Uncategorized

Jutarnji blog

Probudila sam se jutros, kao i obično, rano. Da sam udavača, kako kažu mene bi na selu jako cenili. Rekli bi mi: “Svaka ti čast, Pevačice, kako si samo vredna i rano ustaješ!” Ja sam svesna toga da sam dobra prilika, ali to mi trenutno ne znači ništa. Nisam baš za udaju. Ja sam pre svega intelektualka i zgodna devojka, za kojom su mnogi ludeli, a ludeli bi i sada, ali se ne bavim javnim poslom, osim ovog bloga, koji pišem, a koji je neverovatno popularan. Pogledam statistiku, a grafikoni rastu iz sata u sat, samo ljudi slabo ostavljaju komentare, pa onda se možda stiče i pogrešan utisak, ali meni to nije važno, jer ja imam svoje kvalitete i super sam riba i sa tim i bez toga.

Noćas sam imala nekoliko košmara. Radi se o jednom dečku, koji mi se sviđa, a sa njim nisam u vezi, pre svega, mojom krivicom. Kako kaže moj drug: “Postala si žrtva sopstvene dobrote.” I to mi se redovno dešava. Dobra, a luda. Pitam se kada će to stati. Pitam se kada ću postati jedna namazana ženska, koja će niti hladna i koja nikog neće gledati. Možda onda to ne bih bila ja. Uglavnom, svaki čas neki košmari i neko smaranje.

Ljudi me pitaju šta radim u životu. Ja kažem ništa. Pitaju me za fakultet, ja sam zaboravila i koja sam godina, a baš sam bila napucala i prosek i ocene i kolokvijume, čak sam se smuvala sa jednim asistentom, ali je on stvarno bio bez veze. Mislim da bi mi prijalo letovanje, ali ne znam kuda da idem. Bila sam svuda, a da idem na Antarktik, to bi bilo zimovanje. Na Akrtiku sam bila, kada sam živela u Norveškoj i Kanadi i ne pitajte me ništa. Bilo je belo i dosadno. Mene ne privlače te avanture, ja volim da lepo legnem na plaži i sunčam se i uživam. Pa, ni te Norvežane ne privlači zima. Idu po Francuskoj i tamo se beče na sve i svašta.

Malo sam bey veze, jer sam raskrinkala bivšeg dečka iz Izraela. Obećavao mi je “kule i gradove”, a ženi neće da plati epidural. Ja ne mogu da verujem da je on takav i da je postao takva škrtica, a JA sam ga naučila kako se ljubi. Pre toga je jurio grašak jezikom po tanjiru. Trebalo bi da idem u Izrael, ali me mrzi. Većina mojih prijatelja je otišla u Kanadu, a koji su ostali su se poženili ili par drugarica se poudalo. Moja najbolja drugarica Bina, sa kojom sam bila u vojsci i sa kojom sam išla u osnovnu se sada zalepila za tog njenog muža i ne mrda, a prvobitni plan je bio da špijunira mog bivšeg dečka. Poptpuno pogrešno. Eto, i tu se pokazalo da sam žrtva sopstvene dobrote.

Moram danas da idem kod zubara. On je sladak i seksi, ali me jako nervira kada se naginje na mene, pa osećam njegovo međunožje na mojim butinama. Nikako da mu opalim šamar i kažem mu da se smiri. Manijak jedan. Srećom, sladak je pa ga nekako i trpim. Kada mu je žene tu, manji je od makovog zrna.

Danas bi trebalo da idem na plivanje, ali… i to je pitanje. Od kada sam se preselila u ovaj novi stan, nemam osnovne uslove za život. Nemam terasu, nemam bazen, nemam baštu, a to sam sve ranije imala. Osuđena sam da se sa Milankom nadvikujem i nadmudrujem oko toga šta da kupi u “Maksiju” ili da je vozim u “Tempo” i to bi ona uvek u onaj na Belim Vodama, a sada nam je ovaj “Tempo” na manje od deset minuta. Valjda ima tamo te neke svoje drugarice, pa može da me ogovara.

Moraću, pod hitno, da nađem dečka.

Advertisements

2 thoughts on “Jutarnji blog

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s