Godišnjica

Na zahtev mnogobrojnih mojih fanova i pratilaca na društvenoj mreži Tviter, gde sam za kratko vreme postala uticajna tviterašica odlučila sam da napišem ovaj blog, koji mogu da nazoovem i istorijskim, jer se radi o jednom događaju, koji se desio kada sam bila mala tinejdjerka. Neću moći da budem previše detaljna, jer želim da se fokusiram na sam događaj, ali ću morati da napravim i male digresije da biste bili u potpunosti upoznati sa događajem.
Kao što znate JA sam napustila Izrael sa 12 godina da bih se školovala u Švajcarskoj. Tamo sam išla u neku izopačenu katoličku školu, u kojoj su me zlostavljale časne sestre i sveštenici, jer sam bila Pravoslavka i nisam htela da se potčinim papi, koji je bio matori razvratnik. Na kraju života se tresao i raspadao, jer je toliko zla naneo svetu. Kao proučavateljka Biblije on je za mene samo mogao da bude Djavo, a ubrzo sam videla da su svi ostali njegovi službenici. JA sam imala sve dvadesetice, što znači petice na srbskom, ali sam volela i da igram i da se družim, a oni su hteli da me kazne zbog moje religije, pa su me stalno kažnjavali i nikada nisu uspeli da slome moj duh i moju čvrstu veru. Bila sam prava Krstašica, a ne poput njihovih licemera, koji su išli da pljačkaju Jerusalim i Vizantiju. Svi su bili protiv mene, pa sam morala uvek da budem za korak ispred njih, ali i da budem bolja i najbolja. Drugarice su me obožavale, jer sam bila tračak svetla u toj zatucanoj školi. Pre par godina, kada sam imala svoj fejsbuk, dok ga zlobni ljudi nisu hakovali, poslala sam zahtev da se priključim u grupu škole u koju sam išla i neki iskompleksirani učitelj fratar je počeo da me propituje, ko sam, šta sam, odakle sam i koje sam predmete imala, jer me se on ne seća, ali Cica se njega dobro seća. Iz te škole sam izbačena, jer sam prijavila jednog da me nepropisno pipka, a onda su se oni obrušili na mene zbog toga, što sam bila modna ikona. Smetala im je “prekratka suknjica”, kao da je trebalo da radim ne znam šta. Posebno su bili ljubomorni, jer su otkrili da sam radila preko letnjeg raspusta kao igračica na Ibici, a jedan je pustio i moje snimke sa hotlajna, gde sam radila.
Ovo je bio samo mali uvod. Posle toga sam otišla u školu u Kanadu, pošto sam JA kanadska državljanka. Bilo mi je lepo par dana, dok nije jedan profesor počeo da mi se nabacuje i rekao je: “Znam šta si radila u Švajcarskoj”, ja sam mu opalila šamar i udarila sam ga u stomak. Nažalost, ja sam tada bila samo nezaštićena devojka i oni su se obrušili na mene. Prešla sam u Ameriku. Tu dolazimo do sadašnjeg događaja, koji nikada nisam uzimala za ozbiljno, jer je trajao samo tri nedelje, ali, evo, sada je osvanuo, kada me je bivši dečko pozvao na okupljanje.
Uzimajući u obzir moju religioznost i posvećenost borbi za očuvanje mira u svetu prešla sam u jednu školu u Kolorado Springsu. Neću navesti ovu školu zbog skandala, koji su MI priredili i zbog jednog drugog dečka, kojem sam pomogla da postane slavan. Krenula sam u školu, sećam se da je bila sreda i bilo je prohladno, ali sunčano. Sa mnom je išao naš maniđer Isak. On potiče iz porodice reformisanih Jevreja i nije nikada bio u Izraelu. Često se čujem, a ranije sam mu pričala o Izarelu. On je oženjen i zahvaljujući MENI je uveo mnoge jevrejske praznike u porodicu. Ipak, Jevreji ga ne prihvataju tako lako, jer nije obrezan. JA sam mu dala podršku da se ne obrezuje, ako to ne želi. Njegova žena mu je par puta čak rekla da “nije pravi muškarac”, jer se plaši. JA sam imala razumevanja za njega. Ima nekoliko dece. Slatki su. Uglavnom, on je našao školu i tu me je doveo. Delovalo mi je da je sasvim dobra, hrišćanska škola. Krenula sam i odmah prvog dana sam se istakla kao odlična učenica. Malo sam imala problema da mi uklope raspored, pa sam otišla na hor. Tu sam upoznala tog profesora, koji me je i pozvao. Zove se Djošua. Odmah sam osetila da ima nešto između nas više od klarineta i trube. Sasvim spontano smo se smuvali dok sam duvala u flautu. On je bio oduševljen mojim kapacitetom pluća i mojim talentom za fujaču, za koju on nikada nije čuo. Poljubili smo se i započeli vezu. Nisam mogla da prestanem da se ljubim s njim, a ni on sa mnom. Rekao mi je: Cico, ti si pravo osveženje u ovom jadnom gradu. Donela si urbani i kosmopolitski duh. Imaš prelepu uniformu i lepo ti stoji, jer si zgodna. Voleo bih da mogu da svoj talenat pokažem u Njujorku gradu. Ti si mi ulila novu energiju. On me je istog dana izabrao za solistkinju hora. Počeli smo naporno da vežbamo za priredbu, za Dan Zahvalnosti. Ostajali smo nekada i do kasno. Imali smo kartko vreme, a devojčica, koja je htela da bude solistkinja je bila ljubomorna na mene. Mene su, naravno, svi muvali, ali ja sam bila zaljubljena u njega, jer znate kako je kada ste čistog srca poput MENE. Svi iz hora, sem te zlobne devojčice su me obožavali. Jedne večeri, posle probe hora, Djoš i ja smo ostali malo da ćaskamo i da se ljubimo. To je bio kao naš ritual. Dok smo se ljubili ušla je ta zlobna devojčica i rekla da joj je sve jasno i da ne želi da priča o tome ni sa kim. Od tada on se pogubio. Počeo je da bude smušen. Nije bilo te vatre. U komšiluku kod mene su živeli neki hrišćanski misionari. On je bio muzičar, a žena mu je bila učiteljica. Doselili su se tu iz Oklahome. Njihov sin R. je hteo da postane muzičar i sviruckao je nešto, a JA sam mu pomogla da započne neku ozbiljniju karijeru sa svojim bandom. S njima sam razgovarala i rekla da mi se sviđa jedan dečko. Oni su me ohrabrivali. Konačno sam, posle tog nemilog događaja rekla R. šta se dogodilo. On mi je rekao da moram da prekinem tu vezu, ali ja nisam mogla, jer sam shvatila da je Đoš ljubav mog života.
