Slava

Drugi pokušaj da vam napišem kako je protekla Slava kod mene juče. Napisala sam prvo sedam povezanih poruka, ali sma napravili pauzu, pa mi je tviter to pobrisao. Nisam htela da vam pišem blog, jer znam da mnogi od vas rade i voze i ne mogu da pročitaju odmah šta se sve izdešavalo, ali mislim da mi nećete zameriti, jer izgleda da je ovako lakše.

Spremila sam se da krenem rano ujutru. Znam da je velika gužva. JA idem u jednu crkvu na Novom Beogradu, ali idem i u jednu van grada, gde odem da se ispovedim, pričestim i porazgovaram sa duhovnim dušama, poput MENE. Beba mi je rekla da može da mi sredi da dođemo što pre na red, ali JA sam joj rekla da me korupcija ne zanima, posebno ne u ovom trenutku, odnosno, kada je taj tako svečani događaj u pitanju. Sa mnom su pošli Beba i Boban, kojeg je Milanka uporno gurala da ide sa nama, a on nije preterano religiozan. A ona je ostala kod kuće. 

Kada sam stigla tamo bilo je prilično ljudi, ali ne toliko, jer je to mesto malo izvan grada i verovatno, ljudi nisu mogli da dođu što zbog snega, što zbog toga što je radni dan. Pred kraj službe, sveštenik je pozvao da stanemo kod naših kolača da očita molitvu. Kada je došao red na MENE, privukao se i Boban. Sveštenik je čudno pogledao, jer sve zna o mom i Bobanovom odnosu, a ja sam htela da umrem od sramote, jer sam se pitala šta će pomisliti o MENI. On je pitao: “Ko je ovde domaćin?” On je rekao: “Mi smo zajedno.” Baš mi je bilo neprijatno, ali sam se suzdržala da ne regaujem pred svetom, koji su svi videli skandal u najavi, pošto me, uglavnom, poznaju i da se ne rasrdim u tom svetom hramu. JA sam rekla: “On je kod mene u gostima već mesec da, oče, dušo, pa kao da je domaći.” On je očitao molitvu, sipao sok od crvenog grožđa, kojem je zaustavljeno vrenje. Posle sam pitala Bobana: “Dušo, šta znači onakvo ponašanje u crkvi, pred sveštenikom i svetom. Kakav domaćin?” On je rekao: “Cico, čuo sam da se valja da je muško kao domaćin.” Pošto sam ja glava MOJE kuće, rekla sam mu: “Duso, ti si kod mene gost, a pošto si se danas tako namesto kao “domaćin”, izvoli plati svešteniku i daj prilog hramu u moje ime.” Bobanu nije bilo pravo videla sam. Nije poneo dovoljno para, a crkva nema aparat za kartice, tako da sam mu pozajmile Beba i JA pare i zbog toga će debelo da plati. Inače, kao i ovek za Slavu, pošto ja ne verujem u rusku, komunističku izmišljotinu Deda Mraza, dala sam dečici koja su bila tu pare, kolačiće, a deci s kojom sam dobra sam dala i igračke, pošto ima tako svake godine donesem nešto. Služba je osim toga Bobanovog glupiranja prošla baš lepo. Malo je bilo prohladno, ali takvo je doba godine.

Kada smo krenuli kući otišli smo do Bobana da uzme svečanu garderobu, jer su i on i Beba nekako se pozvali na Slavu i da uzme pare da mi varti, koje je pozajmio da plati crkvi. Vidim da mu nije pravo, ali, eto, kada glumi domaćina da vidi kakve su odgovornosti. Uveče sam njemu i Milanki ponovo očitala lekciju, ali to ću vam ispričati kada za to dođe vreme. Došla sam u stan pre 12 da zapalim sveću. Nisam sujeverna, ali kažu valja se, pa tako i ja. Sto sam uveče pripremila, samo je trebalo poslagati tanjire i pribor. Stavila sam da se skuva supa da bude sveža kada dodđu gosti, a stavila sam da pečem proju i pite koje sam juče napravila, pošto je Milanka zaboravila da stavi. Malo sam bila u gužvi, ali nije strašno, jer sam već sve spremila. Mlanka, Boban i Beba su postavljali tanjire i pribor.

