Sudbina

Poželela sam jutros da napišem blog, jer odavno nisam. Mnogi moji fanovi mi zameraju, zato što ne pišem redovno i ne oraspoložujem ih mojim ultrapopularnim blogovima, ali morate da shvatite da i Samovaša Cica ima neke teške životne faze. Polako se moj luda zaljubljenost prema onom dečku topi, a ja razmišljam o novim kombinacijama. 

Na zgražavanje celog feminističkog sveta i sveta domaćica promašenog života i mladosti, ja želim da se udam i imam decu i porodicu. Ne krijem da sam tradicionalistkinja, koja se drži porodičnih vrednosti i koja veruje u svetost braka. Takva sam. Lepo mi je kada neko ima decu i mene deca obožavaju i ja njih obožavam. Od svakog bivšeg dečka sam prihvatila njegovu decu kao svoju, a ona su mene obožavala. I danas kada me vide obraduju mi se, a sin mog bivšeg dečka je čak bio zaljubljen u mene, kao i njegov drug. Drug mu se, inače, oženio za neku pogubljenu devojku, koja me obožava, ali koja nije srećna što je u braku. Ne može nekako da se snađe u tom polju. Stalno kuka da joj dete plače i da se svekrva previše trpa u njihov život, a zaova se ponaša jako čudno i manijakalno, kaže da deluje asocijalno i konfuzno. Ne volim da ogovaram druge, pa onda izbegavam da pričam o tome, ali imam razumevanja za sve to i baš je bila na kafi kod mene pre neki dan. Ja volim da saslušam i podržim čoveka, ali ona ima malo dosadan stil izražavanja, pa zato nisam mogla dugo da sedim s njom. Četiri i po sata mi je razglabala o svekrvi, toj tunjavoj zaovi, svekru, koji je čudno gleda i mužu, koji ima problema sa erekcijom od kada su se venčali, pre toga nije imao problem. Slučajnost? Za nju jeste, za mene nije.

Ali da ne pričam puno o nekim nevažnim temama, vratiću se na sebe. Juče sam išla malo u šoping. Nisam išla baš dugo i skoro da sam zaboravila kako se plaća karticom, ali sam se brzo uklopila. Dok sam šetala tako videla sam jednog dečka. Bio je nekako slada, zbunjen i pogubljen. Ja volim takve momke. Mnogo su mi simpatični. Kupovao je neke Adidasove patike na popustu. I bas je navalio da ih kupi, iako mu nisu odgovarale, pa dok ga je ispitivala mlađa ženska osoba da li su mu udobne, ja sam se malo privukla da ga bolje osmotrim i da čujem o čemu se radi. Pomislila sam da mu je to sestra, po godinama, jer bi imao previše mladu mamu. “Da li te žulja pozadi? Gde ti udaraju prsti napred? Da nije uska? Prošetaj malo!” – govorila mu je strogo. A on je baš zapeo za te neke sive bez veze. Kada sam se privukla videla sam da su kod njega dečija kolica, pa sam pomislila da mu je to sestra ili drugarica, ali kada je on odustao od kupovine, počeo je da ljuljuška ta kolica i shvatila sam da je u kolicima njegovo dete. On je stvarno sladak dečko, a meni se prvi put u životu desilo da pomislim za njega da bi on bio savršen otac za moje dete. Odjednom nisam znala šta da radim. Moja najbolja drugarica Ana, koja imam nekog šuntavog dečka, koji se stalno prenemaže i izgleda kao pritka za trešenje šljiva i stalno priča neke događaje preuveličavajući svoj značaj. Stalno se pravi da je neka faca, a odrastao je u bogatoj porodici i jedino za šta je morao da zapne u životu je odlazak u “Maxi” posle 10 ujutru ili da ode na koncert nekog stranog metal banda a sada hoce da ide na koncert Aleksandre Radović, što vam govori da je potpuno degradirao muzički ukus iako je išao u muziku školu. Toliko ulaganja da bi neko danas bio kao fikus pored energične devojke. Dakle, opet sam napravila digresiju, ali smislenu. Da se vratim da tog nepoznatog dečka. Dakle, videla sam da je baš savršen i sladak. On je i mene šmekao, naravno, jer sam stvarno dobra riba. Ništa nisam kupila, anisam ni imala ideju šta da kupim. Posle me je jedan pozvao na piće, ali to nije bilo baš zanimljivo. Znate, ja sam ipak zaljubljena, a kada sam zaljubljena kao da sam verena.

Uskoro ću napisati jednu ljubavnu pesmu, koju već dugo imam u planu, ali je nekako skupljam u glavi. Znam da volite moje pesme, a volim i ja vas.