Vreme je da malo ispričam šta se sve desilo u mom životu. Mnogi moj život vide kao da je to hod po laticama rozih ruža, ali ponekad tu promakne i trn i kao svaka smrtna osoba ubodem se i zaboli. Ponekad rana bude neprimetna i bezbolna ili brzo prođe, a ponekad me duboko zabode i jako boli. Najbolje je da ispričam šta se sve dogodilo u MOM životu, jer svaki sled događaja vodi do nečega, odnoso, u svakom životu postoji uzročno-posledična veza. Iz prošlosti saznajemo budućnost, ako smo dovoljno mudri.
Krajem decembra sam otišla na fakultet na neke vežbe. Odlazak na fakultet mi je kao noćna mora. Tu nema nijedan sladak profesor ili asistent. Ko god malo bolje izgleda je peder. Koleginice mi zavide, jer imam sve desetke. Nemam s kim da se zezam ili flertujem. Svi su sujetni i umišljeni. Odlazak na fakultet mi je stvarno užasan, a ostanak još gori. Imali smo vežbe u nekoj bolnici i tu je bio jedan dečko, koji je imao nezgodu. Vi znate, koliko sam ja iskrena, emotivna, poštena i čestita i suza je sama krenula. Bas mi je bilo teško. Sestre su me pozvale u prostoriju za osoblje i dale mi malo vode da se smirim. Počele su da me teše. One me sve znaju i poštuju me, jer vide da sam predana i jako dobra stručnjakinja za ljubav i medicinu. Često im dajem ljubavne savete. Uglavnom, one jure neke doktore, koji su za mene šonje. A ima i mnogo pedera, koji ih šetaju da se to ne bi otkrilo. Znam to, jer je jedan moj drug bio u vezi s jednim doktorom za kojim su sve umirale: Te lepotan, te maneken, te šmeker, nikako da se oženi samo bira, a sve ga žele, a ovaj moj drug ga jaše posle prve smene. Uglavnom, one su me jedva smirile, koliko sam bila tužna. Posle toga me je sreo jedan doktor, koji je jako sujetan i nisam mogla da ga smislim nikada. Baš je ljubomoran na mene, a ima nekog dosadnog, debelog sina, koji ima debele usne i stalno se kezi. On mi stalno govori da me voli kao svoju ćerku, a znam da je potajno zaljubljen u mene, jer sam primetila da me je odmeravao i da je jednom rekao: “Cico, visoka ti peta, a kratka ti suknja.” Ja sam mu rekla: “Dušo, visoka mi peta i kratka je suknja, ali nisam guska, a ti si deda.” Od tada se primirio i postao je pristojan. On mi je rekao: “Cico, ti si jako emotivna osoba. Vidi se da imaš čiste misli i iskreno srce. To nisi za ovaj posao.” Toliko mi je bilo žao tog dečka, da tom dedi nisam ništa htela da odgovaram ili da mu lupim šamar.
Sledeći ključni događaj, koji je ovih dana uticao na moj život. Tokom Božića sam bila kod mog najboljeg druga/bivšeg dečka. On ima 41 godinu. Sladak je, poliglota, završio je filozofiju, inteligentan je, ali neće da se ženi. On traži sebe. Izmišlja koje kakve gluposti, a vreme mu prolazi. On ne slavi Božić, ali slave njegovi roditelji i on živi van grada, tako sam se stvarno odmorila tada. Kada sam došla u stan, vratila sam se u suludu realnost u kojoj živim. Moj bivši dečko iz Italije je želeo da porazgovara sa mnom i rekao mi je da je shvatio da od obnove naše veze nema ništa, što sam mu ja odmah i rekla, jer je saznao da će me zaprositi moj sadašnji dečko Karlos. Zamislite da vam neko kaže da će vas neko zaprostiti. Upropastio mi je iznenađenje. Međutim, Karlos nikako da zaprosi.
Odem posle protesta kod mame. Nisam dugo bila. Dala mi je poklon za Božić, ali mi je dala i savete: “Cico, mislim da ti je to šetanje po protestima bez veze. Gubiš svoje vreme i mladost. Ako već želiš udaj se za nekog dečka, eto, i tog Karlosa, ako misliš da je on tvoja sreća. Ti si suviše emotivna i kao doktorka se od tebe očekuje da budeš mnogo hladnija, ali tvoje srce je veliko. Idi u Kanadu ili Izrael, ako nisi zadovoljna ovde.” JA sam joj rekla: “Dušo, ja moram da idem na proteste, a Karlos treba da me zaprosi. JA znam da ću biti dobra doktorka, jer ja ljude želim da lečim od srca i iz srca, a ne kao na pokretnoj traci. Dušo, ja ne volim da dajem ljudima savete, tako da ne volim ni da meni neko određuje kako ću da živim”.
Dalje, moram da pišem drugi blog, jer se svašta izdešavalo. Ovo sam samo ad hoc završila.
Moderna Pevacica 