Pošto slavim nekoliko Slava, koje se obeležavaju u mojoj porodici, jer nema nikog od naslednika, sem MENE, to je za mene izuzetno svečan događaj, tako da se trudim da sve bude po redosledu kako je propisano. Vreme je posta i moja Slava je veganska, a i da nije vreme posta bi bila. Mnogi komentarišu protiv veganske hrane i veganskog načina života, ali sam JA vešta kuvarica, kao što svi znaju, i mnogi su se iznenadili kako je sve to lepo i ukusno, a nema mesa. Mnogi su se iznenandili, kada su čuli da je moja hrana potpuno posna. Kada sam došla u Srbiju, videla sam da ovde ljudi ne znaju za red, a JA sam morala da ih upoznam sa protokolom, tako da sam prve godine poslala pozivnice sa objašnjenjem sta da rade i kako da se ponašaju. Sledeće godine sam ponovo poslala pozivnice naglašavajući da ako je neko ateista ili ako je vernik, a hoće da dođe sa ateistom, jednostavno, ne ateistima nije mesto na Slavi, jer smatram da je nepristojno da neko ko to ne poštuje sedi zajedno za našim stolom. Mnogi su se naljutili, ali me to uopšte ne zanima, jer ja ne bih išla kod na neka slavlja ateista, jer iako mislim da su glupi, poštujem njihovu odluku da žive u gluposti. Pored toga, sam napravila i spisak tema o kojima nema potrebe da pričamo: politika, vulgarnost, vređanje, diskriminacija, jer može dovesti do svađa, pošto sam videla na drugim Slavama da je to izvor problema i skandala. Pored toga, onoga koga sam pozvala na Slavu, očekujem da dođe i ostane malo duže, a ne da mora da ide od Slave do Slave. Dok je kod mene to ne želim da čujem, jer to smatram nepristojnim – Zašto dolaziš kod MENE, ako imaš negde gde je zanimljivije. Pored toga, naglasila sam da treba biti i umeren u jelu i piću i da se alkohol i droga ne služe tokom posta. Kod mene u stanu je pušenje zabranjeno. U početku je ljudima bilo čudno i moje prijatelji su komentarisali, oni pokvareni iza leđa, a oni iskreni u lice da to nije baš uobičajeno, ali sam rekla da me ne zanima. Kada odem kod nekog JA poštujem tog domaćina. Idem samo kod vegana na Slave i ne izvoljevam. Prvi put sam servirala onako klasično jela kako se obično radi u Srbiji da bih ovde bila u skladu sa načinom života : predjelo, supa, glavno jelo, kolači. Videla sam da to nije baš praktično, onda sam sledeće godine napravila meni, pa su konobari služili goste. Ispostavilo se da ljudi mogu više da pojedu od normalne količine i na kraju sam prešla na švedski sto. Za Slavu preuredim dnevnu sobu i ispomeram nameštaj, a jela poslužim u trpezariji, tako da gosti mogu da sednu za sto. Svako uzima koliko želi i šta želi. Ne pravim previše hrane, uglavnom ono što može malo duže da ostane, a srećom i zima je. 

