Običan update

Poslednjih nedelja se u mom životu izdešavalo mnogo stvari, a život mi je još uvek užurban. Putujem na sve strane, borim se, volim, ali sam bila jako iscrpljena. Nisam stizala da napišem blog o svom životu i najnovijim događajima, a znam da ljudi vole da čitaju MOJ ultrapopularni blog, koji je jedino svetlo nade u ovom tužnom, sumornom i kriznom vremenu. Moj život je jako konfuzan, ali i u zbrci postoji red, jer ja verujem da sve funkcioniše po Božijem zakonu i da za sve postoji razlog, ali i da za svaku devojku postoji pravi muškarac.

Pre nekoliko meseci otkrila sam da je moj bivši dečko iz Italije RB dao naše zajedničko imanje u Italiji pod hipoteku i da je došlo vreme da se naplate dugovi, pošto su oni raskalašno trošili taj novac. Tada je krenula moja borba da vratim moje imanje. Moji advokati su ušli u trag svemu tome i saznali smo da su ti zajmodavci iz Španije. Ja se na razumem u pravo, pa smo imali neka suđenja, ročišta, ne znam ni ja u Španiji. To je bilo letos. Drugi deo je bio sada u oktobru. Ja sam htela da idem avionom, ali krenuli smo đipom od mog bivšeg dečka iz Italije RB u Italiju. Došli smo na naše imanje. Dočekao nas je njegov otac. To je jedan mufljuz i probisvet sa Juga Italije. Uvalio se bio u administraciju i ništa nije radio. Obično laje, dere se i mlatara rukama, ne primećuje nikog i sve gleda sa visine, a ovog puta je počeo da me grli i da me ljubi, da se krevelji i prenemaže: “Moja Cica! Naša Cica!” “Nema bolje devojke” A setila sam se kako je bio uobražen ranije i jedva mi se javljao. Ja sam sve to iskuuulirala. Tu sam prespavala i posle smo pošli u Madrid. Ne bih davila nikog suđenjem, pošto ne znam tačno šta se dešavalo. Mene ta suđenja i crne hronike ne zanimaju. Moji advokati su rekli da će biti jako teško, ali su našli dokumentaciju o mojoj fabrici soka od grožđa. Nešto su oni tamo natezali, ali je bilo teško. Tu sam slučajno čekajući videla jednog dečka. Preko hodnika sam osetila da je dečko mog života, a on kaže i da je to osetio prema meni. Pozvao me je u kafić i posle limunade sa đumbirom sam našla dečka. Shvatila sam da je on čovek mog života, ali nisam htela da ubrzavam i forsiram nešto, a ni on. To suđenje se završilo u moju korist. Mom bivšem dečku iz Italije je naloženo da plati tu hipoteku, a imanje ostaje meni. Moj bviši dečko iz Italije RB se izvinjavao. Tada sam saznala da je njegov pokvareni otac vodio duplo knjigovodstvo, ako se tako kaže i da je mnogo novca sakrio od nas. Moj bivši dečko iz Italije RB mi je rekao da nikada nije za to znao i videlo se na njemu da je stvarno nevin u svemu tome. Moj novi dečko je postao Karlos. Prosto sa njim sam se osećala kao u raju. Vreme je stalo. Provodili smo dane zajedno. Njegova porodica se oduševila, kada su me upoznali i svi me obožavaju. Morala sam da idem kući, u Srbiju, a Karlos je poželeo da dođe i vidi Srbiju, pošto je to za njega nešto sasvim nepoznato. Krenuli smo đipom mog bivšeg dečka iz Italije RB najpre u Italiju, pa u Srbiju. JA sam htela da idemo avionom, ali je moj bivši dečko iz Italije RB insistirao da idemo njegovim đipom. Došli smo u Italiju. Ovog puta na MOJE imanje. Njegov otac je kukao, plakao, ali baš me briga. Odlučila sam da ostane sve po starom, a oni su mi isplatili polovinu novca. Ostalo će postepeno platiti. Krenuli smo u Srbiju. O mom dolasku sve znate. Malo mi je bilo teško da se prilagodim, jer sam se onda vratila u život. Da, u Srbiji je moj život.

