Prolećni apdejt

Moja priroda je umetnička i spisateljska, kao što dobro znate, ali svaki dolaza na ovu platformu, gde treba da tražim “classic”, pa neka podešavanja me toliko iznervira da mi zaista dođe da odustanem i ne pišem više ništa, ali znam da mnogo vole da čuju o MOM životu i da mnogo nauče iz mojih blogova, pa ne mogu da budem sebična i sve sačuvam samo za sebe i onda, uz ove tehinčke poteškoće, ipak napišem nešto lepo što je i obrazovno i može cela porodica da čita.

U mom životu se svašta izdešavalo i dešava. Umrla je moja starija prijateljica Rada. Njena smrt me je jako pogodila. Malo se mučila poslednjih meseci, ali sve je to život. Kada smo se poslednji put čule, ona mi je rekla: “Cico, kako je kratak život!” Ona je rođena u kraljevini. Njen sin i ja smo oduvek flertovali, međutim, on je led, JA sam vatra. Tul na luk. Jedna čerka je potpuno pogubljena, drugu nisam videla, a žena mu je kao neka tetka. Ima nešto podmuklo i kod njih i kod te frizerke kod koje idu. Njegova sestra MENE voli, samo zato što ne podnosi tu snajku. Često sam Radi bila jedini oslonac u životu, jer na decu se ne može više čovek osloniti. Eto, vidite kako je Rada prošla.

Uskoro nam se približava godišnjica veridbe. Odlučila sam da kupim stan u Budimpešti i da počnem da živim tamo. Jednostavno, ne mogu da živim u Lacikinom stanu, po njegovim pravilima. Vi, drugari, ćete me razumeti, ali Lacika razume samo reči ultimatuma: Dolaziš sa mnom ili ne? I on je pristao. JA sam znala da će pristati. Melinda će dobiti manju sobu, ali šta da radim. Što nije učila školu?! Sigurno se pitate zašto bih se ja odseila iz Lacikinog stana. Prvo, jer volim da sam svoja gaudarica, a drugo je daleko ozbiljnije. JA sam, Samovama drugari, već rekla da je Lacika jako podmukla osoba. Njega niko od prijatelja nije pročitao, ali JA sam odmah. Najnovija Lacikina podvala je da je prevario svog poslovnog partnera Tomaša. Oni su imali neki zajednički posao već deset godina. Ne otkrivam detalje, jer će se sve onda saznati. Lacika je odlučio da započne svoj bizinis i da prekine partnerstvo sa Tomašom. Bez najave, bez objašnjenja. Ni njemu, a ni MENI. Ja sam mu poželela sreću, ali sam mu rekla da to nije pošteno da dovede čoveka pred svršen čin i da traži da mu isplati njegovu polovinu. Tomaš je mene i zvao i pitao o čemu se radi, a JA sam mu rekla: “Dušo, znam isto koliko i ti.” Nažalost, Tomaš mi ne veruje, to sam osetila, ali JA tu ne mogu ništa. Za dve godine kako smo u vezi Lacika i ja (Da, ima toliko i ja sam se šokirala kada sam saznala) on je izigrao masu ljudi da ne mogu da izbrojim. Prema MENI nije takav, ali JA sam odlučila da se obezbedim, pa kud puklo. Stan je blizu njega. Nije veliki 70 kvm. Nema velikih ulaganja. Pogled je sumoran, ali to je Budimpešta, a vreme je slično kao i u Srbiji “malo, malo, pa zasija sunce”. Idem nešto mrljavo u teretanu. Nema niko zanimljiv da se pojavi. Upoznala sam jednog Dušana, ali on je u poslenje vreme proredio dolaske, tako da mi je stvarno dosadno da vežbam tamo. Dušan je dobio državljanstvo, jer mu je neko rođen u Vojvodini, pa je došao da živi u Budimpeštu, ali se nije preterano usrećio. To što imaš madžarsko državljanstvo, jer znaš deset reči, ne čini te Madžarem, tako da i on otprilike očajava kao i JA tu u sred te nedodžije. On se druži s nekim Šandorom, kog zovemo Sale. On me je pozvao da izađemo, ali posle je otpalo bilo šta dalje, kada je čuo da sam verena za Laciku. Mislim, družimo se. Viđamo se kod njega, ali veza, flert – ništa. JA sam vrlo odlučna po tom pitanju, znate i sami.

Trenutno sam u Beogradu i došla sam da posetim Mamu. Nisam je posetila od aprila, kada sam išla Radi na sahranu. Ona je dobro. Ima te neke dosadne komšije. Međutim, sinoć sam šetala gradom, pošto nije pala kiša. Prošetala sam se nekom mojom standardnom rutom po obali. Beograd se promenio. Nije lep. Postao je sterilan. Prolazila sam pored “Beton hale” tipično, isto, dosadno. Sa Kalemegdana sam čula ABBU i još neke pop pesme i pomislila sam da je možda došla civilizacija u Beograd. Šetalište je sređeno, ali je sterilno. Mnogo ima odvratnih ljudi, koji govore kacapski jezik. Odavno ih ne čujem toliko u Madžarskoj, pa sam se malo odmorila. U “Beograd na vodi”, naravno, ne idem. Tamo idu skorojevići.

