Uncategorized

Volontiranje u Africi – moja slika

Pocela sam da pisem post o volontiranju u Africi, ali su me banovali zbog poziva na genocid, ali ne znam koji. Ovo je odgovor jednom naivnom decku, kao sto sam i ja bila naivna, ali vise nisam.

Ja sam poznata humanitarka, pa cu ti reci kako izgleda to “volontiranje” u Africi, cisto da znas. Prvo, to sto si video da ljudi idu da se zezaju je istina i tamo vecina, dobra vecina ide, jer im je dosadno kod kuce po anglosksonskom govornom podrucju, Zapadnoj Evropi i Skandinaviji. Tesko ces naci nekog iz Jermenije, Azerbejdzana, Indije, Meksika da volontira po Africi. Ako na nekog od njih naletis, tom su roditelji burzuji i njemu je dosadno kod kuce. Ja sam isla da volontiram sa drugaricom, kada sam imala 14 godina. IZgledala sam starije, pa smo prosle. Ja sam ranije putovala u Juznu Afriku, jer moja mama ima tamo biznis, pa sam znala nesto o crncima, a ovo sam posla, jer su me zaista vodili humanitarni razlozi. Otisle smo na neko mesto na granici Malavija i Tanzanije, a drugi put sam bila u Obali Slonovace. Razlika je samo sto su u Obali Slonovace bili franciski vojnici, koji su bas slatki i duhoviti, pa sam imala s kim da se muvam. Da, dobro si cuo. Da se muvam, a zasto? Zato sto tu niko sem mene nije naivno dosao da pomaze ljudima. Ja sam poprimala sve vakcine u Izraelu koje postoje i ne postoje, cak sam uzela i neku vakcinu, koja u roku od 24 h izbacuje sve virus, a daje se ljudima, koji su u specijalnim jedinicama, a ne meni maloletnoj. Preko veza sam to dobila. Dakle, Malavi, pa cu ti ces shvatiti Obalu Slonovace. Otisli smo u to neko selo, gde su nas docekali kao bogove. Gozba, voce, meso, pic’e, sve sto mozes da zamislis. Od nas su stajali na nekih 200 m ljudi, koji su iza zice gledali u nas. Meni nije bilo jasno, jer sam dosla da pomazem ljudima, koji su gladni, jadni i bedni. Pitala sam o cemu se radi. Jedan iz UNa mi je rekao na engleskom  sa jakim nemackim akcentom: “Polako, nece oni nikuda.” i mahnuo glavom na njih uz grohotan i odvratan smeh. Kasnije sam saznala da ga zovu Johan Naci. Posle neka tri sata te gozbe, gde su se svi ozdrali i ponapijali. Rekli su nam da se pakujemo za nase satore. Neko ko je mogao da stoji, pokupio je stvari, ovi neki su se vukli i povracali (vecinom Englezi i Australijanci). Kada smo nekako bili spremni, ovaj je viknuo nesto, kasnije sam saznala da na Svahiliju znacu: Pustaj ih! Skinuta je zicana ograda, a crnci su poceli da jure kao u coporu i da se lome jedni preko drugih. Navalili su da jedu ostatke hrane. Neki od nas smo bili zaprepasceni, neki su se smejali, posebno ljudi iz Srbije. Odveli su nas u neke barake, koje su blizu te poljane, kasnije sam videla da je poljana. Svakog jutra smo imali obezbedjenu svezu vodu za tusiranje, dorucak, rucak veceru. A kako smo volontirali se pitate?! Pa, nikako. Ja sam se par puta nudila da pomazem medicinskim sestrama, koje rade tamo cisto kada dodje neko da ih slika. Ima samo nekih ljudi, koji sprovode ekspermente nad crncima, koji umiru. Dolaze neki belci, kao sto je Andjelina ili Madona, odaberu nekog crncica, pa se o tome posle pise. Secam da sam se da su tada dolazile mnoge zvzede, pa su se slikali i sa mnom, jer sam ja bila u tom volontiranju i bilo im je bas neverovatno. Tako smo imali za vikende super zurke, na kojima se prezderavalo, pilo i radilo svasta. Ponekad bi doveli i neke crnce i crnkinje s kojima su vodili ljubav ili se izzivljavali nad njihovim telima. Nadju neke crnce muskarce pa ih vuku za svasta, ma da vam ne pricam. Svaki put, kad sam pitala da pomognem oni su mi se smejali, a jednom su pozvali psihologa da popruca sa mnom, koji mi je objasnio da sam mlada i luda i da ne treba da se zanosim glupostima. Tada sam shvatila da je to sve jedna laz. Kasnije sam cula od lokalnih crnkinja da one idu u Obalu Slonovace i dalje u Zapadnu Afriku da se smuvaju sa nekim od vojnika i da se udaju i odu iz Afrike. Tako sam i ja sa mojom drugaricom otisla u Obalu Slonovace i upoznala sam super Francuze, povela sam i nekoliko crnkinja. Da bi lakse isle, ja sam ih prijavila da su mi sluskinje i tako su dobile papire, ali to nije bilo istina. Nisam ih tako tretirala, iako su one u meni gledale sveticu i izbaviteljku. Posle sam Florensi nasla i posao manekenka da bude i ona mi je bila zahvalna, a Goma se udala za katolickog svestenika i sad imaju troje dece. On je mislio da je peder, a eto, ona ga je zavela i izlecila. Njegovi roditelji me obozavaju.

Kasnije sam se vratila kuci i mogu da kazem da niko ne treba da ide da volontira u Afriku, jer je to jedna obicna laz, koja nas iskrene i naivne humanitarce privlaci.

Advertisements

4 thoughts on “Volontiranje u Africi – moja slika

  1. Hm… nešto sam sumnjičav prema ovom blogu. Poštujući vaš dosadašnji rad i sve one romane koje ste izdali.. čini mi se da je ovo napisano u šaljivom i duhovitom tonu sa primesama ironije, kao da ste hteli da satirom navedete ljude da se otrezne i shvate lepotu ne odlaska iz mesta gde živimo jer je tamo negde avaj uvek mnogo bolje. Ipak ne mogu a da ne primetim da ovo liči na neku hipotetičku situaciju više nego na realnu.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s