Prošlog petka sam dobila poruku od meniđera da dođem u Grčku, jer je imao jednu poslovnu ponudu za mene. Nas dvoje smo se rastali pre par godina u ne baš dobrim odnosima, jer je on kao uslov za moj album izneo jednu jako ružnu ponudu. JA sam to odbila. On me je preklinjao, ali ja sam mu rekla da nisam na prodaju i da me takve ponude ne zanimaju. Ovog puta smo otišli moj bivši dečko iz Italije, moj sadašnji dečko iz Španije i moja najbolja drugarica Beba otišli u Grčku. Moj bivši dečko iz Italije RB je insistirao da idemo njegovim đipom, inače u Italiji on vozi nekog besnog Mercedesa. Otišli smo do Atine, a Karlos se osećao kao kuče u liftu kada je putovao kroz Srbiju. Tamo sam se susrela sa bivšim meniđerom. Meniđer mi je izneo poslovnu ponudu za snimanje jednog singla. Pesma je previše seksusalno eksplicitna. Ja sam predložila izmene. Autorka je inisitirala da se tekst ne promeni, ali meni je nekako bila previše “Ne-JA”. Slučajno sam u Atini videla mog bivšeg dečka Bendjamina. On je kao tinejđ zvezda bio popularan i bio je u nekom holandskom bandu. Taj band je bio potpuno glup, ali sam se ja smuvala s njim kada sam imala 13 godina. Tada je taj band uveliko prestao da postoji. Benđi je nastavio da se bavi muzikom i u jednom trenutku smo se smuvali. Dok smo bili u vezi, saznali smo da je dobio ćerku. On nije znao šta da radi sa sobom, sa nama. Pored toga, on je 20 godina stariji od mene i plašio se skandala u javnosti. JA sam raskinula s njim, jer sam tada morala da idem krenem u školu. Videli smo se setili se lepih događaja. Sada je u vezi sa nekom opajdarom, koja je starija šest godina od mene. Sva je tetovirana, a i on je. Stoji mu užasno, jer je on jedan običan tinejđer zarobljen u telu odraslog muškarca. Krenuo se da me poljubi, ali sam mu rekla da sam našla dečka za kojeg ću se udati. On je rekao da me je tražio svih ovih godina i da je i dalje zaljubljen u mene, ali ne mogu da verujem da se sve to desilo i da smo se ponovo videli. Karlosu sam objasnila ko je Benđamin i šta je bilo. On je to prihvatio normalno, ali moj bivši dečko iz Italije RB je počeo da divlja da se dere. Pravio je scene. Meni je bilo neprijatno. Karlos je bio zbunjen, a Benđamin je hteo da se pobije s njim. Za to vreme je Beba pila kafu s nekim tamo tipom. Ja sam smirila stvar koliko sam mogla. Benđi ja smo se rastali normalno. Karlos nije reagovao nikako, ali je RB imao jako čudne reakcije. Vratili smo se preko Severne Makedonije i otišli u Skopje. Tu sam saznala da su palestinski teroristi napali Tel Aviv. Nisam mogla da stupim u kontakt sa mojom Nanom. Uplašila sam se i dalje sam.

Novi dečko?

Danas me je pozvala moja najbolja drugarica Jovana da dođem kod nje. Kaže mi sva usplahirena: “Cico, moraš hitno da dođeš kod mene! Imam jednog dečka to tvojoj meri za tebe. Sladak je. Ti voliš starije, stariji je od tebe. Ne mnogo ali dovoljno. Krajišnik je. Odmah sam vas videla zajedno!”

Ja sam se malo zamislila, jer znam da je teško naći nekog dečka danas, ali je Krajišnik, pa super. Jovana je trenutno na odmoru, a ona radi na nekom kruzeru. Ona kaže da je neka meniđerka, a pre je bila i stjuardesa. Sve u svemu, meni je to sumnjivo, ali smo ok, pa ne dižem paniku i tako me  ne zanima kako je tamo među tim budžavim penzionerima, kojima ona titra i koji se po ceo dan protežu i zanovetaju. Ipak, cenim je, jer je uspela da izvuče svoju porodicu iz dugova, a njena porodica su uglavnom neki neradnici, koji su prodali sve što su imali u Hrvtaskoj, pa dok je bilo para kupovali su kola i razbijali, njen brat je tako menjao devojke, sve dok nije našao neki gluaču, kojoj se svideo Golf, a kad se udala nema ni Golfa, a nema ni izlazaka u grad. Naterao je da radi kod Kineza za manje od minimalca. Dobio je i dete s njom, a dete čuvaju njeni roditelji, jer Jovanini mama i tata nisu odavno imali decu. Kao da je dete od stakla, pa će ga slomiti. Ovaj njen brat je kao neki automehaničar, koji kao i njeni roditelji samo sedi kod kuće i čeka da im Jovana donese pare da poplaćaju dugove i da naprave gozbu za komšiluk, a da onda krckaju pare do narednog Jovaninog povratka.
Dođem ja kod Jovane hitno. Posluži me ona lepo. Kaže da će on sada doći. Poslala poruku. Zvoni neko na vratima, ja se malo isprsim. Ulazi u sobu jedan dečko. Braon špicaste cipele, uske farmerke, košuljica. Vidim ja da se doterao malo. Neka jadna brada dve dlake u tri reda. Gušće su moje obrve koječupam, a na glavi frizura kao kod lezbejke. Katastrofa! Hajde, neću da budem takva da nekog odbacim samo zbog izgleda,pa da malo popričamo. Da vidim šta radi, koja kola vozi, čime mu se bave roditelji.
Predstavi se on: Maki!
JA: Cica! Drago mi je, duso!

On se malo zacrveneo. Uze kafu, to je minus, ali ne zameram toliko. Pitam ga, da li se zove Marko. On kaže jeste. Donese Jovana kafu, pa reče mora da ode nešto kod neke komšinice, a znam da oni ne pričaju ni sa kim u komšiluku, jer se njen otac zadužio jednom i rekao da je za njenu svadbu, a kupio auto, pa sada niko ne priča s njima. Maki ćuti, a pomislim: “Hajde, da ja probijem led!” Pitam ga šta vozi, a on reče Golfa i da se pohvali, kaže da će kupiti Audija. I to sav ponosan. Ja dalje nisam mogla da se sastavim. Em ima frizuru kao lezbejka, em ima par godina više od mene, em hoće da kupi Audija. Morala sam da mu kažem da treba da idem u radnju po čokoladicu. I ustanem, a ispred vrata prisluškuje Jovana. Ona mi kaže; Cico, vraćaj se nazad! A on kaže njoj: Krenula je Cica da nam kupi čokoladu.
Na kraju sam joj rekla: Dušo, bolje da si me upoznala s njegovim tatom.