Ovo je mali pregled šta se dešava kod mene. Sutra idem kući – u Budimpeštu. Nisam mogla da verujem da taj grad počinjem da smatram svojim domom.

Kako ste MI vi, drugari? Napišite mi sve o sebi, jer volim da čujem šta se i kod vas dešava.

Apri-li-li-li!

Odlučila sam da vam napišem jedan blog, drugari, pošto ne mogu da pišem u pedeset tvitova o paklu kroz koji prolazim. Ukratko, poznato vam je da sam ja verena za jednog dečka, koji se zove Ladislav, a svi ga zovemo Lacika. Verili smo se prošle godine i ove godine nam će biti dve godine veze. Od prošle godine živim kod njega u Madžarskoj. Zbog ove proklete Rusije cene nekretnina su skočile, pa mi se nisu trošile pare na stan. On svadbu ne spominje, a ja čekam da on spomene. Tako da sam prosto na stend baju. Hoče – neče. Na kraju ču JA morati da odlućim, jer sam shvatila da je Lacika jako, jako glup. I sada ću vam to i isprićati. Pojedini komentarišu moje tvitove i dogadžaje i tvrde da izmišljam, ali moji blogovi, tvitovi i sve što radim ima edukativnu svrhu, jer svakom može da se desi da ima glupog dečka kao što je Lacika i da dođe u ovu situaciju u kojoj sam JA, Samovaša Cica, a to je plač, plač i plač. Sa Tvitera, kog obožavam sam se udaljila, jer sam se jako posvetila zajedničkom životu i učenju madžarskog. Odlično mi ide. Upoznala sam nekoliko baš dobrih tipova i muvali smo se, ali JA sam verna Laciki bez obzira na sve, čak i na njegovu kongenitalnu, a mogla bih reći i genetsku glupost. Desilo se to da je Lacika odlučio da kupi neki plac u Austriji i da napravi planinski rezort, ali JA sam mu odmah rekla da se ne zanosi, pošto je na placu neka bara, ali Laciki je to rečeno da je jezero i da neće moći da izgradi bilo šta, pošto je teren erogen. Druga stvar je: “Dušo, da to može, već bi neko to uradio pre tebe.” Međutim, tvrdoglavost, bezobrazluk, inat i rusofilija su doveli do toga da je morao da odustane od toga. JA sam mu rekla da to proda po istoj ceni i, srećom, naišao je neki glupak iz Srbije koji je kupio to, iako sam mu JA, iz solidarnosti, skrenula pažnju da vidi šta kupuje. Sledeće je prodaja jednog vinograda. Došao je neki Francuz i ponudio mu da kupi vinograd. Ovaj moj je odmah zinuo na pare, jer je stalno dizao cenu i došao do 280 hiljada evra. JA sam mu rekla: “Dušo, da li je tebi malo čudno što je on zapeo za taj komad zemlje?” Glupi Lacika je rekao da mu nije čudno. Ispostavilo se da je Francuz pokupovao okolo te vinograde i sve to je preprodao za trostruku vrednost. Sve te madžarske ovce su se skupile da se žale, ali sada je gotovo. Glupi Lacika je prodao nasledstvo, redovni izvor prihoda i potencijalnu buduču sigunost u slučaju neke nesreče. Pare su razdeljene izmedju njegove sestre i njega, on je kupio auto i taj promašeni plac u Austriji i uradio je ništa. Treći i najvažniji slučaj se desio danas i ne mogu više da izdržim, pa sam morala to da podelim s vama, jer niko me ne razume, pošto svi misle da je Lacika pametan, jer je sladak i svima se ćepi. Kod Lacike u goste je došao njegov bivši cimer sa fakulteta iz Beća. Lacika i on su studirali biznis, bio je medžu najboljim studentima, a koliko je kvalitetan fakultet možete da proćitate rezultate. Taj njegov drug, Manuel, ima neke pse kao uzgaja i živi sa “cimerom”. Vi znate da sam JA odrasla u Izraelu i da sam odmah osetila da mi nešto tu smrdi, jer se taj njegov cimer zove Mehmed. On i lacika su živeli dve godine. Od Lacike je naučio da sadi biljke, kuva i ne znam šta sve ne, pošto je Lacika svestrana osoba. Medžutim, on ŽIVI sa tim Mehmedom već nekoliko godina. Svakom je jasno da su oni u vezi i JA pitam Laciku, a Lacika mi kaže: Cico, to je nemoguće. Ja sam ga učio da zavodi devojke.” Kada mi je to rekao, odmah mi je bilo jasno da su u vezi, jer Lacika je smotan i da JA nisam greškom ušla u njegova kola, on bi verovatno bio bez devojke.  Toliko me Lacikina gupost, a i samouverenost nervira da sam od muke poćela da plaćem. Dve godine ja slušam te njegove ispade i gluposti. On je pokušao da me uteši i to je lepo, ali sam mu morala reći jasno i glasno: “Lacika, plačem, jer si glup. Plačem, jer šta ćeš ti bez mene u životu. Ti si, dušo, retardirana osoba i naičiče neko i preveslače te za samo trenutak.” On me je gledao kao tele u šarena vrata. Manuel je podmukao i odmah je pitao: “Cico, a zašto vas dvoje imate odvojene sobe?” JA sam mu rekla: “Dušo, dok se ne udam ništa. Nas dvoje smo cimeri kao ti i Mehmed.” Videla sam da se zacrveneo, a i treba da ga bude sramota, jer laže.
Sada se pitam, šta li je sledeće u šta će ovaj moj glupavi Lacika poverovati.

