besmisleno da ceo teret padne na njena pleća, jer ja nisam navikla da izrabljujem radnike, pošto sam kapitalistkinja. Ipak, pred zatvaranje salona, preciznije posle dve nedelje od otkaza, vratila se Ivana i pitala me je da je ponovo primim na posao. Ona nije bila zadovoljna platom od 700 evra, a ispostavilo se da nije ni znala kolike su plate po Srbiji. Jednostavno sam je odbila, jer me je napustila i to je bilo to. Ubrzo sam zatvorila salon, a Sladžu sam plaćala dok nije našla posao, iako Sladža kaže da bi više volela da ga nije ni našla. Sladža je jako vredna žena, inače je Ciganka i imala je baš težak život. Moja bivša kućna pomoćnica Milanka ju je jako mrzela. I stalno mi je govorila da misli da je ona lopov, a mislim da i Milanka ima ciganske krvi, pa tu uvek postoji neka netrpeljivost.

Pored tog poslovnog problema, uginule su mi sve čivave. Počelo još pre skoro godinu dana, kada je uginula moja čivava Rosalinda zatime  se razbolela od tuge i moja čivava Esmeralda, ona je posle bolesti uginula, a za njom od tuge i Izabela u decembru. Baš mi je tako rekao veterinar. U to vreme su mi se uselili Beba i Boban, s kojim sam tada raskinula i u tom najtežem stresu sam morala svakodnevno da slušam njihova izvoljevanja i budalesanja. Pored toga tu mi je nad glavom titrala i Milanka, moja tadašnja kućna pomoćnica. Moje dve pudilce užasno tuguju zbog svojih drugarica i dalje. Stres i tuga su jako teška stanja. I ja sam bila skrhana bolom, ali sam se borila uzdignute glave i mislili ste da je kod mene sve u najboljem redu. 

Uskoro sam otkrila Bobanovu i Bebinu prevaru, jer su svoje stanove iznajmili, a živeli su u mome. Bobana sam najurila, a Beba je ostala, s tim što je povremeno plaćala račune. U martu mi je došao bivši dečko iz Italije RB. Na kraju marta sam se smuvala i s mojim bivšim dečkom Ognjenom iz Švajcarske. Da, to je novost da je bivši, ali o tome ću malo kasnije.

Pred sam Uskrs sam odlučila da se povučem sa Tvitera, jer sam saznala jednu jako tešku vest, a to je da se moja Nana jako razbolela. Ona je bila moja dadilja i naša kućepaziteljka u Izraelu. Preživela je Holokaust jedina iz svoje porodice. Zahvaljujući njoj sam naučila srbski, upoznala sam se sa srbskom kuhinjom i kulturom, jer je ona insistirala da znam o svom poreklu, jer je ona strada zbog svog porekla. Mojoj Nana je poreklom iz Poljske, ali je to sada Ukrajina, bukvalno na granici sa Poljskom, i ona me je naučila tako neku mešavinu poljskog i ukrajinskog. Živela je u nekom malom selu. Nemci su ih deportovali u razne koncentracione logore. Ona je otišla sa mamom i jednom sestrom, a druge sestre, braća i otac su prebačeni u druge logore. Nikada ih više nije videla.  Jedna sestra i brat su ubijeni u Sobiboru, otac i drugi brat u Majdaneku. O drugoj sestri nikad ništa nije saznala. Njena mama, sestra i ona su prebačene u Krakov gde su bile u getu. Ona je imala 9 godina i za nju je Krakov bio pojam o kojem je slušala iz priča, ali je došla u pakao. Ubrzo joj je sestra umrla, jer je bila na prisilnom radu. Posle toga su ona i majka prebačene u jedan koncentracioni logor i tu joj je majka umrla. Posle rata moju Nanu je uzela jedna jevrejska porodica i odveli su je u Izrael. Pokušavali su da uđu u trag njenom stricu, ujaku, tetkama i ostaloj rodbini, ali, nažalost, to je bilo jako teško. Odrastala je sama sa tim ljudima, koji su je pazili kao svoju decu, ali je uvek nekako čekala da joj “dođe brat i odvede je na klizanje na jezero”, jer je to poslednje što joj je rekao da ne bi plakala kada su ih uhvatili. A, ona je jako volela tog svog brata i često mi je pričala o njemu. On je imao motor i konja i on je vozio na motoru. To je tada bilo kao da sada neko ima avion. Ona je jaka žena. Nikada nije volela da putuje avionom i jedino je putovala kod mene u Srbiju. Sada je odlučila da ode u Grčku na lečenje. JA sam htela da putuje avionom, ali je putovala brodom. U Grčkoj ima bratića (iz te nove porodice). Njena bolest me je jako pogodila. I to je jedan od razloga, zašto sam se povukla sa društvenih mreža. 