Plivanje

Mnogi su zainteresovani, pa sam morala da napišem blog o događaju, koji se juče dogodio i koji je bio kap u tegli punoj čaja pored mog kreveta. Neko bi rekao da sam JA, Samovaša Cica, srećnica, ali nisam. Naučili ste da ljubav može da boli.

Kao što znate ovog leta sam počela da držim časove plivanja deci. Moja najbolja drugarica Dragana je predložila da učim njenu decu da plivaju i JA sam pristala. Ubrzo je došlo još dece i napravila sam grupu. Deca su me obožavala, jer mene svi obožavaju. Ubrzo se pridružio toj dečijoj grupi i Draganin muž, a zatim i jedan tata od jednog deteta, pa još dvojica tata, neki njihovi prijatelji. Odlučila sam da na pravim grupu i za starije. Obično sam prvo držala časove deci, pa onda odraslima. Čudo je jedno koliko ljudi u Srbiji misle da znaju da nešto rade i ne možeš im objasniti da ne rade. Poseban slučaj je to plivanje. Valjda su iskompleksirani, pa se samo u sportu dokazuju, jer je država osmislila mehanizam da ti nezadovoljni mediokriteti svoje neuspehe kompenzuju poistovećujući  se sa sportistima. To je jasan znak siromašnog društva i glupe mase. Tako su bili i ovi, koji su dovodili decu. “Ja znam da plivam. Samo mi malo fali…” je bila jedna od najčešćih rečenica, a on ne zna da diše i maše nešto rukama, pa pomislim da će se udaviti. Onda su se oni međusobno nadmetali, ko je brži, a ja sam morala nekako da ih dovedem u red. Tako sam uspela da napravim jednu grupu. Delila sam ih na dve grupe, ponekad tri u zavisnosti od vežbi, koje smo radili. U toj grupi se jednom pojavio i jedan Ivan. On ima malo dužu kosu i jako je simpa. Od prvog trenutka sam videla da je zainteresovan za MENE, ali nisam obraćala pažnju, jer nisam imala vremena. Morala sam da ih sve uklopim, ali je on uvek počeo da se izdvaja. Posle treninga je ostajao i pitao me je zaista smislena pitanja o disanju i tehnici. Nije mi bilo teško da mu objasnim, jer sam videla da je zainteresovan za plivanje. Medjutim, ja sam uglavnom van vode, jer ne mogu da vidim pokret u vodi, pa sam jednom morala da udjem i da mu pokažem putanju ruke u kraulu. Videla sam da se uzbudio. Bilo mi je neprijatno. Stao je i uspravio se. On me je gledao u oči, ja sam spustila pogled. Rekala sam mu: “Za danas je dosta, dušo.” On je rekao: “Cico, meni nije. Ja sam tek počeo.” Bilo mi je jako neprijatno. U tom trenutku je došao i tata od Milice. Ne znam kako se zove. Uzeo je svoj peškir i sa smeškom pogledao u mene i njega. Zaboravila sam na to. Sledeće nedelje me je ponovo pitao da mu nešto pokažem i onda sam ušla u vodu za vreme časa. On je kao počeo da se davi i uhvatio me je za moju butinu. Rekao mi je da mu treba veštačko disanje, a ja sam rekla da će mu dati Draganin muž, na šta je on rekao: “Cico, mnogo mi je bolje. Ti me dižeš iz mrtvih”. To je svima bilo smešno, ali meni nije. Počela sam da razmišljam da prekinem časove, jer su često počeli ostali da mi se nabacuju, ali on je nekako bio drugačiji. Sledeći čas svi su bili spremni. Samo Ivan nije bio. Orišla sam da ga potražim do svlačionice, pošto sam videla da nije došao. On je sedeo tamo. Bio je pognute glave. Kosa mu je padala ispred. Pitala sam ga: “Dušo, zašto nisi na treningu? Da li je sve u redu?” Rekao mi je: “Ne, Cico! Ja sam se zaljubio.” Rekla sam mu: “Dušo, to je lepo, ali drugi čekaju trening.” On je rekao: “Cico, stalno mislim na tebe. Ti si prelepa, ljupka, neiskvarena, ljubazna, vesela.” Ustao je i spustio je šorc. Bilo mi je neprijatno da budem sama u muškoj svlačionici sa golim muškarcem, bez obzira koliko je sladak. Pomislila sam, šta bi rekao neko ko bi nas video. On mi je rekao da je dobio drugu bebu 2017. godine i da su se on i njegova žena potpuno udaljili. Rekao je da me želi. Ja sam mu rekla da me ne zanimaju oženjeni muškarci i da ga čekam na bazenu. On je podigao šorc. Ja sam se okrenula i otišla na trening. Ne volim kašnjenja. Tada sam odlučila da prekinem časove plivanja. Deca ne idu redovno zbog škole, a odrasli ne stižu od posla. Odlučila sam da još održim čas juče i u sredu. Juče posle treninga me je on pitao nešto, a ja sam rekla da je trening završen i da nemam vremena. Kada sam prolazila pored paravana, on je otvorio vrata i rekao: “Cico, želim te!” Povukao me je unutra i rekao: “Shvati da mi se sviđaš, a vidim i ja tebi.” Rekla sam mu: “Dušo, ti si za mene zabranjen muškarac, bez obzira koliko si sladak.” On je rekao: “Cico, kada sam video kako se smeješ i dodiruješ Saleta, hteo sam da puknem od ljubomore.” Zagrlio me je i poljubio. Osetila sam njegov mokar šorc na sebi. Odjednom mi je rekao: “Cico, reci mi da nema niko sem mene.” Ja sam bila zbunjena, jer mi je prijao njegov poljubac, iako se ne ljubi nešto dobro. Rekla sam mu: “Dušo, nema niko, jer prekidamo treninge.” 