Prosto moram

Drugari, mislite da sam vas zaboravila, ali da znate da to nije istina. Istina je da nemam baš mnogo vremena i ne mogu da se posvetim Tviteru kako sam se navikla i kako vi volite to od mene. Moja mama je mnogo bolje i zbog toga mi je drago, ali u mom životu su se desile neke veoma zanimljive stvari i nisam mogla da redovno izveštavam. Ja sam već više meseci u nekoj vrsti agonije. To se desilo u junu, a počelo je u maju. Lacika je prodao neki stan i ja sam očekivala da će se on preseliti kod mene, ali on je kupio novi stan i počeo je da ga sređuje po mom ukusu meni iza leđa. Njegova drugarica je navodno htela da uredi stan, pa je mene pozvala u pomoć i tako smo zajedno birale, navodno, za njen stan. U junu je trebalo da Lacika i ja proslavimo godišnjicu, ali ja sam namirisala da on nešto planira više. I planirao je. 19. juna sam se verila sa njim. Mislila sam da je to najsrećniji dan u mom život dok sam držala crnu kutijicu obloženu satenom. Kad sam otvorila to je postala moja noćna mora. Ispred Parlamenta u Budimpešti baš kod cipela malo je falilo da padnem u Dunav. Prsten je bio užasan. Tri hiljade evra. Tri hiljade evraaa!!! Tri hiljade evra, drugari??? Vi ćete sada reći da Samovaša Cica izvoljeva, ali moj bivši verenik mi je poklonio prsten od 20 hiljada evra, Kartijeov. Toliko je lep da nisam mogla da mu ga vratim kada nam je propalo venčanje. Mislim da vam je jasno da nije isto 20 i tri. Jednostavno, taj prsten nije bio JA. Stvarno sam se rastužila i to je Lacika primetio, ali ja sam mu rekla: Dušo, hvala ti. Pre bih se udala za tebe bez prstena…”, ali sam prećutala “nego s ovim.” Prećutala sam, jer sam toliko bila slomljena i tužna da nisam imala snage da mu objasnim kakav prsten treba da bude, pošto sve moram da mu objašnjavam. Sledeće što je bilo je to da smo otišli u taj njegov stan. Stan je lepo uređen, jer sam ga ja posredno uredila, ali taj prsten me je jako opterećivao. Pokušala sam da utešim sebe i kažem sebi: “Cico, bitno je da ti njega voliš, iako ima mnogo mana. Sigurno ne bi to uradio da te ne voli.” Ali sam onda pomislila da Cicu svi vole i da to nije ništa neobično. On me je pozvao da živim u tom stanu, ali, drugari, život u Budimpešti nije human. Ja sam mu rekla: Dušo, ja želim da budem blizu mame i jasno ti je da možemo da živimo negde drugde. Budimpešta je dosadna i samo je za slikanje. Nijedno zlo ne ide samo, tako se moja mama obradovala zbog moje veridbe i njoj se svideo moj prsten i podržala me je da odem da živim u Budimpeštu. Rekla sam joj: Dušo, Budimpešta nije za život. Tamo je mrtvilo. Nije valjda da bi rođenu ćerku strpala na tako dosadno mesto. Mama mi je rekla: “Cico, ne izvoljevaj!” Pozvala je Laciku i čestitala mu. JA sam odlučila da se nađemo na pola puta i da živimo u nekom drugom gradu. Lacika je bio razočaran, ali je pristao i predložio Prag. Prvo mi je na pamet došao moj bivši dečko Jirka, koji je mnogo sladak, ali siromašan. Otišli smo u Prag u kojem je ispalo još dosadnije i gore nego u tunjavoj Budimpešti. Živeli smo zajedno od avgusta do kraja oktobra. Onda sam jednog dana jednostavno rekla: “Lacika, ti si sladak, ali ne možemo biti u vezi ili sutra u braku, u kojem nema dogovora i sve radimo što ti želiš.” Napad je najbolja odbrana i onda je on MENI rekao da uvek radi sve što ja želim. JA sam mu rekla da prosto nije istina, jer ja želim da usrećim njega, a kako da ga usrećim, kada JA nisam srećna. On je shvatio da sam u pravu, kao i uvek. Vratili smo se u Budimpeštu i planira da se preselimo u Beograd. Mama mi je rekla: “Cico, ti si tako temeljna u planovima za budućnost.” Lacika je imao još jednu glupu ideju, a to je da se preselimo u Tursku. On voli klimu u priobalju, ali nema pojma da je u Turskoj odvratno. Međutim, morala sam da mu dam ultimatum ili JA ili Turska. Mora da mu se sviđa Turska, kad je prsten koji mi je poklonio kao iz Turske. Taj prsten me jako muči i stalno se pitam, kakav će moj život biti, ako budem živela sa ružnim nakitom.

