Uncategorized

Srpski hobi

Večeras sam se baš fino ismejala. U vezi sam par dana s jednom dečkom. On je simpa, ali je baš tipičan Srbin. Šta je to? Nije to neka teška definicija kako sebe ljudi ovde vole da predstave, kao nešto hipersuperiorno u odnosu na ostale, a s druge strane ima i onih hiperinferioraca. Istina je da je Srbija nezanimljiva samoj sebi, a ne nekom drugom. Ono što je meni zanimljivo je srpski hobi – saklupljanje stranih pasoša. Često mi postavljate pitanja o mom državljanstvu i poreklu. Mislim da sam već odgovarala u Q&A.

To je splet životnih okolnosti. Državljanka sam Izraela, Srbije, Kanade, Danske, Nemacke, Holandije, Belgije i Luksemburga. Imam i americku zelenu kartu, a mogu da podnesem zahtev za državljanstvo kada hoću. Državljanstvo Srbije sam dobija po rođenju, Izarela jer je moja mama imala, Kanade, jer ulaganja mamine firme prelaze 200 hilj. dolara, a tamo sam se i školovala, na osnovu investicija mogu da dobijem i američko. Dansko, nemačko, holandsko i belgijsko sam dobila preko oca.

Sada ću malo da pojasnim o čemu je reč. Ja sam rođena u Srbiji i posle tri dana me je mama odvela u Izrael, jer je ona tamo živela, a samo je želela da se rodim u Jugoslaviji, koji je još tada postojala. Dobila sam državljanstvo Izraela, jer je moja mama dobila državljanstvo. Kada sam išla na školovanje u Kanadu, pošto je firma moje mame uložila u Kanadu preko dvesta hiljada dolara, dobile smo državljanstvo, a imam i američku zelenu kartu, jer su ulaganja firme moje majke preko dvesta hiljada dolara. Uvek mogu da podenesem zahtev za državljanstvo, ali mi ne treba. Kanađane više vole svi. Imam državljanstvo Nemačke, jer je moj otac nemački državljanin, a po nacionalnosti je Danac, pa sam dobila državljanstvo pre par godina, jer sam dobila ogromno nasledstvo. To je bilo baš kad je onaj dečko pobio one budale na ostrvu u Norveškoj. Eto im sada muslimani, pod nosom, koje su podržavali. Preko oca sam dobila holandsko i belgijsko, jer je on dugo živeo tamo, a mogu da dobijem i luksembursko, ali mi ne treba. Jednostavno ta državljanstva sam dobila spletom okolnosti. Ipak, ono što je stvarno specifično je da je skupljanje državljanstava srpski hobi. Moj dečko juri da dobije mađarsko državljanstvo, jer mu je deda bio neki polu-Mađar. Ja ga pitam šta će mu, a on kaže da može lakše da putuje i da radi u EU. Poslednji put je putovao na more 2013. i to u Bečiće (inostranstvo do bola), a ovde ima neku svoju proizvodnju od koje sasvim pristojno živi. I sad njemu treba sa 40 godina da juri neki posao u EU. Hrvati naravno zatežu, jer su prvi put u istoriji bitni zbog nečega, pa makar to bilo i nebitno. Onda sam primetila da gomila ljudi jurca za hrvatskim, bosanskim, rumunskim, slovačkim, bugarskim, poljskim državljanstvom, ali i austrijskim, nemačkim i češkim. A, zašto? Ne znam da li misle da vise vrede zbog toga. Meni kažu: – Blago tebi, Pevačice! Ja samo pitam njih: – Šta ja imam od toga? Ja radim, učim, pišem blog, igram, tražim ljubav sa ili bez pasoša. Pasooš nije garant sreće.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s