Održaću čas u sredu i reći ću im da je to poslednji trening. Sada ne znam više pta da radim.

Sudbina

Često ne mogu da verujem da neki dani mogu da budu takvi, kao što je ovaj današnji dan. Moj život je trenutno jako, jako komplikovan i težak. Na nekoliko frontova se borim i to je svima dobro poznato. Današnji dan mi je svojom posebnošću omogućio da zaboravim kakve me muke muče i kakve probleme imam, ali su i ti događaji doveli do novih problema, ali ljubavnih.

Trenutno imam dečka, kojeg zovem šifrovano “Novosadski medenjak”. Dečko je sladak, duhovit i voli životinje. Pored toga, vozi i đipa. Iako smo od skoro zajedno, on je odlučio da se preseli u Beograd. Stvarno mi se sviđa, ali ne mogu da kažem da je ljubav mog života, ali mnoge ljubavi mog života, više nisu moje ljubavi, a za neke je ispalo i da su promašaji mog života. JA idem dalje punim plućima i mojim velikim grudima. Hahaha! Duhovita sam kao i uvek. Pošto ne osećam da je ljubav mog života, malo sam se i opustila, ali kao da nešto donosi neke čudne događaje u moj život.

Spominjala sam već moju komšinicu Ljubinu, kojoj stalno nešto fali, pa je JA vozim po lekarima. Danas sam je vozila u bolnicu na neki pregled. Ljubina je tamo zakucala, a nije bilo nikog zanimljivog, pa sam odlučila malo da procunjam po bolnici, jer može uvek da se neleti na nekog slatkog doktora. Iako imam dečka, može da se desi i da ostanem bez njega. Međutim, dok sam išla ka hitnom prijemu, primetila sam da je jednom čoveku pozlilo. Sa njim su bili njegov sin i unuk. Ja sam ga dovela do nosila, a oni su pomogli da legne. Nikog od lekara nije bilo. JA sam ima rekla: “Dušo, ja sam doktorka Cica. Samo se opustite.” Nisam htela da im objašnjavam da sam još uvek studentkinja, jer mu se unuk jako uplašio i morala sam da ga smirim. Jako je sladak. U jednom trenutku se toliko uzbudio da sam umalo htela da mu dam veštačko disanje. Došli su neki da pomognu tom njegovom dedi, jer sam videla da ima problem sa srcem. Klasično predinfarktno stanje. Nas dvoje smo otišli na piće. Dok smo tako ćaskali, on se malo opustio i zaboravio na tog dedu, a onda je Ljubina navalila da zove da kasni doktor, pa da je završila, da me čeka kod glavnog ulaza. Nisam uopšte mogla da se opustim sa njim. Na kraju smo morali da se rastanemo, ali smo razmenili brojeve telefona i treba da se vidimo.

Pokupila sam Ljubinu i odvela je na drugu kliniku na pregled, a JA sam otišla do banke. U banci sam videla dečka svog života. Baš je sladak. Pogledala sam u matični broj i videla sam da je Jarac u horoskopu. On je inače programer i sa nekim drugom ima neku firmu za kompjuere, programiranje… Stvarno nisam mogla da ga slušam, jer je bilo jako dosadno. Uglavnom sam gledala koliko je sladak i uopšte mi nije jasno zašto svi ti programeri imaju dlakava leđa. Pritom je on stvarno sladak, a i ćelav. Taman smo malo počeli da ćaskamo, kad je Ljubina navalila da zvrnda. On je taman došao na red, a ja sam bila posle njega. Javila sam Ljubini da me sačeka, ali onda su ovi počeli da dave u  banci. On mi je ostavio cedulju sa njegovim brojem, dok sam ja sedela za onim kjubom sa nekim dosadnim slušbenikom. Taj slušbenik je jako ljubomoran na mene, zato što sam bogata, a on tu samo kucka u kompjuter, popunjava formulare i dobija masne pare. Trebalo bi JA da budem ljubomorna.

Tako sam danas upoznala dva dečka, koji su mi promenili život. Videćemo kako će se dalje odvijati priča.

 

Talasi života

Život je potpuno čudan i nepredvidiv. Nisam ja sada otkrila ništa novo, što menja sveta. Svi mi to znamo, ali ne razmišljamo o tome dok nam se ne desi nešto ružno. Trenutno sam u borbi na više frontova. Posao je, pre svega, u pitanju, ali i porodica, ali i ne najmanje, iako je poslednje i ljubav. Taman malo sastavim normalnog života, kada mi se desi neki preokret. Da li je u pitanju horoskop? Ne znam, ali se čudno dešava. Ne gledam tranzite, jer me to smara, a život mora da se živi.

Čula sam se u sredu sa mojim bivšim verenikom iz Izrael. On me redovno zove. Redovno priča iste priče i objašnjava kako bi nam bilo lepo da se oženio sa mnom. Muči ga žena, muče ga glupa deca, muči ga sve i svašta, ali ja to sve slušam, sređujem nokte ili gledam nešto na internetu bez zvuka. Imao je priliku, ali nije iskoristio i to je to. Kada je trebalo da bude bastion naše veze, on je samo ćutao, a ja sam se borila. 