Život u Budimpešti!
To nije život. Taj grad je jako dosadan. Uglavnom sam išla u šoping, ali tamo nema niko lepo obučen. Frizeri su jadni i dosadni. Jednom sam u salonu sama sebe ošišala, jer ova frizerka nije znala šta treba da radi. S druge strane, Lacikina drugarica mi je preporučila nekog frizera pedera. Osim izlazaka, on ništa drugo ne zna da radi. Inace, kada se pojavi nešto u Budimpešti, oni moraju svi to da posete. I to se tako nekritički prati. Srećom pa je Lacika sladak, pa imam koga da gledam. Tako sam jednog dana upoznala jednog dečka, koji je iz Srbije. On se iznenadio kada je čuo da sam iz Srbije. Njemu se sviđa Budimpešta. Ali meni se on sviđa. Mnogo je sladak. Ima bradicu i kovrđavu kosu. Naravno da ne bih prevarila Laciku, ali mi je Nemanja jako sladak.
Upoznala sam i neke Latinose, pa smo krenuli da izlazimo zajedno. Ima jako mnogo Rusa i to mi se gadi, jer su bahati, nevaspitani i dalje podržavaju botoksiranog kepeca.

Ovo je kratak apdejt, samo da znate da verujem da će doći neko bolje vreme, kada ću moći da budem kao i uvek Samovaša Cica, drugarica i sestra, drugari.

Da, ja!

Već je svanulo, a noćas sam imala noćnu moru. Nastavila sam da spavam, još jedna noćna mora i onda je gotovo sa spavanjem za noćas. U glavi mi je odzvanjala pesma koju sam ovih dana nameravala da napišem. Zanemarila sam malo blog, jer me stvarno nervira ovo namestanje na klasičan izgled, a ako počnem na nekoj drugoj platformi blog, može da se desi i da oni naprave ovu glupost kao vordpres i onda sve ispočetka. Dakle, da ne dužim previše, jer znate sve šta se dogodilo sa onim dečkom iz teretane i sa mojim sadašnjim dečkom, najbolje je da napišem ovu pesmu. Nema veze ni sa kim direktno, nego sa običnim životom.

Da, ja sam…

Videla sam te jednog dana kao svakog drugog,
Iz tvog pogleda sam nešto osetila
Stvarno nisam mislila da će biti tu nešto,
Nisami ništa ni tražila, ni želela.

Ubrzo smo počeli da se srećemo sve češće
Moralo je nekako da se sve to završi
Znala sam da će biti teško i tužno
Ali krenula sam ti putem i nije bilo povratka.

Predala sam se tvojoj ljubavi i dala sam svoju
Noći su nam bile beskrajne, a dani topli
Poljupci su nam vlažili usne, oči su sijale
Tela su nam se tresla i osećala sam tvoju toplinu

Mislila sam da je to ljubav i da nema kraja,
Iako uvek mi nešto kaže da samo uvek bliži kraju.
Svaki novi susret nas je približavao rastanku
Svaki rastanak je bio znak kako će biti.

Držala nas je strast i sva ta oluja osećanja
Morao si da shvatiš da život nisi samo ti
Pogrešno si tumačio znake, kojih nije bilo
Stvorio si potpuno pogrešnu stvarnost bez mene.

Sad moćeš da uživaš u stvarnosti kakvoj želiš
Vreme nije stalo ni za tebe ni za mene.
Nemoj više da me tražiš, jer ja više nisam ista.
JA sam iskrena, a ne znam zašto nisi shvatio.

Kraj septembra

Tako! Uspela sam da nađem klasični izgled bloga, pa mogu lakše da napišem blog. Potpuno se pogubim u onim blokovima i tako mi je komplikovano. Ako pređem na negi drugi blog, ne znam kako će funkcionisati, a i kako ćete me VI moji divni fanovi i pratioci pratiti.

Malo sam se povukla sa društvenih mreža, zbog nekog haosa u uživotu, ali to sada nije bitno. Kratak osvrt na sadašnju situaciju će vam sigurno značiti, ali mogu samo da kažem da me moja najbolja drugarica sa Novog Zelanda Lili užasno nervira. Stalno mi šalje neke snimke sa njenih putovanja. Tu vidim kako je prigrabila sve moje prijatelje i sa njim sa slika, skače u okean, glupira se na tematskim zabavama i misli da je zanimljiva. Mislim da pokušava da isprovocira zlobu kod mene, ali joj to neće uspeti, pošto je ona jedna pakosna Azijatkinja, koja pokušava da bude Belkinja.

