Zbunjena

Imala sam mnogo lep naslov na engleskom za večerašnji blog, ali sam ga zaboravila, jer sam se potpuno zbunila, pošto sam se čula se dečkom koji mi se sviđa. Da se ne ponavljam, samo ću ukratko reći: ja sam se njemu sviđala, on meni tada nije mogao da se sviđa, posle mi se svideo, a sada je kao u nekoj vezi. Čujemo se povremeno, ali sam ja sada baš zaljubljena u njega, ali on je sve manje čovek u kojeg sam se zaljubila. Pokazuje vrlo čudne osobine, koje ja smatram lošim, ali većini nisu loše. Najocvratnija osobina je ta da je dok me je muvao bio potpuno druga osoba i sve mi je povlađivao, a sada mi često prebaci nešto, što zna da mi je do toga stalo, iako ja njemu nikada nisam prebacila ništa.

Uvek sebi kažem da treba da poslušam prvi utisak, a moj prvi utisak za njega je baš bio loš, ali moja dobrota me je ponovo koštala i jednostavno sam prešla preko moje intuicije i prihvatila sam kontakt sa njim. To sam ocenila više (stotina) puta kao kobnu grešku. Ljudi kažu da se na tuđim greškama uči. Uvek je lako biti pametan i citirati druge, pa zvučati pametno. Koliko se pametnih naučilo na tuđim greškama? Vrlo malo. Uglavnom, on svaki put pokaže neko svoje lice, koje je potpuno drugačije od onoga što je bilo i koje mi se svidelo. Pomislila sam tada da je on normalan dečko. Prvi put u životu mogu da kažem da mi je drago što se nisam zaletela, ali mi nije jasno, zašto i šta to mene kod njega privlači.

Eto, tako je ta moja ljubav čudna. Ljudi žele da se zaljube, a onda ne mogu da se odljube.