U njegovoj porodici je ujak svetinja. Šta on kaže, oni svi veruju u to. Pričala sam već da je taj ujak jedan zatucani ultraortodoksni Jevrejin, koji je dosadan i očekuje da mu svi ljube ruke kada ga vide. Svi, ali ne i JA. Ideja Izraela je da smo svi jednaki, a on pokušava da uspostavlja neku hijerarhiju, koja se meni ne dopada i pokušava da proturi neke svoje ideje, koje JA ne prihvatam. Moj bivši verenik je kao ateista, ništa ga ne zanima, ali sve te praznike on slavi. Posebno se izmotava za Purim i boji onu glupu, musavu decu sa konjiskim zubima. Licemerje!

Danas slučajno odem preko Bebinog fejsa da vidim šta ima novo kod njega na profilu, kad ono nema ništa. Pogledam u prijatelje, ima dosta naših zajedničkih prijatelja i vidim izađe njegov brat, moj bivši dever. On je mene podržavao, ali nemam o njemu neko mišljenje. On izigrava nekog umetnika, pesnika. Piše neke jako glupe pesme, a svi mu se dive kako je on talentovan, a to je obično nabrajanje životnih događaja, pri tom, komentari ispod pesama su kriminalni. Komentariše taj njihov ujak nekim provalama, koje niko ne razume i koje su glupe. Najviše me nervira što mu je neko rekao da je sladak, kada se smeje, pa se tamo kezi sa onom njegovom kovrđavom kosom. Misli da je zanimljiv. Kad vidim ispod komentara komentarisala je i žena mog bivšeg verenika. Da, da, tog koji me zove i priča kako bi nam bilo lepo, a on se ne razvodi. Isto lupi neku glupost i to o gej brakovima. Ona je kao jako pobožna Jevrejka, a podržava gej brakove i hvali se kako je slobodoumna, a ima 150 kila i ne misli da smrša. Komentarisala je neku dvojicu, koji imaju dete. Ona šalje neke blagoslove, komentare, pametuje. “Šta ti ima bilo šta da kažeš? Tvoj muž mene zove redovno, duso. Bolje se bavi svojom porodicom, nego tim pederlukom.” Digla mi je pritisak. Pogledam sliku, koju je stavila, a na njoj moj bivši verenik kao neki deda Cigan. Baš se trudi da ga pokaže što ružnije. Onaj njen sin razjapio usta sa konjiskim zubima kao i ona. Kezi se, bekelji se, plezi se. Misli da je smešan, a dete je antipatično do bola. Da nije normalno, verovatno, bi bilo kreten. Jednostavno, ne mogu da ih smislim. Ova mala ćerka je slatka. Liči na mog bivšeg verenika, ali ima majčino ponašanje i kada se slika namesti kez i izbeči oči. Ta njihova porodična slika mi izgleda kao da su prorodica Adamblats. Svi su ispali grozno. Međutim, komentari… sve najbolje, supetlativi, deminutivi, slatkice, čokoladice. Povraća mi se. Privid srećne porodice. Sve porodice su srećne na isti načina, a porodica mog bivšeg verenika je dosadna na svoj način. To tako izveštačeno. Pogledam slučajno i njegov instagram. On se slikao u crno-beloj tehnici. Jeste sladak, ali ona, oštrokonđa, ga je sigurno na to naterala.

Na svu moju muku, još moram da trpim i takve gluposti na društvenim mrežama i ne mogu da se opustim u ovo teško vreme.

Ljubav i rat

Moj život je borba, ali sada je teška borba. Pisala sam vam u kakvim sam problemima, ali sada se pojavio još jedan problem – ljubavni. Zaljubila sam se u jednog dečka. On ne živi u Srbiji. Za sada neću da otkrivam o kojoj zemlji je reč, ali ću vam reći da je Pravoslavac. Nije Kevin iz Indije, koji mi se i dalje sviđa, ali mi smo prijatelji, on ima neku devojku, a ja ne verujem da je to ozbiljna veza. Nije ni Rus, naravno, iako Rusi nisu Pravoslavci, već komunisti, a nije ni iz Bosne i Hercegovine. Ja sam osetila neku povezanost između nas. On je započeo razgovor sa mnom i meni su se svidele njegove oči i osmeh. Vozi neki Pasat ili Boru ili takvo nešto, ali nije sada to bitno. Važno je da nije Audi. Ja nisam mogla ni da ga slušam, jer sam ga stalno gledala. Ima prelep osmeh. Malo ima konjaste zube, ali nije strašno. Toliko mi se svideo da stvarno ne znam šta da vam kažem. Beba kaže da joj liči na Cigana, ali mislim da je ona ljubomorna.

Pitaćete se u čemu je problem. Zašto neko tako sladak, koji je osvojio srce Samovašoj Cici, nije u vezi sa Samovašom Cicom? I ja se to pitam, ali postoje dva problema. Prvi je tehnički problem, a to je da ne živi u Srbiji. To nije baš strašno. Drugi problem je mnogo ozbiljniji. On je u potpunosti posvećen svom poslu i ništa ga ne zanima. Ne zanima ga ni veza, ni brak, a ima skoro 40 godina (Ne znam, tačno koliko ima godina). On je biolog. Svaki vikend provodi u prirodi i čeprka po zemlji, kamenju, vodi, itd. Hvata te odvratne divlje životinje i tvrdi da ih voli, a jede meso. Nisam mogla da ulazim u bilo kakve rasprave s njim, jer je toliko sladak da samo gledam u njega i ne mogu da slušam te njegove budalaštine o tim smrdljivim i ljigavim životinjama, a ne mogu da shvatima kako može uopšte da ih smara i čačka. JA kao zaštitnica ljudi, biljaka i životinja, ne mogu da shvatim to. Besomučno se vucara po toj prirodi i samo se slika. Nema Instagram, ali smo ga Beba i JA našle na fejsbuku, preko Bebinog naloga. Te slike s utakmice, te letnji provodi, zimski provodi s nekom decom. Čeprkanje po nekim kanjonima, močvarama. Neke zmije, žabe, bubašvabe, ptičurine, daždevnjaci. Drugari, verujte mi na reč, to je dosadno. On je posvećen tom svom poslu 24 časa. Kada sam mu poslala poruku preko vibera, on mi je napisao: Radim! “Radim???”, a kao da mi ne radimo? Kao da mi po ceo dan samo sedimo za kompjuterom ili telefonom, idemo od kafića do kafića, idemo na fitnes ili bazen. JA učim dete od drugarice da pliva, a još su nam se pridružila i druga deca, pa ne pričam okolo i ne ponašam se tako oholo i besno da kažem nekom: “Radim!”