I dalje se borim protiv rasizma i to znate da sam ja jedina na ovom govornom području, pre nego što je uopšte došlo do tog trenda podrške crncima. JA boju ne vidim – vidim čoveka, ali kada čovek hoće da vidim boju, ja moram da je vidim. Mislim da vam još od maja dugujem blog o događaju, koji se dogodio u jednom manastiru. Kao što se sećate, ja sam tada još bila u vezi sa Karlosom, mojim bivšim dečkom iz Španije. Mislila sam da je on pravi, ali ipak nije bio. Mi smo dva različita sveta. JA sam borkinja, a on nije. On ima sve u životu: demokratiju, ljudska prava, slobodne medije i misli da svi ljudi to imaju, a JA se borim da to dobiju ljudi koji nemaju. Otišla sam tada u taj manastir da se malo smirim, jer je mržnja počela da vlada svetom. Dopisivala sam se tada sa bivšim dečkom iz Bosne i on je tada krenuo sa porodicom za Srbiju. Dok smo putovali do tog manastira ja sam mu slala poruke. On mi je rekao da mora da me vidi. Tokom službe on se pojavio sa porodicom. JA sam se šokirala. Sveštenik je onda počeo da drži propoved, koja je bila evidentno rasistička i anti-belačka, antiamerička i puna mržnje, da sam JA morala da reagujem. Rekla sam njemu i svim okupljenim ljudima, da je situacija potpuno drugačija, nego što nam se predstavlja i da moramo da shvatimo da su policajci bili ugroženi. Kasnije se saznalo da je onaj crnac bio i neki kriminalac. Taj pop je pokušao i da se raspravlja sa MNOM, a ja sam njemu rekla da mi kao ljudi NE MOŽEMO i ne smemo da sudimo nikom, a posebno NE o događajima i ljudima koje ne poznajemo dovoljno. Moj bivši dečko iz Bosne je počeo da aplaudira i onda se još par hrabrih i istinoljubivih osoba pridružilo. On mi je rekao: “Cico, ti si tako lepa i pametna. Imam dve ćerke, ali znam da bi mi ti rodila sina.” Njegova žena se šokirala, prisutni su se šokirali, čak je i Karlos razumeo o čemu je reč. Meni je malo bilo neprijatno, jer se ovde tema vodila o ljudskim pravima, a ne o kontroli rađanja. On je oženjen i time je sve rečeno. Nikakav razvod ne dolazi u obzir što se mene tiče. Sada mi je pao kamen sa srca, jer sam ovo propustila da vam napišem da ne bih ispala neka lažovkinja, pošto znam da volite da čitate moje poučne, ljubavne, životne blogove.

U sredu sam bila u Novom Sadu. Išla sam da se nađem sa mojim dečkom Nemanjom. On je fin dečko, ali je polubogat. Teško mi je da kažem da je siromašan. On vozi neki totalno bez veze auto. Uglavnom, dolazi kod mene u Beograd. Njemu je doživljaj da ide po restoranima sa masnom i nezdravom hranom. Tamo nisam sigurna da mogu da jedem i salatu, jer je možda prošla pored nekog leša. Jedne večeri smo išli u Zemun u neki restoran. Došli smo, ali nisam mogla da uđem, jer sam previše osećala smrti, a  s polja se širio smrad spaljenih tela. Bilo mi je jako, jako teško. Mislim da me razumete. Ipak, pronalazimo razne zanimacije. Šetamo. Gledamo neke filmove. On je tako srećan, kada ide po tržnim centrima kao neki mali dečak. Očekujem da će još i da se vozi u onim autićima. Rekao mi je da se nikada nije osećao opuštenije i reasterećenije nego sa mnom u vezi. Meni je lepo s njim, jer je pažljiv. Mogu da kažem da je i vredan, pošto ponekad uradi i neke dodatne poslove sa prijateljima, kao što su moleraj. On radi neke administrativne poslove. Deluje mi jako naivno, a naivna sam i ja. Odlučila sam da probam da vidim kako je imati siromašnog dečka, jer nisam imala odavno. Stan mu nije loš. Pošto mu je mama bila bolesna, preselio se kod nje u stan, a svoj iznajmljuje. Bilo mi je ćao, što je u sredu bilo tmurno vreme, kada sam išla kod njega, jer se baš trudio da mi pokaže kako je grad lep. Novosađani imaju jako lokal-nacizam, a i Nemanja ima, iako to pokušava da prikrije. Iznenadio se kada sam mu rekla da me ne zanima katedrala, nego da želim da vidim Nikolajevsku crkvu. Njegov osmeh i naglasak su tako simpatični kada mi kaže: “Pa, Cico, ti si tako posebna! Svi vole da vide katedralu, a ti Nikolajvsku crkvu. Svi idu u Dunavski park, a ti voliš da šetaš Kejom.” Uvek se iznenadi, tako iskreno i dečački. To mi se i sviđa kod njega. Iako sam mlađa od njega preko pet godina, ponekad mi se učini da je on mlađi od MENE pet godina. Kao neki tinejđer.

Život nam nosi uvek neke nove stvari, ali nekada nam ih pokloni lepo uvijene, a nekada ih samo da bez papira. 

Poljubi me

Ovaj vordpres je napravio neke promene u obradi teksta uvodeći blokove, tako da mi je jako nezgodno da napišem nešto, jer je to izdeljeno i ne može da se normalno radi posle s tekstom. Zašto su svi apdejti uvek gori i gluplji od prethodnih? Danas, kao i uvek razmišljam o ljubavi. Nedostaje mi sloboda, ljubavi. Jedino što imam je vreme, koje koliko god da pokušavam pametno da potrošim ne mogu. Ljudi su dosadni sa tim idejama kako da se iskoristi vreme u karantinu, pa besomučno čitaju gluposti, gledaju gluposti i kuvaju gluposti. Ova MOJA popularna pesma je malo osveženje za sve nas zarobljene.