Moji gosti pristižu od 5 sati do pola šest. Tu im je posluženo bezalkoholno piće. Razumem i ako neko zakasni, ali to ne volim, jer u pola šest najpre čitamo molitvu i zajedno se pomolimo. Zbog toga sam isključila ateiste, jer smatram da bi to njih sablaznulo, ali shvatam da su to ljudi bez obraza i karaktera, pa da im to ne bi ni smetalo. MENI smeta. U molitvi se zahvalimo i Svetom Nikoli, koji nas čuva i spomenemo neke važne ljude i poželimo da nam sledeće godine bude bolje. Posle toga, krećemo sa večerom. Gosti nisu obavezni da sede, ali mogu. Tokom večere u prvom delu se pušta mirna klasična muzika, a kako se malo opustimo kreće i narodna i novokomponovana muzika. Tokom Slave izbegavam da pevam. Kada je radni dan ljudi ostaju do 12, a kada je vikend ostanu i duže. 

Opisala sam vam kako izgleda moja Slava, ali na svakoj Slavi, mora da se desi i neki skandal. Ne volim da se priča o ružnim temama, ali je Beba potegla temu o svojoj paranoji i o tome kako nas svi prisluškuju. Morala sam to da prekinem, a onda je počela da priča o nekom pevaču, koji je imao udes. Što su se svima otvorila oči i raširila uši da čuju koji trač. Ona zna da li je on vozio pijan i drogiran ili ne. JA sam se užasnula na tu priču i morala sam da presečem: “Dušo, ovde smo došli da provedemo ugodno veče da porazgovaramo o svojim porodicama i sa prijateljima o onome o čemu ne stižemo da razgovaramo. O takvim temama je neukusno da pričamo, posebno što nismo upoznati sa detaljima događaja.” Svi su prekinuli, a Beba je nastavila u njenom maniru: “Ja znam, on nije kriv…” Podigla sam ruku i rekla: “Mislim da sam bila jasna.” Okrenula sam se ka nekim prijateljima i pitala sam ih kako su oni i kako im je prošla gradnja neke ekološke straćare na nekoj planini. Svi su se zainteresovali za tu priču, tako da sam skrenula pažnju sa Bebinih gluposti. Ljudi su pitali i Milanku, kako je a ona je počela da priča o sinu “u Nemačku, koji se opet oženio”, sadašnja žena je otišla od njih i nije povela decu, misli da je ona “potkradala njenu sirotinju”. Naravno, i to kukanje sam morala da prekinem. Sledeći pokušaj je bio da priča o Kosovu, pošto je ona zabrinuta za njihovu vojsku, a misli da je na Kosovu sve gotovo i kada je krenula o Putinu, odmah sam to prekinula i rekla: “Milanka, dušo, mislim da treba još da se narenda kupus salate.” Ljudima je sve bilo jasno, jer oni znaju šta JA mislim o Rusiji i komunizmu. Ako je ateistima zabranjen pristup, jasno je da se ni o Rusiji ne priča. Sledeći skandal je priredio Boban, koji je kada su nazdravljali upao sa tima: “Pa, da te udamo Cico do sledeće Slave.” JA sam rekla: “Bilo bi dobro, duso, ali prvo da nađem pravog dečka.” On se isprisio i rekao: “Dečka imamo, samo tvoja dobra volja.” Pošto je većina ljudi upoznata sa mojim ljubavnim životom, ja sam rekla: “Ispalo je da dečka kojeg “imamo” više nemamo, jer on još ima vremena u životu i ne može da održava ličnu higijenu.” Boban se konačno primirio, pošto se zacrveneo, jer su se svi pitali o kom delu lične higijene se radi. 

U jednom trenutku sam otišla do trpezarije da Milanki skrenem pažnju na ponašanje i da teme o kojima ona priča sa svojim komšijama nisu primerene za ovaj događaj. Taman se i Boban namestio i rekla sam mu: “Dušo, ti si bivši i tako će ostaiti. Kada je trebalo da budeš i budući rekao si da te ne zanima brak i da te ne zanimaju deca. Ako nisi do sada shvatio da smo raskinuli, sada jesmo.” Do kraja večeri se ponašao normalno.

Osim tih nebitnih ljudi, koji su nešto kometarisali sve je prošlo u najboljem redu. Očekujem još par prijatelja da dođu. 