Da bih ga što bolje upoznala, preko fejsbuka smo ga špijunirale, odnosno JA, pa sam se “upoznala” sa nekim njegovim prijateljima, koji su tagovani. Oni su mi rekli da je to njegova normalna reakcija i da i njima tako odbrusi. “On je jako zaljubljen u prirodu i voli biljke i životinje” (iako učestvuje u njihovom ubistvu). Volim i ja prirodu, pa nisam neljubazna prema drugim osobama. Možete svi da potvrdite da sam uvek prema vama svima ljubazna i srdačna, iako imam milion problema nad glavom. Šta to sada treba da znači, zato što on voli svoj posao. Svi mi volimo svoj posao, pa ne maltertiramo druge.

Ne znam, kako da malo skrenem pažnju s njegovog posla na život i na uživanje?

Pauza

Dragi drugari, mnogi od vas su se zabrinuli, kada su saznali da moram da se povučem sa društvenih mreža zbog nekih životnih problema, koji su mi se desili. Vi dobro znate da sa vama delim i dobro i zlo, ali i vi sa mnom. Svima želim da pomognem i znate da sam pomagala ljudima i psihološki i medicinski kada god je bilo nekome potrebno. Nažalost, već duži niz meseci događale su se mnoge stvari u MOM životu, kojima nisam htela da pridajem veliku pažnju i na kraju je došlo do još ozbiljnijih stvari. 

Mnogi mi kažu: “Cico, ti na svoja pleća ne možeš da staviš sve muke sveta i da celom svetu pomogneš i da svima budeš dobra.” JA volim da pomažem i da budem dobra prema svakome, a to i sami znate. Borim se za prava biljaka, životinja, ali i ljudi i dece. Svetu se ne može ugoditi, ali ja pokušavam bar malo da ovaj svet učinim lepim i veselim.

Moji problemi su počeli krajem prošle godine, preciznije u novembru. Kao što znate, ja sam imala svoj privatni biznis. U Srbiji, ako nisi zaposlen ili si neradnik ili si nekog pokrao. Pokušavajući da se odbranim od te etikete, ali i da se spasim od agencije za zapošljavanje, pokrenula sam svoj biznis. Četiri mlađe žene su radile kod mene. Imale su plaćenu obuku u inostranstvu. One su imale jako dobre plate i jako dobre bakšiše, od kojih su samo mogle da žive. Pošto sam došla iz civilizacije, bili su im i uslovi civilizovani, kapitalistički, a ne kako komunisti zamišljaju kapitalizam. Imale su redovnu, naglašavam, jako dobru i redovnu platu, imale su pravo na tri nedelje plaćenog godišnjeg odmora, plaćeno bolovanje u potpunosti, svakoga dana pauzu za ručak, koje su poručivale odakle su htele. Jedina zabrana je bila za pušenje, ali nisu inače pušile, tako da ih ni to nije pogađalo. Dve su dobile i dve nedelje odmora kada su se udale. Ubrzo sam dala otkaz Danijeli, jer je redovno kasnila. Imala je pravo da dođe taksijem i to bi joj bilo refundirano, jer im je inače bio plaćen prevoz, ali ona nije vozila. Svi mi imamo probleme, ali je posao posao. I moj biznis je jako dobro funkcionisao. Imala sam dosta mušterija, upoznala sam mnogo ljudi, ali nisam davala na veresiju usluge samo zato što je neko “selebriti”, jer ovde ljudi u Srbiji umišljaju da se vrti oko njih Univerzum, samo zato što su se nakašljali u nekoj jadnoj seriji Radoša Bajića.

Kako se rusofilski, naprednjački oblak zla gomilao nad Srbijom, tako je meni bilo sve gore i gore s poslom. Morala sam da zatvorim jedan lokal, jer ljudi nisu imali para. Iako je moj biznis počeo da posustaje, moje radnice su dobijale platu u potpunosti kao da se ništa nije promenilo. Poslovala sam sa gubitkom, ali je plata bila redovna, a bakšiša je bilo sve manje. Već sam počela da razmišljam o zatvaranju svog biznisa u septembru prošle godine, ali mi je bilo žao da Ivana i Sladža ostanu bez posla. U novembru je Ivana odlučila da da otkaz. Rekla mi je da više ne može da radi za nisku platu šest sati dnevno i da hoće da nađe nešto bolje. Ja sam joj poželela sreću. Ja sam je pitala da li hoće da ostane da radi, dok ne nađe nešto bolje, ali ona mi je jasno rekla da ne želi. Isplatila sam joj polovinu meseca i rastale smo se kao ljudi. Bilo mi je jako teško zbog odlaska, jer je ona bila tu od samog početka, ali ne želim da kvarim nekom sreću. Ostala je još Sladža. Na kraju sam morala da zatvorim salon, jer mi je bilo besmisleno da ceo teret padne na njena pleća, jer ja nisam navikla da izrabljujem radnike, pošto sam kapitalistkinja. Ipak, pred zatvaranje salona, preciznije posle dve nedelje od otkaza, vratila se Ivana i pitala me je da je ponovo primim na posao. Ona nije bila zadovoljna platom od 700 evra, a ispostavilo se da nije ni znala kolike su plate po Srbiji. Jednostavno sam je odbila, jer me je napustila i to je bilo to. Ubrzo sam zatvorila salon, a Sladžu sam plaćala dok nije našla posao, iako Sladža kaže da bi više volela da ga nije ni našla. Sladža je jako vredna žena, inače je Ciganka i imala je baš težak život. Moja bivša kućna pomoćnica Milanka ju je jako mrzela. I stalno mi je govorila da misli da je ona lopov, a mislim da i Milanka ima ciganske krvi, pa tu uvek postoji neka netrpeljivost.