Đoš i ja smo se i dalje viđali, ali sada je to bilo tajno. Rekao mi je da me voli, ali da mora da pazi šta da radi. Približavala se priredba. Svi koji su slušali naše probe bili su očarani mojim izvođenjem. Dopadao im se i hor. Dan Zahvalnosti je bio u novembru i ja sam jedva čekala da pokažemo kako sam dobro organizovala hor sa Đošem. Đoš je bio malo povučen, počeo je da kasni, pa sam ja morala malo da upravljam horom. Najviše mi je prokosila ta devojka, koja nas je videla i govorila je da se smirim, kada sam ih terala da vežbaju i ostaju posle časova, a Đoš tada nije mogao. JA shvatam šta znači ljubomora. Te večeri smo bili spremni što se kaže kao praćka. JA sam bila lepo obučena. Imala sam crne cipelice na štiklicu, bele dokolenice, teget suknjicu sa faltama, kariranu košulju i preko teget kardigančić. Našminkala sam se diskretno i imala sam dve pletenice. Stavila sam crveni karmin, koji stavljam kada želim da istaknem svoje lepe usne. Priredba je prošla fantastično. Svi su bili oduševljeni. Đoš je konačno bio ponovo veseo. Postao je normalan. Posle priredbe, stajali smo Đoš i ja i moj drug R. sa njegovim roditeljima. Prišali su nam direktor, gradonačelnik i njihove žene. Nahvalili su naš rad. Rekli su kako smo dobar tim i kako je Đoš napario odličan program. On se zahvalio i rekao da ničega ne bi bilo da nije  bilo MENE i pogledao me je. U jednom trenutku, mi smo se poljubili. Sasvim spontano. Za mene je svet stao. Osetila sam da je Đoš dečko za kog ću se dati. Dobro, bio je dvadeset godina stariji od mene, ali opet sam osetila ljubav. R. je nešto prokomentarisao i odveo me je u stranu. Rekao mi je: “Cico, sada je otkrivena vaša veza. Znaš li da će Đoš dobiti otkaz, a ti ćeš biti izbačena iz škole?” Opijena ljubavlju nisam ni znala šta mi on priča. Odvezao me je kod njih kući. Sutradan za doručkom, ja sam još bila puna utisaka, kada mi je njegova mama rekla: “Cico, danas ideš u školu i ovo ti je poslednji dan ovde.” Odjednom sam se rasanila. Ko? Šta? Gde? Zašto???
Otišla sam u školu normalno obučena u uniformi, ovog puta sam stavila crvenu traku s mašnom u kosi. Dočekala me je gospođa T. sekretarica direktora na vratima i rekla: “Cico, JA te jako volim, svi te volimo, ali moraćeš da napustiš našu školu.”  Nisam znala o čemu se radi. Pozvala sam Đoša. On se javio i suznim glasom je rekao: “Cico, moj život je gotov!” Uplašila sam se, jer nisam znala šta se dešava. Direktor me je primio preko reda. Bilo je nekoliko kažnjenih učenika, koji su mi rekli: “Cico, najbolja si.” On je bio kratak i rekao je: “Cico, moramo da ti kažemo da više nećeš ići u školu, posle onog događaja od sinoć. Đoš je suspendovan. Saznali smo da si ga ti zavela. Nema opravdanja za njegove reakcije. Imamo svedočenje učenika.” Pogađate, to je bila ona mala zlobna devojčica, koja je rekla da sam se JA njemu nabacivala, a mi smo bili obostrano zaljubljeni. Ubrzo se pojavio moj meniđer Isak i on je rekao da idem u drugu školu. Osetila sam se kao da ne upravljam svojim životom. Đoš nije odgovarao na telefon. Ubrzo sam saznala da je pokušao da se ubije. Ja sam prešla u Severnu Dakotu, a R. je zahvaljujući meni postao slavan pevač.
Sada me je Đošua pozvao na školsku proslavu, pošto je on tužio školu, umesto odšetete je dobio radno mesto. Oženio se i ima jednu ćerku, kojoj je dao ime Liza, naravno znate već po kome. To je događaj, kojeg se ne sećam rado, a bilo je i kratko samo tri nedelje, pa sam ga skoro i zaboravila, ali, eto, on me je osvežio. Ne znam da li da idem sada. Kada sam videla kako izgleda kao deda i nije više tako sladak. Baš mi se ne ide.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s