Još nešto, mnogi ljudi su me pitali da kažem šta sam spremila od jela za Slavu i da slikam kako sam sredila. Iako sam proteklih dana objavljivala da se spremam i da pravim kolače, smatram jako neukusnim da iznosim šta i kako, jer je to za mene intimni, porodični događaj. Slavu se trudim da proslavim skromno, pristojno, u skladu sa običajima i da ne bude previše ljudi, jer nema previše mesta u stanu, tako da je sasvim pristojno do 120 zvanica, uključujući tu i decu. Ne mislim da je mesto Slavi u restoranu. Ne volim da dovodim animatore za decu, jer Slava nije cirkus.

Hvala vam na čestitkama i želim vam da i vi vašu krsnu Slavu proslavite lepo poput MENE.

Zbunjena

Upravo mi se javila moja najbolja drugarica Maca. Ona je super devojka, ali je neki baksuz, uvek nadje nekog glupog dečka. Ovog puta mi je ispričala kako je najbolji drug njenog tate se uvalio u debeli problem. On je malo izgubljen u vremenu i prostoru ima 45 godina, sladak je i stalno putuje negde. Vodi neki život plejboja. Ja sam, inače, saznala za njega da voli svašta da isproba u ljubavi, pa sam tako i saznala da je bio u vezi s jednim dečkom sa Saobraćajnog fakulteta, ali o tome niko ništa ne priča, ali ja ću sada ispričati. Macin tata i ja stalno flertujemo, ali osim flerta nema ništa između nas. On to zna, ja to znam, ali njegova bivša žena, Macina maćeha, ne zna. Stalno ima neke ljubomorne ispade. Prošli put me je gađala cipelom, ali je promašila. Srećom.

Ali da pređem na stvar. Taj mali koji je bio u vezi sa Igorom ima neku devojku, a ta devojka njega vuče za nos. Te voli ga, te ne voli ga i dok ne zna gde se nalazi nađe se negde sa tim Igorom, oni se vide i “Ćao, ćao” do sledećeg puta. Međutim, taj mali ga je pozvao i rekao mu je da mu jako nedostaje, a da se rastužio, jer je hteo da veri tu devojku, koja ga zeza, ali da nije mogao zbog Igora.

Maca me je pitala, šta da kaže Igoru. Ja sam morala da nacrtam na papiru sve te odnose. Ja nisam mogla da se snađem u svemu tome, pa sam joj rekla da kaže tati da sam slobodna posle podne.