Pored tog poslovnog problema, uginule su mi sve čivave. Počelo još pre skoro godinu dana, kada je uginula moja čivava Rosalinda zatime  se razbolela od tuge i moja čivava Esmeralda, ona je posle bolesti uginula, a za njom od tuge i Izabela u decembru. Baš mi je tako rekao veterinar. U to vreme su mi se uselili Beba i Boban, s kojim sam tada raskinula i u tom najtežem stresu sam morala svakodnevno da slušam njihova izvoljevanja i budalesanja. Pored toga tu mi je nad glavom titrala i Milanka, moja tadašnja kućna pomoćnica. Moje dve pudilce užasno tuguju zbog svojih drugarica i dalje. Stres i tuga su jako teška stanja. I ja sam bila skrhana bolom, ali sam se borila uzdignute glave i mislili ste da je kod mene sve u najboljem redu. 

Uskoro sam otkrila Bobanovu i Bebinu prevaru, jer su svoje stanove iznajmili, a živeli su u mome. Bobana sam najurila, a Beba je ostala, s tim što je povremeno plaćala račune. U martu mi je došao bivši dečko iz Italije RB. Na kraju marta sam se smuvala i s mojim bivšim dečkom Ognjenom iz Švajcarske. Da, to je novost da je bivši, ali o tome ću malo kasnije.

Pred sam Uskrs sam odlučila da se povučem sa Tvitera, jer sam saznala jednu jako tešku vest, a to je da se moja Nana jako razbolela. Ona je bila moja dadilja i naša kućepaziteljka u Izraelu. Preživela je Holokaust jedina iz svoje porodice. Zahvaljujući njoj sam naučila srbski, upoznala sam se sa srbskom kuhinjom i kulturom, jer je ona insistirala da znam o svom poreklu, jer je ona strada zbog svog porekla. Mojoj Nana je poreklom iz Poljske, ali je to sada Ukrajina, bukvalno na granici sa Poljskom, i ona me je naučila tako neku mešavinu poljskog i ukrajinskog. Živela je u nekom malom selu. Nemci su ih deportovali u razne koncentracione logore. Ona je otišla sa mamom i jednom sestrom, a druge sestre, braća i otac su prebačeni u druge logore. Nikada ih više nije videla.  Jedna sestra i brat su ubijeni u Sobiboru, otac i drugi brat u Majdaneku. O drugoj sestri nikad ništa nije saznala. Njena mama, sestra i ona su prebačene u Krakov gde su bile u getu. Ona je imala 9 godina i za nju je Krakov bio pojam o kojem je slušala iz priča, ali je došla u pakao. Ubrzo joj je sestra umrla, jer je bila na prisilnom radu. Posle toga su ona i majka prebačene u jedan koncentracioni logor i tu joj je majka umrla. Posle rata moju Nanu je uzela jedna jevrejska porodica i odveli su je u Izrael. Pokušavali su da uđu u trag njenom stricu, ujaku, tetkama i ostaloj rodbini, ali, nažalost, to je bilo jako teško. Odrastala je sama sa tim ljudima, koji su je pazili kao svoju decu, ali je uvek nekako čekala da joj “dođe brat i odvede je na klizanje na jezero”, jer je to poslednje što joj je rekao da ne bi plakala kada su ih uhvatili. A, ona je jako volela tog svog brata i često mi je pričala o njemu. On je imao motor i konja i on je vozio na motoru. To je tada bilo kao da sada neko ima avion. Ona je jaka žena. Nikada nije volela da putuje avionom i jedino je putovala kod mene u Srbiju. Sada je odlučila da ode u Grčku na lečenje. JA sam htela da putuje avionom, ali je putovala brodom. U Grčkoj ima bratića (iz te nove porodice). Njena bolest me je jako pogodila. I to je jedan od razloga, zašto sam se povukla sa društvenih mreža. 