Mnogi su me pitali u privatnim porukama i za Milanku. Milanka je otpuštena posle Uskrsa. Ne volim da pričam o nekim stvarima, ali ima jedno mesto sa decom, koje ja pomažem. Svake godine i za svaki veći praznik, ja im priredim neku radost. Tako sam spremila i ove godine da odnesem deci neke igračke i čokoladna jaja, koja pravim, jer sam JA veganka i ne farbam jaja. Spremila sam to u jednu kutiju, ali je kutija sutradan odjednom nestala. Sa mnom je bila Milanka i pitala sam je gde je kutija. Ona, znajući da sam potresena zbog Nane je počela da me pravi ludom i da mi govori da nikakve kutije nije bilo. Ona je znala da je to spremljeno za tu decu, ali je prosto ukrala. Ja sam je naterala da prizna i rekla je da toj deci ne treba ništa i da je tu kutiju poslala svojim unučićima, kojima ja i inače saljem poklone. Pored toga, još mi je rekla za Nanu da se brinem “oko neke izlapele babetine”, a ta žena je meni i majka i baka i prijateljica. Jednostavno, ja sam joj uručila otkaz. Rekla sam joj da skupi stvari i da ne želim da je vidim. Ona je počela da se dernja, plače, kuka, valja se po podu. Kada je videla da me neće dotaći, otišla je do moje mame po običaju da joj se žali, kako je sirotinja. Ja sam rekla mami o čemu se radi i da me ne zanima šta ona misli o Milanki i da se moja saradnja s njom završila. RB se sav isprepadao. Bebi sam rekla da ne sme da pisne. I tako je Milanka, konačno, dobila šut kartu. 

Još jedan od problema je nastao sa RB. Nas dvoje smo pre par godina, dok smo se muvali započeli zajednički biznis. On je kupio neke vinograde i nas dvoje smo tu započeli proizvodnju: on vina, a ja soka od grožđa. To je mala vinarija, ali je bila luksuzna i ekskluzivna. On je zapao u finansijsku krizu zbog razvoda i ženidbe. On je hteo da se ja udam za njega, ali on nije bio razveden, a sa njegovom bivšom ženom sam bila dobra drugarica. Htela sam da se to u potpunosti raščisti. O tome sam pisala u ovom blogu. Pošto je on glup za život i posao, ali sladak, morala sam da mu pomognem i otkupila sam polovinu njegovog imanja. Ispalo je sada da je on založio celo imanje pod hipoteku. Više nisam znala šta da radim. Da ga ubijem… ne mogu, jer ne ubijam ljude. To je uradio bez ikakvog razgovora sa mnom. Njegova deca moraju da idu u školu u on je ostao bez prihoda, jer je finansirao neke gluposti, neke filmove i slične poduhvate, koji nisu uspeli. On je Lav u horoskpu i voli da se pravi da je neki umetnik i da iyigrava neki nivo. On se vratio u Italiju, jer mu ističe boravak od tri meseca, da bi mogao opet da dođe tokom ove godine. Šta radi, ne znam, jer se sada najviše brinem za Nanu.

Posle 1. maja sam raskinula sa Ognjenom. Meni je oduvek 1. maj bio odvratan, jer me je podsećao na komunizam. U Izraelu su se ponekad dešavale neke demonstracije neradnika, ali mi je to uvek bilo asocijacija na gulage, genocid, Rusiju, Tita, komunizam, Putina i Islam. Ognjen je hteo da idemo s nekim prijateljima na prvomajski uranak. Ja sam to odmah odbila. Objasnila sam zašto, a onda sam mu rekla i da će padati kiša. Oni su planirali da ubiju neku životinju. Pravi satanizam. On je trebalo da se vrati u Švajcarsku. Uveče je došao kod mene i rekao mi da hoće da idem sa njim da živimo. U meni “vidi osobu sa kojom bi mogao da provede ceo život.” Vi znate da ja volim Švajcarsku, ali se često setim zlostavljanja koje sam trpela u srednjoj školi. Ja sam mu rekla da se mi ne poznajemo dovoljno dugo i da trenutno ne mogu da napravim tu promenu u životu. On je rekao da on ne može da ostane da živi u Srbiji, jer mora da ide da radi. Tako smo se rastali. Nažalost, nisam imala ni snage da mi bude žao što smo raskinuli, jer sam imala toliko posla i obaveza, a posebno što moram da komuniciram i sa mojim advokatom u Italiji i sređujem ovo što je RB zabrljao. Ognjen je nekako došao kao prava osoba u pogrešno vreme.

