Pozitivne misli · Uncategorized

Deca (ni)su kriva

Mnogi od vas me mole da napišem neku sociološku temu ili političku, jer sam ekspertkinja i za te oblasti. Moje pravo polje delovanja je, kao što svi znate, ljubav. Sada sam odlučila da ovde prikažem ljubav na neki drugi način. Ljubav kroz mržnju. Ja sam pre nekoliko godina bila u vezi sa jednim dečkom. On je bio nekako kao kuvana noga, nije bio nimalo živahan, što se kaže: “Nit’ smrdi, nit’ miriše”, ali ja kažem čim nešto “nit’ smrdi, nit’ miriše”, znači da prilično zaudara. Takvi mi se ljudi nikada nisu sviđali. Tako i taj dečko. Bila sam s njim u vezi, je baš tada kupio neki novi auto, pa kao da se provozamo, pa se poljubimo, štipnemo i eto veze. Ubrzo smo raskinuli, ali smo ostali super drugovi, a on se oženio sa nekom klinkom iz komšiluka. Ona je dosadna, poluobrazovana. Ubrzo je rodila jedno dete, pa drugo. On je otišao u Australiju da radi i od tada se samo javi dva, tri puta nedeljno njoj, a meni svakog dana. I stalno mi se nešto žali i izmišlja o toj porodici. Ja sam shvatila da on ne voli tu svoju porodicu i duboko sam se razočarala, jer sam pomislila da tako ne bi voleo ni našu porodicu. Posle sam pogledala i druge parove i videla da oni ne vole svoju decu. Ostavljaju ih kod bezličnih vaspitačica i dosadnih baba i deda. To je baš strašno.

Deca nisu kriva što imaju tako hladne roditelje.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s