Moje poreklo

Kada ste poznata i ultrapopularna zvezda i uticajna tviterasica uvek ste na meti dobrih, ali i zlobnih ljudi. Ono što je sigurno, kada sam JA u pitanju, je da MENE svi vole. Cica je neko ko unosi radost u tužnu svakodnevicu.
Poznato je da je moja ciljna grupa za udaju Bosna ili Hrvatska krajina. Na svojim proputovanjima i nastupima sam upoznala ljude iz tih krajeva. Bosanci su svakako mnog bolji ljudi, ali ti hrvatski Krajšnici su nekako upotrebljivi, jer uvek imate nekog ko vam je muž, a koji će lajati na nekog kada treba. Prosto su mi ljudi iz tih krajeva bolji frajeri na oko. Ipak, ja ne volim da grešim dušu i uvek kažem onako kako jeste, iako me to često košta napada. Juče me je jedna devojka napala, zato što sam rekla da su izbeglice iz Hrvatske kukavice. Znate dobro moju istoriju i znate da sam JA završila vojni rok u Izraelu. Kod nas je junak neko ko se bori do poslednjeg, dok se u Krajini taj pojam odnosi na nekog ko je uhvatio maglu i ostavio svoje ognjište o kojem sanja, dok po pečenjarama slave neku svoju, njima slavnu, prošlost. Ta devojka je između ostalog, MENE poslala u moje selo, a sve te izbeglice, generalno, po uzoru na njihovog idejnog vođu, koji ih je i dovukao ovde nas svrstavaju u “probisvete sa Terazija”. Ja ne ulazim sa glupim ljudima i prihvatim to, jer nemam šta da objašnjavam nekom, čiji mozak funkcioniše kao mozak kukavice. Ne volim da pišem previše o svom poreklu, ali njoj sam ispričala, pa ću onda i vama, dragi moji ljubimci.
Moje poreklo je iz Crne Gore, neću navoditi pleme i mesto, jer to više nije ni važno. Moj čukundeda je učestvovao u oba Balkanska rata. U Prvom balkanskom ratu borio se protiv Turaka. On je iz Crne Gore, vođen patriotskim motivima i verom u Srbstvo, a naravno, poput njegove čukununuke, MENE, nije voleo Turke i Islam. U I balkanskom ratu, on je ranjen. U tom ratu je dobio orden za hrabrost. Tada se oredenje delilo za zasluge, a ne za ulepšavanje kao što to dele komunisti, Rusi, Tito, tek Toma i Vučić. Posle tog rata on je došao u Beograd i osnovao je svoju porodicu. Moj pradeda je rođen u Beogradu. Kada su Bugari, poznati ruski saveznici, a tada su ih Rusi i podržavali započeli Drugi balkanski rat, moj čukundeda je je ponovo krenuo u rat. Ovog puta protiv rusofilskih Bugara.
Naravno, učestvovao je u I svetskom ratu, ali je umro 1939. godine. Najverovatnije bi učestvovao i u II svetskom ratu, ali je tu učestvovao moj pradeda. Naravno, pradeda je bio četnik. Moj deda je rođen 1932. godine i kao dete je živeo u okupiranom Beogradu, sa mojom prabakom. Posle rata mog pradedu su ubili komunisti i oduzeli sve što su mogli, po ruskom, komunističkom modelu. Imovina je bila pozamašna. Prabaka je jako ponižavana, a ona je bila Hercegovka i znala je za čast i pošetenje i nije dozvolila da je neki rusofilski komunista, partizan ponizi. Odgajala je mog dedu kako je mogla u nemaštini. Moj deda se oženio i dobio je samo moju majku. Moja mama je uvek bila označena kao četničko dete. Živeli su u jako teškim uslovima. Obrazovala se i završila fakultet. Jednom prilikom otišla je u posetu svetim mestima u Izrael. To nije bilo popularno u komunističkom monstrumu zvanom SFRJ, ali ona je tamo otišla sa drugaricom. Slučajno je našla tamo posao, kao inženjerka. Prodala je svoj patent za navodnjavanje i vrlo brzo uspela da napravi ogroman biznis.

Nisam previše detaljisala, ali mislim da i nema potrebe. Jedna sam od retkih koja se bori protiv lokal fašizma u Srbiji i grozim se kada neka tamo nadrdnadana baba ili “Novosti” osuđuju neke ljude, koji su došli u Beograd za boljim životom, jer je to pravo svih nas. Svako ima pravo da želi za sebe bolji život, ali ne da ponižava nekog drugog.

Sloboda za sve!

Dodole

Poznato je da sam ja moderna devojka tradicionalnih pogleda. U sebi spajam savremeni nacin zivota, ali se i drzim tradicionalnih vrednosti, jer mislim da klasika nikada ne izlazi iz mode. To se vidi na svim poljima ljudskog stvaralastva od umetnosti, gde sam ja, kao sto je poznato dominantna, jer sam Pevacica, ali sam i komozitorka i didjejka, ali imam i neke performanse, igram, preko nauke, gde sam isto takodje dominantna kao uvazena i cuvena naucnica do namestaja, gde sam isto takodje dominantna, jer  volim lep namestaj ali i mode, gde sam, eto, i tu dominantna, jer sam modna ikona, a i uspela sam uspesna manekenka da budem. Radila sam u Spaniji, ali i u mnogim drugim zemljama. Prosto, ja sam tako zgodna da sam popularna na svim trzistima. Ipak, ne bih bas da pisem o sebi previse, jer sam skromna devojka i prilicno mirna.

