Uncategorized

Alchajmer

Sinoć sam imala jako dinamično veče. Izašla sam sa najboljim drugom u neki kafić. Bilo je mnogo dobro. Upoznala sam jednog biznismena, ne znam da li je kontroverzan, ali je baš bogat, a i tata mu je bogat. Ako se udam za jednog od njih dvojice, bas će mi upasti kašika u med, ali znate da meni novac i nije bitan. Tako smo se zezali, posle smo malo i džuskali. Podsetila sam se dana, kada sam žarila i palila Ulicom Strahinjića bana. Sada ne izlazim toliko, jer mi je u Beogradu sve vec viđeno. Htela sam da idem na letovanje, ali ne znam kuda bih više išla, pošto sam sve zanimljivo obišla, a nemam dečka da mi predloži nešto. Tako se zezam sa prijateljima i ovde pomalo sa vama, često pišem i moj ultrapopularan blog. Baš sam se iznenadila kolika je posećenost. Iako sam uvek vrlo popularna i zapažena, jednostavno, moja skromna priroda je baš bila iznenađena, kada je videla da moj blog posećuje na stotine ljudi. Čak, ja ne pisem previše, jer imam tema, ali me mrzi.
Tako sam sinoć izašla sa društvom i kažem vam bilo je super. Posle toga smo otišli na Novi Beograd i svratimo na picu. Ja uzmem picu, a oni uzmu neke pljeskavice. I tu smo se zezali, kad prilazi meni jedan dečko, nekako mi je poznat. Videla sam da vozi belog đipa Mercedesa, ali nisam se nesto mnogo uzbiđivala. Svako moze da ima đipa danas. Ljudi kupuju te đipove na kredit i prave se da su bogati, a 10 godina jedu hleb i paštetu. Nema veze, neću da se ovaj post pretvori u socijalno istraživanje o siromašnima, koji hoće da postanu bogati. I jedem ja picu sa nekim razvodnjenim kećapom, i prilazi meni taj dečko i kaze uz osmeh: “Gde si, Cico? Nismo se videli sto godina.” Meni je vec njegov osmeh izgledao kao da se znamo, ali meni je on jednostavno umakao negde. I tako ja počnem brzo da listam po glavi, ali ne mogu da ga se setim. Čak ni prvo slovo imena. Đip je vidim nov, znači da je možda imao stari model. Sat, neki seljački Fosil, znaci da glumi neki stil. Farmerke izbeljene, bele patike. Jakna neka kineska, kupljena po onim “Springfildima” u Ušću ili Delta Sitiju. Nikako da se setim s kojim tako bednim tipom sam bila u vezi. Ne volim, kada je ljudima samo bitno da na sebe nabace nešto da bi izgledali skupi, a nemaju šta drugo da ponude. Jednostavno, samo nešto nose radi reda, i imaju neki veštacki stil. To nije muškarac za mene, pa mi je baš bilo teško da saznam ko je on u glavi, jer ja sam većinom sa muškracima, koji znaju sta hoće. I tako listam ja i ne mogu da se setim. Ipak, ja sam bila kuuul sa osmehom i sve sam prihvatila. Prošlo je sve ok. Rekao je da se nismo videli vec šest godina. On je kao radio u Dubaiju (Tek mi onda nije bilo jasno ko je, jer tamo ide samo jad i beda ovog sveta) i da se još nije oženio. Hteo je da nagovesti da možda obnovimo vezu. I dalje ne znam, ko je.
Da li vam se desilo nekada da zaboravite da ste sa nekim bili u vezi? Da li treba da počnem da vodim evidenciju? Da li vi vodite evidenciju? Ja vodim dnevnik, ali nebitne osobe ne zapisujem. Da li da počnem da koristim nešto za pamćenje? Fosfor? Čula sam da je to afrodizijak.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s