Kako je lep ovaj dan,
Sedimo na klupi i gledamo u daljinu,
Čujemo kako se njiše trava na vetru
I vidim kako ti vetar prolazi kroz kosu
Volim da slušam tvoj glas dok pričaš

Šetamo pored reke, koja lenjo teče
Jedno pored drugog sporim korakom
Mušice zuje, a čuje se cvrkut u daljini
Pod nogama nam pucketa trava
Zastajemo i gledamo u reku

Prelazimo lagano preko mosta
Zastajemo sada na sredini
Ispod teče reka i čuje se šum lišća
Stojimo pored ograde i naginjemo se
Gledamo naše likove u vodi, kako smo smešni.

Šta još treba da uradiš?

Običan update

Poslednjih nedelja se u mom životu izdešavalo mnogo stvari, a život mi je još uvek užurban. Putujem na sve strane, borim se, volim, ali sam bila jako iscrpljena. Nisam stizala da napišem blog o svom životu i najnovijim događajima, a znam da ljudi vole da čitaju MOJ ultrapopularni blog, koji je jedino svetlo nade u ovom tužnom, sumornom i kriznom vremenu. Moj život je jako konfuzan, ali i u zbrci postoji red, jer ja verujem da sve funkcioniše po Božijem zakonu i da za sve postoji razlog, ali i da za svaku devojku postoji pravi muškarac.

Pre nekoliko meseci otkrila sam da je moj bivši dečko iz Italije RB dao naše zajedničko imanje u Italiji pod hipoteku i da je došlo vreme da se naplate dugovi, pošto su oni raskalašno trošili taj novac. Tada je krenula moja borba da vratim moje imanje. Moji advokati su ušli u trag svemu tome i saznali smo da su ti zajmodavci iz Španije. Ja se na razumem u pravo, pa smo imali neka suđenja, ročišta, ne znam ni ja u Španiji. To je bilo letos. Drugi deo je bio sada u oktobru. Ja sam htela da idem avionom, ali krenuli smo đipom od mog bivšeg dečka iz Italije RB u Italiju. Došli smo na naše imanje. Dočekao nas je njegov otac. To je jedan mufljuz i probisvet sa Juga Italije. Uvalio se bio u administraciju i ništa nije radio. Obično laje, dere se i mlatara rukama, ne primećuje nikog i sve gleda sa visine, a ovog puta je počeo da me grli i da me ljubi, da se krevelji i prenemaže: “Moja Cica! Naša Cica!” “Nema bolje devojke” A setila sam se kako je bio uobražen ranije i jedva mi se javljao. Ja sam sve to iskuuulirala. Tu sam prespavala i posle smo pošli u Madrid. Ne bih davila nikog suđenjem, pošto ne znam tačno šta se dešavalo. Mene ta suđenja i crne hronike ne zanimaju. Moji advokati su rekli da će biti jako teško, ali su našli dokumentaciju o mojoj fabrici soka od grožđa. Nešto su oni tamo natezali, ali je bilo teško. Tu sam slučajno čekajući videla jednog dečka. Preko hodnika sam osetila da je dečko mog života, a on kaže i da je to osetio prema meni. Pozvao me je u kafić i posle limunade sa đumbirom sam našla dečka. Shvatila sam da je on čovek mog života, ali nisam htela da ubrzavam i forsiram nešto, a ni on. To suđenje se završilo u moju korist. Mom bivšem dečku iz Italije je naloženo da plati tu hipoteku, a imanje ostaje meni. Moj bviši dečko iz Italije RB se izvinjavao. Tada sam saznala da je njegov pokvareni otac vodio duplo knjigovodstvo, ako se tako kaže i da je mnogo novca sakrio od nas. Moj bivši dečko iz Italije RB mi je rekao da nikada nije za to znao i videlo se na njemu da je stvarno nevin u svemu tome. Moj novi dečko je postao Karlos. Prosto sa njim sam se osećala kao u raju. Vreme je stalo. Provodili smo dane zajedno. Njegova porodica se oduševila, kada su me upoznali i svi me obožavaju. Morala sam da idem kući, u Srbiju, a Karlos je poželeo da dođe i vidi Srbiju, pošto je to za njega nešto sasvim nepoznato. Krenuli smo đipom mog bivšeg dečka iz Italije RB najpre u Italiju, pa u Srbiju. JA sam htela da idemo avionom, ali je moj bivši dečko iz Italije RB insistirao da idemo njegovim đipom. Došli smo u Italiju. Ovog puta na MOJE imanje. Njegov otac je kukao, plakao, ali baš me briga. Odlučila sam da ostane sve po starom, a oni su mi isplatili polovinu novca. Ostalo će postepeno platiti. Krenuli smo u Srbiju. O mom dolasku sve znate. Malo mi je bilo teško da se prilagodim, jer sam se onda vratila u život. Da, u Srbiji je moj život.