Drugari, ovo je opis mog trenutnog života. Mislim da sam vam negde i dužna da kažem šta se dešava. Postoje i neke druge stvari, koje su mi se sjurile na pleća. Imam novu kućnu pomoćnicu Radu, koja nije lagala u CV- ju, jer ne zna ni da ga napiše. Rekla je da joj je ćerka napisala. Polako se uhodava u moj način života. Ona nije imala iskustvo sa celodnevnim boravkom, ali vidim da joj prija. Iznenađena je kako sam ljubazna prema njoj, jer ju je bivša poslodavka urnisala i ponižavala. Stvarno mi nije jasno, kako se ljudi u Srbiji toliko zaljubljeni u komunizam i pričaju kako se u komunizmu cenio radnik, a prema radnicima se odnose kao prema robovima. Skoro joj se sin oženio i ovo joj je prilika da ih pusti da žive sami. Ja sam oprezna, jer ljudi u Srbiji su, ipak, neradnici.

Drugari, za sada se neću javljati, jer ja ne znam da lažem i da se pretvaram, pošto svakog jutra, poželim svima dobro jutro i to zaista želim, a sada ne mogu da poželim, jer ne mogu da se sastavim svkog jutra. Idem redovno na Cicafitnes. Počela sam da držim i časove plivanja ćerki moje drugarice Dragane. Malo imam problema s Draganom, jer joj je skupo da plaća bazen, a ja ne volim da idem na javne bazene, ali nije ni važno. Mala lepo napreduje.

BUdite mi dobri, drugari, i jedva čekam da se ponovo svakodnevno čujemo. Najviše na svetu Vas voli Samovaša Cica.

Naši stari dani

Kada sam bila tinejđerka, jedno vreme sam išla u školu u Ameriku. To je za mene najsavršenija zemlja na svetu, posle Izrael, jer sam tu odrasla. Tada sam napisala nekoliko pesama o Konfederaciji, jer sam ja patriotkinja po prirodi, jer svaku zemlju cenim i volim. Nažalost, ne mogu da nađem moje pesme, ali se sećam otprilike kako su zvučale. Moje pesme su označene kao rasističke, a JA sam antirasistkinja i ljubiteljka slobode i mira u svetu. Evo, jedne od mojih najomiljenijih pesama.

Naši stari dani

Prošli su ti dani još odavno
Sa setom čuvamo uspomeni na njih.
Nikada ih nećemo zaboraviti,
jer volimo slobodu i nezavisnost.
Ptica iz kaveza odleteće daleko.

Crvena ravnica naše Đorđije,
Šume naše Virđinije, močvare Alabame,
Plodna polja Karolina, šarena Luizijana,
Obale Floride, miran Misisipi, polja Tenesija,
Medvedi Arkanzasa i žuta ruža Teksasa.

Povetarc s okeana osvežavao je lica,
Sedeli smo na tremu na stolici,
Čula se pesma sa naših bogatih polja,
Deca su se smejala, a pamuk je rastao
Rastao do neba i još više.

Voleli smo komšije, nije bilo svađe,
Vladala je sloga, vladalo je poštovanje.
Mladi su poštovali starije
A stariji su poštovali mlađe
To je bilo na svetu društvo najslađe.

Pevali smo vesele pesme
Primali smo toplo goste,
Zabavama nikad kraja,
Stara Mami gunđala je tiho
Ništa nikad nije smetalo nikom.

Uskoro su došli jako loši dani,
Brat sa bratom je hteo da zarati,
Nije bilo više poštovanja.
Službe su se skraćivale
Obojene počeli su lažima da truju.

Prošla je jedna mnogo teška vojska,
Većinom pjačkaši i prostaci,
Nisu mogli da shvate naš život,
Nisu mogli da prihvate da smo takvi
Terali su svoje, a nama je to strano.

