Nisam uspela da skupim sve svoje misli u jedan tvit, pa sam odlučila da napišem blog, koji znam da mnogi očekuju, ne samo od vas, nego i širom sveta. Tviter mi je vrlo zanimljiv, pa sam više angažovana oko njega. Kratka i brza forma izražavanja mi je oduvek ležala, kao što možete da vidite iz mojih blogova. Sadržajni su i jako popularni, ali, pre svega, priznaćete edukativni. Ljudi iz njih mogu da nauče mnogo korisnih stvari o ljubavi, životu, politici, političkim sistemima i lajfstajlu. Pored toga, a što mislim da vam je i najvažnije je da upoznate Samovašu Cicu, koja je za kratko vreme postala popularna blogerka, ali i uticajna tviterašica, koja spaja ljude na globalnom nivou.
Znate da je meni ljubav najvažnija tako da će ona zauzeti ovaj prvi paragraf posle uvodnog. I dalje sam zaljubljena u onog dečka, u kojeg sam i bila. Mislila sam da sam ga prebolela, ali nisam. Taman pomislim da je gotovo, da sam sada spremna za novu vezu, ali nisam. Ne isključujem mogućnost da ću se zaljubiti ponovo, uskoro i verujte mi da bih to želela, ali ne želim da nekog zavlačim i lažem. Mnogi momci mi nude svoju ljubav i traže moju sliku, ali ja ne želim ni njihovu sliku, jer ću se zaljubiti, a ta zaljubljenost možda neće biti tako jaka i onda ni iskrena, tako da ne želim nekog da lažem. Sigurna sam da me razumete, jer znate da sam pre svega iskrena. Znate i da sam zaljubljiva. Svi znaju da kad volim, ja volim i Bogu se molim.
U koga se zaljubiti je polemika koju svi vode, posebno u mom životu. Ja uvek naglasim da je jako bitno da moj dečko vozi đipa. Đip mi je super auto, ali ne neki đip Maruti i sl., nego neki pravi đip Mercedes, Beemve, Tojota, Volksvagen i sl. a ne Kia. Za Kiu sam mislila da je neko jelo. Pored toga, jako mi je bitno da dečko ima i dobru guzu. Muškarac bez guze je kao muškarac bez kilaže. Ne mora da bude mnogo debeo, ali je baš lepo kad ima guzu. Jako je bitno da bude duhovit. Ne mora da se kinđuri kajlama (iako to nije loše), satovima (jer to nose malograđani, koji hoće da ispadnu buržuji), ali mora da nosi sa sobom duh i dobro raspoloženje. Takav dečko treba da bude, a ne neki smarač.
Ljubav nas oplemenjuje, to je za mene predivno osećanje, ali vidim da ljudi u poslednje vreme sve više vole pogrešne osobe, a samim ti i pogrešne političke sisteme, a to je komunizam! Komunizam mrzim u svim njegovim oblicima: izvornom, primenjenom, pojavnom, samoupravljačkom i svim ostalim. To povlači da mrzim Miloševića, koji je bio komunista, pa se nazvao socijalistom (postoji razlika, ali je za mene to isto ZLO) i doveo nam i ovo sadašnje zlo otelotvoreno u radikalskoj i naprednjačkoj rusofilskoj vlasti, Putina, koji je iz Rusije, jedne od prestonice svetskih zala i majke komunizma i, naravno, Tita, koji je unesrećio ovu zemlju i srbski narod. Jugonastalgija mi je odvratna. Već sam pisala o tome, jer je jedan broj ljudi, jako patio u SFRJ, zato što su im oteli imovinu, zato što su bili četničkog porekla, a pre svega, komunizam je ponizio radnika, jer je poljoprivrednike ogulio otimajući im “viškove”, tražeći od njih nenormalne poreze i ponižavajući ih ne dajući im zdravstvenu zaštitu. To se nastavlja i danas. Ponižavanje onih koji nas hrane. Uvozi se smeće iz Turske, a neproverene namirnice iz belog sveta, a naši proizvodi propadaju. Subvencionišu se “strani investitori”. Kako on investira, kad država u njega investira? Dakle, i dalje sam na stazi antikomunizma, islamofobije i rusofobije.
Kada se ujutru probudim najveći problem mi je šta da obučem. Počeli su neki odvratni, hladni, jesenji dani. Čas su neke kataklizmične kiše, čas sija Sunce, a hladno je, čas ne znaš kakvo je vreme. Moram redovno da idem na fitnes. Tu sam se nešto muvala s nekim tipom prosto neobavezno. Super izgleda, mislim da imao oko 60 godina, sladak je, ali ima neki odvartan glas i vozi neki čudan auto, tako da sam mu malo udarala čežnju, ali sam odustala. Ne znam šta da obučem je moj najveći problem svakog jutra i najradije bih ugasila svetlo i nastavila da spavam.
Moderna Pevacica 