Uncategorized · World policy

Neokolonijalizam

Poznata sam svetska putnica. Nema zemlje u kojoj nisam bila ili imala dečka iz nje. Mislim da samo nisam bila u Somaliji i Južnom Sudanu, pošto je od skoro nezavisan. Sad nešto razmišljam… Nisam bila na nekim ostrvima u Okeaniji. Ne mogu da se setim.Ameriku sam obisla celu, Evropu – celu. Afrika – nisam bila u Somaliji i Komorskim ostrvima, ali to je Francuska. Azija – nisam bila na Dijegu Garsiji i nisam bila na svim ostrvima na Filipinima, ali sam bila na Filipinima. Baš sam se zamislila. Ipak, proputovala sam 95 % sveta i to je dovoljno. Ja sam iskrena i nikada ne lažem, tako i u ovom tekstu ću reći svoje mišljenje. Odmah da se ogradim da nisam rasistkinja i ne mislim da neko vredi više ili manje.

U 20. veku ’60. godina pojavili su se pokreti za “oslobođenje Afrike”, namerno stavljam navodnike. To se popularno zvalo “Buđenje Afrike” Većina zemalja se rešila kolonijalizma. Dve jedince zemlje, koje nisu nikada kolonizovane, mada bih ja samo označila Etiopiju, dok je Liberija bila projekat za rešavanje crnačkog pitanja. Pitala bih sve vas danas: Šta je donelo to “budđenje”?

Africko tlom je bilo izdeljeno između Francuza, Portugalaca, u najmanjoj meri Španaca, Birtanaca, Nemaca, najkraće Holanđana i najtragičnije i najsurovije Belgijanaca. Poznato je da su Belgijanci bili najsvirepiji osvajači, koji su pobili prinudnim radom milione ljudi i to u dvadesetom veku. O tome niko ništa ne priča. Za razliku od ostalih, Nemci su prilično ulagali u svoje kolonije i iako su oni u krvi nacisti i rasisti bili su humaniji od ostalih. Ipak, svi kolonijalisti su doneli neku kulturu, pre svega Zapadnu, pismo, jezik i određene životne navike, koje se nisu lako prihvatale od strane afričkog stanovništva, koje je ipak pre svega domorodačko. Ma, koliko pokušavali da ih nekako kolonizuju ili socijalizuju ili da kažem modernizuju, oni su i dalje daleko od toga. Otišli su kolonijalisti i ostavili te narode da sami upravljaju svojom sudbinom, ali da li su oni upravljali ili upravljaju. U većini Afrike su neke polufunkcionalne, bedne države. Ljudski život ničemu ne vredi, a oni umiru od raznih bolesti, za koje ceo nerazvijeni civilizovani svet okrivljuje Amerikance, jer je najlakše okriviti njih. Pokazalo se da ti narodi ne odlučuju ni o svojoj sudbini, jer nisu u stanju. Žive bedno i odvratno. Ljudi iz Evrope dolaze i gledaju ih kao meso za izživljavanje. Žene i muškarce pretvaraju u prostitutke, dok troše svoj novac, a oni žive u prividu da im je lepo, jer su kao nezavisni, dok njihovim zemljama vlada neki na prljavom Zapadu obrazovani diktator, koji je ogrezao u korupciju. Nešto kao Mugabe. U Južnoj Africi je bio zlotvor Mandela sa svojom porodicom, koji su od jeden od najnaprednijih i najbezbdenijih zemalja, pretvorili u leglo kriminala. Sami pogledajte kakva je Afrika danas. Islam se sve više dovlači i zatucava, već prirodno zatucani narod.

Sada svako zna da im je bilo bolje dok su bili kolonije. I Crnci danas vape za aparthejdom. Ljudski život ne vredi ništa. Da li je onda kolonijalizam bio bolji?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s