Ništa više nije bilo isto,
Obojeni prijatelji postali su sluge,
Dostojanstvo im je postalo poniženje
Od njih smo morali da spašavamo ljude
Došao je crni oblak i uneo mrak.

Naše plantaže nisu više bile iste,
Naši prijatelji vređali su se,
Javila se zavist i nepoštovanje
Srušeno je ono što je vekovima bilo
Nikom više ništa nije milo.

Sa setom se vraćamo u stare dane,
Kada je jedna zora donosila lepe dane
Možda je Jug ponižen i pao
Mi čekamo da se ponovo vrati
I vratimo što nam je nekada dao.

Zbogom

Danas sam inspirisana da napišem pesmu o ljubavi.

Odbaciću sve što mi nudiš
Ako to nije od srca i ono što želim
Ne treba mi ništa i možeš da odeš.
Ti ponižavaš moje srce,
Pretvaraš moju prvu ljubav u mržnju.
Možeš i da me osuđuješ
Anđeo je za tebe sada postao demon.

Želim da izbrišem sve greške
Želim da te potpuno zaboravim
Potpuno novi život kreće
Od naših snova sam odustala,
jer sam se razočarala
Ne verujem više u tvoje priče.
U te bajke koje su bile zavodljive.

Uživaš da me okrivljuješ iznova
Kako možeš da uživaš da gledaš patnju.
To što misliš i pričaš nije istina
Vihor naše ljubavi već je prošao
Sada sam potpuno mirna
Prestala su sva osećanja
Polako se okrećem od tebe i odlazim u noć.

Zbog tebe

To što radim, to je zbog tebe
Nemoj da me pitaš više
Nisu ovi osmesi za tebe, 
ali moje suze su zbog tebe.
Ovim osmesima krijem.
Krijem ono što neću da kažem.
I kada te gledam, ja te sanjam
U snovima mojim jedino si lep
Sada.
Čekam strpljivo da sve prođe
Ide to sve svojim tokom
Volela bih da je sve brže
Zbog tebe
Da ti kaže moje srce zauvek:
Zbogom!
Ne mislim više isto kao pre,
sada u drugima gledam to.
Mislila sam da sam videla sve
A zbog tebe je to sada bol.
Mislila sam da će on nestati.

Susret s ocem

Moj misteriozni nestanak uzburkao je svet, ali sam odlučila da vam ispričam šta se dogodilo, jer mislim da je ovo jedan lep životni događaj. Pored toga, nećete morati da se pitate gde sam bila i šta sam radila.

Uveče, 12. januara, posle šetnje dobila sam poruku od mog tate da se nalazi u Mađarskoj i pitao me je da li bismo mogli da se vidimo. Pošto on živi u Brazilu za njega 700 kilometara ne predstavlja nikakav problem, ali ja sam u prvi mah malo razmislila. Beba je skočila od sreće i rekla idemo. Ja nisam tako lako skočila, jer sam odrasla bez oca.

Moji mama i tata su se upoznali u Izarelu. Venčali su se i dobili mene. JA sam rođena u Beogradu, ali me je mama posle tri dana odvela u Izrael, koji je bio njena država. To je i moja država. Moj tata je ubrzo posle mog rođenja shvatio da on nije osoba za brak i oni su se razveli. Moja mama nikada nije rekla nijednu ružnu reč o njemu, a nije mnogo govorila ni inače. Sa njima sam imala skoro nikakav odnos. Koliko znam, on je ubrzo otišao u Dansku, a zatim posle putovanja i posla po svetu odselio se u Brazil. Tokom mog života viđala sam ga jako retko. Pre ovog puta pre neki desetak godina sam provela čini mi se tri nedelje sa njim u Brazilu i to su mi bile neke od tri najdosadnije nedelje u mom životu. Nismo imali o čemu da pričamo. Ja sam se trudila, on se trudio, ali, jednostavno, nije išlo. Sećam se da sam se s njim kao devojčica viđala ovde po Evropi i Srbiji, ali nikada nisam njega doživljavala kao oca, a nisam nikada ni razmišljala o njemu. Sećam se da su moje drugarice i drugovi imali tate. Neki su mi se sviđali i mislila sam da je sasvim normalno da se zaljubiš u nečijeg tatu. Imala sam samo nekoliko slika, a svi su govorili da je lep, a meni su se sviđali crni muškarci, jer sam odrastala okružena njima.

