Popularna sam zvezda širom planete, mogu skromno da kažem globalnih razmera. Moj blog je enormno posećen, pošto mi stalno stižu obaveštenja da boominguje. Iako imam mnogo objavljenih bestselera, ja sam jedna obična devojka, koja voli da se druži i pomaže drugima. Pre neki dan sam se smarala sa Ljubinom, onom iz bivšeg komšiluka. Ona nema nikog. JA je vozim, pričam sa njom, šetam. Ne tražim nikakvu korist, osim da ona bude vesela i srećna, samo se pitam kome će sutra ostaviti onaj stan u kojem živi. Ranije je inajmljivala one tri sobe sa južne strane, koje mi se sviđaju četrima studntkinjama. Bila je to lepa suma, ali već četiri meseca ništa. Matora škrtica će sve odneti sa sobom. Ipak, nije ni važno, ja nisam materijalistkinja. Htela sam da kažem da sam navila na razne vrste progona: politički, nacionalni, sekusalni, verski i životni. O meni se svašta priča, da nisam žensko, da sam muško, da radim kao kranistkinja, da se muvam sa političarima, da sam sponozoruša, da rasturam brakove, da podržavam Vučića i ne znam koje još sve gadosti. Svesna sam da zbog svoje popularnosti moram da trpim svakakve napade. I trpim ih. Retko odgovaram, a slabi ljudi se nekako osećaju jačima, kada napadaju jake.
Poslednjih dana sam izložila mnogo mišljenja o Rusiji i Turcima, odn. Islamu. O njima mislim sve najgore i smatram da ih treba zbrisati sa Zemlje. Trenutno na svetu nema dovoljno jake ličnosti da to sredi. Obama je čamuga, on ne može da ubija svoje. Nekako se nadam da će to srediti Donald Tramp.Uspešan je biznismen i ima nešto iza sebe, a ne kao ovi naši nerdanici, koji osim ulizivanja ne znaju ništa, a ni to ne rade kako treba. Smatram Islam i Rusiju najvećim svetskim zlom, a tome bih dodala i katoličanstvo, ali za sada ću ga zaobići.
Osim politike, područje mog delovanja je, naravno, i ljubav. Zante sami kakva sam emotivka. Raskinula sam s jednim decčkom, nažalost, ništa od te veze i mojih velikih očekivanja da ću zaboraviti starog. Znate onog od prošle godine, u kojeg sam zaljubljena, ali to krijem. Sada sam u vezi s drugim. Sladak, bogat, ali mnogo, mnogo dosadan. Nekako mu je teško da shvati da sam ja književnica i blogerka i moj blog ne doživljava ozbiljno, a sami tim, mislim da ne doživljava ni vas, moje fanove, koje mnogo volim. Ipak, u vezi sam s njim, pa šta bude. Možda se i opameti.
Bavim se malo i zaštitom životinja. Ali o tome nema šta mnogo da se piše. Znate i sami da su ljudi nemarni prema životinjama i ljudima i biljkama. Ja mogu da otvaram oči, ali te oči su ztvorene. Usmerene su na rijalitije. Na “Farmi” je skoro ubijena Maja Nikolić zbog sprske himne. Neki tamo musliman se nešto bunio. Već sam rekla da nema ko da preuzme stvar u svoje ruke. Uvek navodim primer Izraela, kako je rešio problem u Ezoru Yehidi veShomronu. Tako se to radi. Tako bih i ja u Raškoj, samo nema ko to da uradi.
Poslednje i moram da kažem najbolnije polje je književnost. Znate da sam poznata svetska spisateljica, čiji romani su neviđeno lepi i popularni. Znate da sam skromna. Povremeno se ponekad javim sa nekom porukom na jednom forumu iz Srbije. Na tom forumu se često vodi hajka protiv mene, jer imate razne ljude, ali samo mogu da sumiram sve to u jednu rečenicu: “U Srbiji se sve prašta, osim uspeha.” Ja nisam Novak Đoković ili neki drugi lelemud, koji služi da zabavlja ljude, pa pošto to ne zna, onda se kezi i podsmeva. Ja sam vrlo ozbiljna. Iza mene ne stoji ničije prenemaganje, bekeljenje, ulizivanje, već ozbiljna borba na više planova. Svog života se ne stidim i uvek kažem ono što jesam i što sam bila. Ne stidim se svoje porno prošlosti, već sam pisala o njoj. Nikoga nisam prevarila. Svoje bitke vodim za sebe ne otvarajući restorane, ne udarajući se u srce i govoreći da mi je Srbija u srcu, dok se baškarim po svetu, a pare se slivaju u moj djep. Svako je uspešan na svoj način. Gledam horde roditelja, koje su decu zalupale u sport i ne daju im da se igraju. Misle da je u sportu budućnost. U neradu, u bečenju i kreveljenju. Na tom forumu, punom površnih ljudi, povremeno kažem poneko svoje misšljenje o nekoj knjizi ili nekom filmu. Ovog puta sam tamo banovana, a na delu o književnosti, koji bi trebalo da bude opušten za sve, JA sam označena kao osoba, koja piše besmislene postove. Da mene nema, tu niko ne bi ni pisao. Ja pišem ozbiljne kritike, dok drugi samo komentarišu o glupostima i izmišljaju knjige. Ja ne lažem da čitam nešto, što ne čitam. Kažem da čitam Bibliju i ovaj moj blog. Nisam ja kriva, što je svaka moja reč napisana s ljubavlju za vas i ja je osećam i uživam verujem i vi, najdraži moji. Tu se pokazala još jedna karakteristika naroda sa ovih prostora. Jedan od učesnika na tom delu o knjigama je i jedna osoba, koja se predstavlja kao Quentin. On je izgleda nekada pisao neki blog, slično kao ja. Dopalo mi se jer smo na istim talasnim dužinama. Sličnih smo interesovanja. Naivno sam rekla, da mi se on sviđa, a zaista mi se svideo, pošto ja ne tražim muškarce prema nekim površnim kriterijumima, već prema kvalitetu. Čini mi se da je on i sladak, jer lepo piše i da nosi naočare, a to mi se baš sviđa kod muškarca. Deluje tako nekako… slatko. Kada je saznao da mi se svđa on me je prezreo. Počeo je da me vređa. Pokazao je da nema stila ni hrabrosti. Danas je napisao sve najgore o meni. Meni! Meni, koja sam tako naivno s ljubavlju čitala njegove postove i neka maratonska žvrljakanja o nekim knjižurinama, za koje niko nije čuo. Za mene kažu da sam muško. Ne, nisam muško, ali za razliku od mnogih muškaraca imam muda, dok neke mnogo veće muškarcine nemaju ni petlju, a ne muda da kažu to što misle.
Znate da ne volim puno da pišem, a danas sam se previše raspisala. Ovo saopštenje ću objaviti i tamo, jer VI znate da ja imam muda,a verujem da će pročitati i on i ostali. Želim vam da se super provodite u životu. Slobodno se javite na moj imejl: moderna.pevacica@yahoo.com. Vidimo se! ❤ :*
Moderna Pevacica 