Uncategorized

Izbeglica

Zaljbljena sam u jednog dečka. On nije baš sladak, nije baš lep, imućan je, ali mi to nije važno. Zaljubljena sam i ne znam šta da radim. Već godinu dana. Već sam više puta pričala o tome, ali ponovo ću vam otvoriti dušu, pošto znam da uživate da me čitate i pratite moj blog. Slobodno pisite javno, ne morate da mi pisete tajno na imejl. KOd mene je sve transparentno, ali ne i vi, pošto čuvam diskreciju. Tako sam zaljubljena u jednog dečka. Sve je počelo tako, što se on zaljubio u mene. Tvrdio je da se baš zaljubio. Ja sam sve činila da se on odljubi. Nisam želela da se on zaljubi u mene, jer sam se plašila da ću se zaljubiti u njega. I uspela sam. Zabrljala sam i zaljubila sam se. Zašto nisam želela da se zaljubim u njega? On je bio suviše savršen. Baš onakav, kakvog sam celog života tražila. NI debeo, ni mršav, ni nizak ni visok, ni glup ni pametan, duhovit. Savršenstvo na jednom mestu. Kada je neko savršen, onda je vaš život završen. Ja tražim savršenog dečka, ali ovaj je bio suviše savršen. Savršen je bio, jer je imao mane. Ljudi vam se uvek predstavljaju u najboljem svetlu. On se pokazivao u normalnom svetlu. Smejao se lepo, bio je tužan. Bio je jak, bio je slab. Ja sam to videla i nisam želela da se zaljubim u njega, jer on ne bi bio srećan sa mnom. A, ako on ne bi bio srećan sa mnom, ni ja ne bih bila srećna sa njim. Ipak, dogodilo se. On se odljubio, ja se zaljubila. Sada ne znam šta da radim i da li smem da mu kažem to. Pre neki dan sam odlučila da mu kažem, pa pta bude, neka bude. Skupila sam hrabrosti, iako sam bila u vezi sa jednim dečkom. Spremila se sexy, pristojno. Napucala se samopouzdanjem i krenula. Kada smo se videli, dok sam ja krenula iz niskog starta, on je rekao da je našao devojku. Jaoooo, meni! Ja sam se nasmejala i rekla da je to divno. On me je pitao, šta ja imam da mu kažem. Ja sam rekla, veselo da treba da raskinem sa dečkom, jer mi se sviđa neko drugi. On je pitao ko, a ja sam rekla, ma neki bezveznjaković, koji vozi neki auto marke televizora “Daewoo” ili “Mitsubishi”. Nisam nikad znala da su to kola, mislila sam da je to dečija hrana ili bela tehnika, jer sam gledala slike na televiziji. A, om mi je rekao: “Cico, Cico, duhobita kao i uvek!” A ja nisam bila duhovita, nego tužna. Smejem se, a plakala bih. Ali ja sam uvek jaka, tako i tada. Sada radim na preboljevanju tog dečka. Ne znam, kako to da ubrzam. Postala sam izbeglica iz rođenog života, jer sada izbegavam da ga vidim. Kada ga vidim, na sve zaboravim.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s