Da predjemo na stvar. Naslov kaze “Dodole”. Za one koji ne znaju, to je nas drevni srpski obicaj prizivanja kise. Kada u nekom mestu nema dugo kise lepe i nevine devojke se okupe obuku se u belo, okite se biljkama i polivaju se vodom. Uz to pevaju i dodolske pesme koje prizivaju kisu: “Natopi nam nasu zemlju, oj, dodo, oj dodole, oj dodo, oj dodole, da naraste sveza trava i psenica do nebesa, da nas nasa zemlja hrani i da nas od gladi brani! Oj, dodo, oj dodole!” Te pesme su nekada bile hitovi, ali danas je ta tradicija skoro zaboravljena. Iako je to predhriscanska tradicija, ona se dugo odrzala. Pored Dodola postojale su i molitve, koje su se odrzavale u crkvi za kisu. Posto je Srbiju zadesio talas vrucina, a poljoprivreda, koja je jadna vec propada, a gradi se Beograd na vodi, za koji ako se nastavi ovakva susa ce biti “Beograd na svom”, a mislim da od toga nema nista, pa ce nas i Arapi ostaviti na cedilu, jer dovoljno je da vidite ciji su oni “licni prijatelji”, onda ce vam biti jasno da ni oni nisu bolji. Tako sam ja odlucila da organizujem sa drugaricama dodolsko okupljanje. Poslala sam im poruku preko Vibera, odn. Vajbera, ili Vibera, Vajbera, ma, znate vec. Napravila sam grupu “Dodole”. Rekla sam im da treba da budemo Dodole, a one nisu znale sta je to. JA, koja sam zivela u inostranstvu preko 20 godina znam, a one, koje su ovde odrasle i veruju u  promasaj “Beograd na vodi” ne znaju to. Ja sam se sokirala. Onda sam im opisala obicaj i one su rekle da ce doci. Ja sam navikla da se nalazim s nekim na vreme i da nema kasnjenja, ali u Srbiji je kasnjenje normalno, kao i otkazivanje i sl. Ipak, tesko se ja na to navikavam, jer sam profesionalka. Posto je zemlja u krizi, ja sam se posluzila jednom malom lazju. Rekla sam im da ce ih videti neki momci, zgodni i bogati, pa ih mozda uzmu za zene. Dodole su uvek bile postovane, jer su bile cite i nevine. 

Na zakazano je dosla samo moja najbolja drugarica Mica. Medjutim, ona mi je rekla da ne moze da bude Dodola, jer nije nevina. Pitala sam je sta je sa ostalima. Ostale su odustale iz istog razloga. Bila sam porazena. Zemlji treba pomoc, a samo ja sam spremna da joj pomognem. Samo sam ja nevina. JA cekam da se udam i ne zurim i, evo, imam i rezultata – ja mogu da budem Dodola, ali nemam drustvo. JA sama ne mogu da prizovem kisu, a ako bi one igrale sa mnom to bi navuklo neku susu, jos goru, ili mozda poceo da se gradi i “Novi Beograd na vodi” ili “Novi Sad na vodi”, Nis, Kragujevac, Sabac, mozda i Sjenica, iako je tamo visoravan. Mozda “Sjenica na nebu”, mislim da bi “licni prijatelji” bili spremni da izdvoje para za tako sulud plan. Ipak, odustala sam. Jedna Dodola nije bas dobro da bude, bolje je vise. Kakva je plodnost, kad je samo jedna osoba u pitanju.

Recite, sta mislite o ovom blogu i nasim prelepim srpskim obicajima. Da li ste uopste culi za Dodole?