Mnogi su me pitali u privatnim porukama i za Milanku. Milanka je otpuštena posle Uskrsa. Ne volim da pričam o nekim stvarima, ali ima jedno mesto sa decom, koje ja pomažem. Svake godine i za svaki veći praznik, ja im priredim neku radost. Tako sam spremila i ove godine da odnesem deci neke igračke i čokoladna jaja, koja pravim, jer sam JA veganka i ne farbam jaja. Spremila sam to u jednu kutiju, ali je kutija sutradan odjednom nestala. Sa mnom je bila Milanka i pitala sam je gde je kutija. Ona, znajući da sam potresena zbog Nane je počela da me pravi ludom i da mi govori da nikakve kutije nije bilo. Ona je znala da je to spremljeno za tu decu, ali je prosto ukrala. Ja sam je naterala da prizna i rekla je da toj deci ne treba ništa i da je tu kutiju poslala svojim unučićima, kojima ja i inače saljem poklone. Pored toga, još mi je rekla za Nanu da se brinem “oko neke izlapele babetine”, a ta žena je meni i majka i baka i prijateljica. Jednostavno, ja sam joj uručila otkaz. Rekla sam joj da skupi stvari i da ne želim da je vidim. Ona je počela da se dernja, plače, kuka, valja se po podu. Kada je videla da me neće dotaći, otišla je do moje mame po običaju da joj se žali, kako je sirotinja. Ja sam rekla mami o čemu se radi i da me ne zanima šta ona misli o Milanki i da se moja saradnja s njom završila. RB se sav isprepadao. Bebi sam rekla da ne sme da pisne. I tako je Milanka, konačno, dobila šut kartu. 

Još jedan od problema je nastao sa RB. Nas dvoje smo pre par godina, dok smo se muvali započeli zajednički biznis. On je kupio neke vinograde i nas dvoje smo tu započeli proizvodnju: on vina, a ja soka od grožđa. To je mala vinarija, ali je bila luksuzna i ekskluzivna. On je zapao u finansijsku krizu zbog razvoda i ženidbe. On je hteo da se ja udam za njega, ali on nije bio razveden, a sa njegovom bivšom ženom sam bila dobra drugarica. Htela sam da se to u potpunosti raščisti. O tome sam pisala u ovom blogu. Pošto je on glup za život i posao, ali sladak, morala sam da mu pomognem i otkupila sam polovinu njegovog imanja. Ispalo je sada da je on založio celo imanje pod hipoteku. Više nisam znala šta da radim. Da ga ubijem… ne mogu, jer ne ubijam ljude. To je uradio bez ikakvog razgovora sa mnom. Njegova deca moraju da idu u školu u on je ostao bez prihoda, jer je finansirao neke gluposti, neke filmove i slične poduhvate, koji nisu uspeli. On je Lav u horoskpu i voli da se pravi da je neki umetnik i da iyigrava neki nivo. On se vratio u Italiju, jer mu ističe boravak od tri meseca, da bi mogao opet da dođe tokom ove godine. Šta radi, ne znam, jer se sada najviše brinem za Nanu.

Posle 1. maja sam raskinula sa Ognjenom. Meni je oduvek 1. maj bio odvratan, jer me je podsećao na komunizam. U Izraelu su se ponekad dešavale neke demonstracije neradnika, ali mi je to uvek bilo asocijacija na gulage, genocid, Rusiju, Tita, komunizam, Putina i Islam. Ognjen je hteo da idemo s nekim prijateljima na prvomajski uranak. Ja sam to odmah odbila. Objasnila sam zašto, a onda sam mu rekla i da će padati kiša. Oni su planirali da ubiju neku životinju. Pravi satanizam. On je trebalo da se vrati u Švajcarsku. Uveče je došao kod mene i rekao mi da hoće da idem sa njim da živimo. U meni “vidi osobu sa kojom bi mogao da provede ceo život.” Vi znate da ja volim Švajcarsku, ali se često setim zlostavljanja koje sam trpela u srednjoj školi. Ja sam mu rekla da se mi ne poznajemo dovoljno dugo i da trenutno ne mogu da napravim tu promenu u životu. On je rekao da on ne može da ostane da živi u Srbiji, jer mora da ide da radi. Tako smo se rastali. Nažalost, nisam imala ni snage da mi bude žao što smo raskinuli, jer sam imala toliko posla i obaveza, a posebno što moram da komuniciram i sa mojim advokatom u Italiji i sređujem ovo što je RB zabrljao. Ognjen je nekako došao kao prava osoba u pogrešno vreme.

Drugari, ovo je opis mog trenutnog života. Mislim da sam vam negde i dužna da kažem šta se dešava. Postoje i neke druge stvari, koje su mi se sjurile na pleća. Imam novu kućnu pomoćnicu Radu, koja nije lagala u CV- ju, jer ne zna ni da ga napiše. Rekla je da joj je ćerka napisala. Polako se uhodava u moj način života. Ona nije imala iskustvo sa celodnevnim boravkom, ali vidim da joj prija. Iznenađena je kako sam ljubazna prema njoj, jer ju je bivša poslodavka urnisala i ponižavala. Stvarno mi nije jasno, kako se ljudi u Srbiji toliko zaljubljeni u komunizam i pričaju kako se u komunizmu cenio radnik, a prema radnicima se odnose kao prema robovima. Skoro joj se sin oženio i ovo joj je prilika da ih pusti da žive sami. Ja sam oprezna, jer ljudi u Srbiji su, ipak, neradnici.

Drugari, za sada se neću javljati, jer ja ne znam da lažem i da se pretvaram, pošto svakog jutra, poželim svima dobro jutro i to zaista želim, a sada ne mogu da poželim, jer ne mogu da se sastavim svkog jutra. Idem redovno na Cicafitnes. Počela sam da držim i časove plivanja ćerki moje drugarice Dragane. Malo imam problema s Draganom, jer joj je skupo da plaća bazen, a ja ne volim da idem na javne bazene, ali nije ni važno. Mala lepo napreduje.

BUdite mi dobri, drugari, i jedva čekam da se ponovo svakodnevno čujemo. Najviše na svetu Vas voli Samovaša Cica.