Ipak sam odlučila da krenem na to putovanje, ali pošto je bilo mnogo saputnika, moj auto je bio suviše mali. Beba je pozvala mog najboljeg druga Branka koji ima đipa, pa smo se vrlo brzo spakovali i organizovali. Pravac istok Mađarske. Moj tata se inače u Brazilu bavi istraživanjem nekih buba, biljki ljudožderki i očuvanjem šuma. To je njemu zanimljivo, ali meni je bilo strahovito dosadno. U jednom gradu Manaušu, u Brazilu. Klima je odvratna. Jako je sparno, svi su polumrtvi, stalno pada neka kišurina i uopšte nije bilo nekih frajera. Mi smo čak živeli izvan grada. Drugari, to je prašuma. Odvratno je. I jako dosadno. Išli smo po tim šumetinama, blatu punom kojekakvih odvratnih životinja i indijanskih nakaza. Toliko mi je bilo grozno sam posle toga morala da se oporavljam dve nedelje u Riu de Žaneiru. Posle sam išla u Sau Paulu, a posle u Buenos Aires. Civilizacija je civilizacija.

Krenula sam radi reda, eto, da ga vidim, jer sam mislila da se možda nikada više nećemo videti. Sa njim je bio i njegov prijatelj Rafael. Iako je velika razlika u godinama između njih, oni su nerazdvojni. Rafael je jako sladak i duhovit. Zgodan je. Jedini razlog što nisam poludela tada u Brazilu je bio on. Jedan deo mene je želeo da vidim njega, pošto sam se s njim više puta viđala i hemija između nas je odlična. Lepo igra. Duhovit je. Za razliku od mnogih Latinoamerikanaca nije glup. Sa njima mogu o svemu da pričam, a ranije se bavio i gimnastikom, tako da smo se našli i na tom polju. Ima crnu kosu, a bradica mu baš lepo stoji, a Belac je.

Svaki čas me neko prekida i nikako da završim ovaj blog.

Krenuli smo Banetovim đipom. On je moj najbolji drug, ali smo ranije bili u vezi. On je trenutno u procesu razvoda od njegove žene, koja je bolesno ljubomorna. Sa mnom su pošli Beba i Boban. Moj dečko nije mogao da ide zbog posla. Nisam mogla da idem mojim autom, jer je on mali. Jako brzo smo se dogovorili, bukvalno za pola sata i pošli smo za Madžarsku.

Evropska Unija pravi neke projekte o prelasku sa gasa na drva, a moj tata se bavi nekim ekološkim čudesima sa šumama, pa je to razlog zašto je došao u Madžarsku. Kada smo se susretali, kada sam bila mala nisam nikad ništa osećala prema njemu. U stvari, on me je uvek zagrlio i poljubio. Rekao bi mi: “Kako je moja lepa devojka?” Ja bih mu rekla: “Dobro, dušo!” I onda bismo malo šetali. On mi je postavljao pitanja, ja sam odgovarala, ali nisam baš previše. Onda bismo ćutali. Pitao bi me da idem na neki kolač i sok i to je bilo sve. Ponekad bi mi nešto ispričao zanimljivo. Ja sam htela da budem ljubazna, pa sam ga nešto pitala bez veze. I tako su prolazili naši susreti. Ovog puta sam osetila drugačiju energiju. On mi se baš obradovao, a i meni je bilo drago što ga vidim. On mi je rekao na engleskom sa našim “r”: “Ti si postala prava lepotica.” Pošto sam naučila da flertujem sa muškracima, htela sam da mu kažem: “Dušo, da znaš samo kakva”, ali srećom, nisam to lupila. Umalo da mu kažem: “Dušo, nisi ni ti loš.” Ali opet to nisam bubnula. Počeli smo lepo da razgovaramo. Beba, Boban i Bane su se smeštali u neki užasni hotel. Tata me je pozvao da idemo u neki madžarski kafe. Tamo je bilo odvratno. Nije bilo svetla, bilo je zadimljeno, sedeli su alkoholičari. Poručila sam neki sok, a i on je. I onda mi je on rekao: Cico, baš si mi nedostajala. Često razmišljam o tebi. Ja nisam bio za porodicu, ne zato što je tvoja mama bila loša osoba, naprotiv. Uplašio sam se i odnosa sa tobom kao malom bebom. Nisam želeo da te rasplačem i osetio sam odgovornost, koju nisam mogao da podnesem. Ne mislim da sam bio kukavica, ali nisam želeo ni da pokušavam nešto. Mislim da sada mogu sa tobom normalno da razgovaram.” JA sam mu rekla: “Dušo, opusti se. Meni je nedostajalo da imam tatu i mislila sam da se uvek moje drugarice zaljubljuju u svoje tate, jer su se oni meni svidžali. Uvek sam flertovala s njima.” On mi je rekao: “Hahaha! Tata je nešto drugo. Razumem te da nisi imala i nisi znala kako da se postaviš u takvim situacijama.”

