Naši stari dani

Kada sam bila tinejđerka, jedno vreme sam išla u školu u Ameriku. To je za mene najsavršenija zemlja na svetu, posle Izrael, jer sam tu odrasla. Tada sam napisala nekoliko pesama o Konfederaciji, jer sam ja patriotkinja po prirodi, jer svaku zemlju cenim i volim. Nažalost, ne mogu da nađem moje pesme, ali se sećam otprilike kako su zvučale. Moje pesme su označene kao rasističke, a JA sam antirasistkinja i ljubiteljka slobode i mira u svetu. Evo, jedne od mojih najomiljenijih pesama.

Naši stari dani

Prošli su ti dani još odavno
Sa setom čuvamo uspomeni na njih.
Nikada ih nećemo zaboraviti,
jer volimo slobodu i nezavisnost.
Ptica iz kaveza odleteće daleko.

Crvena ravnica naše Đorđije,
Šume naše Virđinije, močvare Alabame,
Plodna polja Karolina, šarena Luizijana,
Obale Floride, miran Misisipi, polja Tenesija,
Medvedi Arkanzasa i žuta ruža Teksasa.

Povetarc s okeana osvežavao je lica,
Sedeli smo na tremu na stolici,
Čula se pesma sa naših bogatih polja,
Deca su se smejala, a pamuk je rastao
Rastao do neba i još više.

Voleli smo komšije, nije bilo svađe,
Vladala je sloga, vladalo je poštovanje.
Mladi su poštovali starije
A stariji su poštovali mlađe
To je bilo na svetu društvo najslađe.

Pevali smo vesele pesme
Primali smo toplo goste,
Zabavama nikad kraja,
Stara Mami gunđala je tiho
Ništa nikad nije smetalo nikom.

Uskoro su došli jako loši dani,
Brat sa bratom je hteo da zarati,
Nije bilo više poštovanja.
Službe su se skraćivale
Obojene počeli su lažima da truju.

Prošla je jedna mnogo teška vojska,
Većinom pjačkaši i prostaci,
Nisu mogli da shvate naš život,
Nisu mogli da prihvate da smo takvi
Terali su svoje, a nama je to strano.

Ništa više nije bilo isto,
Obojeni prijatelji postali su sluge,
Dostojanstvo im je postalo poniženje
Od njih smo morali da spašavamo ljude
Došao je crni oblak i uneo mrak.

Naše plantaže nisu više bile iste,
Naši prijatelji vređali su se,
Javila se zavist i nepoštovanje
Srušeno je ono što je vekovima bilo
Nikom više ništa nije milo.

Sa setom se vraćamo u stare dane,
Kada je jedna zora donosila lepe dane
Možda je Jug ponižen i pao
Mi čekamo da se ponovo vrati
I vratimo što nam je nekada dao.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s