Prošlog petka sam dobila poruku od meniđera da dođem u Grčku, jer je imao jednu poslovnu ponudu za mene. Nas dvoje smo se rastali pre par godina u ne baš dobrim odnosima, jer je on kao uslov za moj album izneo jednu jako ružnu ponudu. JA sam to odbila. On me je preklinjao, ali ja sam mu rekla da nisam na prodaju i da me takve ponude ne zanimaju. Ovog puta smo otišli moj bivši dečko iz Italije, moj sadašnji dečko iz Španije i moja najbolja drugarica Beba otišli u Grčku. Moj bivši dečko iz Italije RB je insistirao da idemo njegovim đipom, inače u Italiji on vozi nekog besnog Mercedesa. Otišli smo do Atine, a Karlos se osećao kao kuče u liftu kada je putovao kroz Srbiju. Tamo sam se susrela sa bivšim meniđerom. Meniđer mi je izneo poslovnu ponudu za snimanje jednog singla. Pesma je previše seksusalno eksplicitna. Ja sam predložila izmene. Autorka je inisitirala da se tekst ne promeni, ali meni je nekako bila previše “Ne-JA”. Slučajno sam u Atini videla mog bivšeg dečka Bendjamina. On je kao tinejđ zvezda bio popularan i bio je u nekom holandskom bandu. Taj band je bio potpuno glup, ali sam se ja smuvala s njim kada sam imala 13 godina. Tada je taj band uveliko prestao da postoji. Benđi je nastavio da se bavi muzikom i u jednom trenutku smo se smuvali. Dok smo bili u vezi, saznali smo da je dobio ćerku. On nije znao šta da radi sa sobom, sa nama. Pored toga, on je 20 godina stariji od mene i plašio se skandala u javnosti. JA sam raskinula s njim, jer sam tada morala da idem krenem u školu. Videli smo se setili se lepih događaja. Sada je u vezi sa nekom opajdarom, koja je starija šest godina od mene. Sva je tetovirana, a i on je. Stoji mu užasno, jer je on jedan običan tinejđer zarobljen u telu odraslog muškarca. Krenuo se da me poljubi, ali sam mu rekla da sam našla dečka za kojeg ću se udati. On je rekao da me je tražio svih ovih godina i da je i dalje zaljubljen u mene, ali ne mogu da verujem da se sve to desilo i da smo se ponovo videli. Karlosu sam objasnila ko je Benđamin i šta je bilo. On je to prihvatio normalno, ali moj bivši dečko iz Italije RB je počeo da divlja da se dere. Pravio je scene. Meni je bilo neprijatno. Karlos je bio zbunjen, a Benđamin je hteo da se pobije s njim. Za to vreme je Beba pila kafu s nekim tamo tipom. Ja sam smirila stvar koliko sam mogla. Benđi ja smo se rastali normalno. Karlos nije reagovao nikako, ali je RB imao jako čudne reakcije. Vratili smo se preko Severne Makedonije i otišli u Skopje. Tu sam saznala da su palestinski teroristi napali Tel Aviv. Nisam mogla da stupim u kontakt sa mojom Nanom. Uplašila sam se i dalje sam.

Novi dečko?

Danas me je pozvala moja najbolja drugarica Jovana da dođem kod nje. Kaže mi sva usplahirena: “Cico, moraš hitno da dođeš kod mene! Imam jednog dečka to tvojoj meri za tebe. Sladak je. Ti voliš starije, stariji je od tebe. Ne mnogo ali dovoljno. Krajišnik je. Odmah sam vas videla zajedno!”

Ja sam se malo zamislila, jer znam da je teško naći nekog dečka danas, ali je Krajišnik, pa super. Jovana je trenutno na odmoru, a ona radi na nekom kruzeru. Ona kaže da je neka meniđerka, a pre je bila i stjuardesa. Sve u svemu, meni je to sumnjivo, ali smo ok, pa ne dižem paniku i tako me  ne zanima kako je tamo među tim budžavim penzionerima, kojima ona titra i koji se po ceo dan protežu i zanovetaju. Ipak, cenim je, jer je uspela da izvuče svoju porodicu iz dugova, a njena porodica su uglavnom neki neradnici, koji su prodali sve što su imali u Hrvtaskoj, pa dok je bilo para kupovali su kola i razbijali, njen brat je tako menjao devojke, sve dok nije našao neki gluaču, kojoj se svideo Golf, a kad se udala nema ni Golfa, a nema ni izlazaka u grad. Naterao je da radi kod Kineza za manje od minimalca. Dobio je i dete s njom, a dete čuvaju njeni roditelji, jer Jovanini mama i tata nisu odavno imali decu. Kao da je dete od stakla, pa će ga slomiti. Ovaj njen brat je kao neki automehaničar, koji kao i njeni roditelji samo sedi kod kuće i čeka da im Jovana donese pare da poplaćaju dugove i da naprave gozbu za komšiluk, a da onda krckaju pare do narednog Jovaninog povratka.
Dođem ja kod Jovane hitno. Posluži me ona lepo. Kaže da će on sada doći. Poslala poruku. Zvoni neko na vratima, ja se malo isprsim. Ulazi u sobu jedan dečko. Braon špicaste cipele, uske farmerke, košuljica. Vidim ja da se doterao malo. Neka jadna brada dve dlake u tri reda. Gušće su moje obrve koječupam, a na glavi frizura kao kod lezbejke. Katastrofa! Hajde, neću da budem takva da nekog odbacim samo zbog izgleda,pa da malo popričamo. Da vidim šta radi, koja kola vozi, čime mu se bave roditelji.
Predstavi se on: Maki!
JA: Cica! Drago mi je, duso!