Tako smo posle šetali i prvi put sam se lepo ispričala s njim. Pričali smo o svemu. Razgovor je tekao lepo. Nije više bio onaj dosadni čovek, s kojim sam samo ćutala. Uveče sam se vratila u hotel i ispalo je da Boban neće da spava s Banetom u krevetu, pošto smo uzeli dvokrevetnu sobu. Spavala sam JA sa Banetom. Beba nije mogla da spava, a Boban se žalio da je hladno. Bane je odmah zaspao. Internet je bio jako loš. Televizor je imao šest madžarskih, dva slovačka i jedan ukrajinski kanal. Nekako smo zaspali pred zoru. A onda sam se opet videla sa tatom i opet sam lepo pričala s njim, tu je bio i Rafael sa nama. Pokazivao mi je i neki projekat o šumama, koji je spremao za Poljsku. Uglavnom njihov utisak je bio da je ovde jako hladno. Moj tata je postao i vegan i iznenadili su se kako u tom Madžarskom selu nema ničeg za jelo sem krompira.

Beba je zatim odlučila da se vrati, pošto je htela da ide da dočekuje Putina, ali mi nismo hteli. Pošto sam bila blizu Ukrajine, odlučila sam da odem da posetim rodbinu moje Nane, a krenuo je i moj tata sa mnom. Jedva smo našli đip da rentiramo u onoj Madžarskoj još nisu čuli za mnoge stvari, iako su u EU. U Ukrajini je bilo divno. Osetila se ljubav prema zemlji, nažalost, jako, jako su siromašni. Nanini rodžaci su mi rekli da se i dalje susreću sa antisemitizmom u Ukrajini. Ono što mogu da podržim je da se jako razvila rusofobija i patriotizam. Jednoj lokalnoj školi sam poklonila nešto para i poklonila sam jednoj narodnoj kuhinji, pošto su na ivici bede. Išli smo malo po Mukaćevu. Vratili smo se u Madžarsku. 

Beba je otišla u Srbiju preko Rumunije zato što smo odlučili da ostanemo. Tata mi je pričao o svom detinjstvu i njegovoj porodici. Opisao mi je porodicu baš onakvu kakva jeste. Pitala sam ga za pesme koje je voleo, šta je voleo da jede i iznenadio se kada sam mu rekla da znam da pravim Kransekaka. Mnogo više je pričao o sebi, nego što je mene pitao o mom životu. Mislim da ne odobrava to što sam bila striptizeta i što sam glumila u porno filmovima. Shvatam da, ipak, treba da me bolje upozna. Dopalo mi se, zato što sam sada mogla da vidim u njemu čoveka. Pričao mi je i kako je odlučio da pređe u Pravoslavlje zbog ljubavi prema mojoj Mami i Srbiji. Iako smo pričali na engleskom, pokušao je da priča i na srbskom i to je lepo što se trudio, ali je jako davno učio taj jezik. Rekao mi je da ide na službe u Prvoslavne crkve u Brazilu i da, pošto zna za moju rusofobiju, ne ide u ruske. To je jako pametno od njega. On se inače bavi biciklizmom i trebalo bi na proleće da dođe ide biciklom po Evropi sa Rafaelom. Pozvao je i mene da im se pridružim. JA baš volim da vozim bicikl, ali su mi roleri nekako prakričniji. Sic na mom biciklu me jako žulja dok se ne naviknem.

U svakom slučaju, ovo je bilo jedno sasvim novo iskustvo za mene. Drago mi je što sam upoznala svog tatu. Kao da sam dobila neki delić, koji mi je uvek nedostajao. Iznenadila sam se da on uopšte zna da nešto kaže o sebi, ali sam shvatila da je to verovatno, jer neki ljudi ne mogu da priđu deci, ma koliko ona bila zrela za svoje godine, kao što sam to bila i JA.