On se malo zacrveneo. Uze kafu, to je minus, ali ne zameram toliko. Pitam ga, da li se zove Marko. On kaže jeste. Donese Jovana kafu, pa reče mora da ode nešto kod neke komšinice, a znam da oni ne pričaju ni sa kim u komšiluku, jer se njen otac zadužio jednom i rekao da je za njenu svadbu, a kupio auto, pa sada niko ne priča s njima. Maki ćuti, a pomislim: “Hajde, da ja probijem led!” Pitam ga šta vozi, a on reče Golfa i da se pohvali, kaže da će kupiti Audija. I to sav ponosan. Ja dalje nisam mogla da se sastavim. Em ima frizuru kao lezbejka, em ima par godina više od mene, em hoće da kupi Audija. Morala sam da mu kažem da treba da idem u radnju po čokoladicu. I ustanem, a ispred vrata prisluškuje Jovana. Ona mi kaže; Cico, vraćaj se nazad! A on kaže njoj: Krenula je Cica da nam kupi čokoladu.
Na kraju sam joj rekla: Dušo, bolje da si me upoznala s njegovim tatom.

Plivanje

Mnogi su zainteresovani, pa sam morala da napišem blog o događaju, koji se juče dogodio i koji je bio kap u tegli punoj čaja pored mog kreveta. Neko bi rekao da sam JA, Samovaša Cica, srećnica, ali nisam. Naučili ste da ljubav može da boli.

Kao što znate ovog leta sam počela da držim časove plivanja deci. Moja najbolja drugarica Dragana je predložila da učim njenu decu da plivaju i JA sam pristala. Ubrzo je došlo još dece i napravila sam grupu. Deca su me obožavala, jer mene svi obožavaju. Ubrzo se pridružio toj dečijoj grupi i Draganin muž, a zatim i jedan tata od jednog deteta, pa još dvojica tata, neki njihovi prijatelji. Odlučila sam da na pravim grupu i za starije. Obično sam prvo držala časove deci, pa onda odraslima. Čudo je jedno koliko ljudi u Srbiji misle da znaju da nešto rade i ne možeš im objasniti da ne rade. Poseban slučaj je to plivanje. Valjda su iskompleksirani, pa se samo u sportu dokazuju, jer je država osmislila mehanizam da ti nezadovoljni mediokriteti svoje neuspehe kompenzuju poistovećujući  se sa sportistima. To je jasan znak siromašnog društva i glupe mase. Tako su bili i ovi, koji su dovodili decu. “Ja znam da plivam. Samo mi malo fali…” je bila jedna od najčešćih rečenica, a on ne zna da diše i maše nešto rukama, pa pomislim da će se udaviti. Onda su se oni međusobno nadmetali, ko je brži, a ja sam morala nekako da ih dovedem u red. Tako sam uspela da napravim jednu grupu. Delila sam ih na dve grupe, ponekad tri u zavisnosti od vežbi, koje smo radili. U toj grupi se jednom pojavio i jedan Ivan. On ima malo dužu kosu i jako je simpa. Od prvog trenutka sam videla da je zainteresovan za MENE, ali nisam obraćala pažnju, jer nisam imala vremena. Morala sam da ih sve uklopim, ali je on uvek počeo da se izdvaja. Posle treninga je ostajao i pitao me je zaista smislena pitanja o disanju i tehnici. Nije mi bilo teško da mu objasnim, jer sam videla da je zainteresovan za plivanje. Medjutim, ja sam uglavnom van vode, jer ne mogu da vidim pokret u vodi, pa sam jednom morala da udjem i da mu pokažem putanju ruke u kraulu. Videla sam da se uzbudio. Bilo mi je neprijatno. Stao je i uspravio se. On me je gledao u oči, ja sam spustila pogled. Rekala sam mu: “Za danas je dosta, dušo.” On je rekao: “Cico, meni nije. Ja sam tek počeo.” Bilo mi je jako neprijatno. U tom trenutku je došao i tata od Milice. Ne znam kako se zove. Uzeo je svoj peškir i sa smeškom pogledao u mene i njega. Zaboravila sam na to. Sledeće nedelje me je ponovo pitao da mu nešto pokažem i onda sam ušla u vodu za vreme časa. On je kao počeo da se davi i uhvatio me je za moju butinu. Rekao mi je da mu treba veštačko disanje, a ja sam rekla da će mu dati Draganin muž, na šta je on rekao: “Cico, mnogo mi je bolje. Ti me dižeš iz mrtvih”. To je svima bilo smešno, ali meni nije. Počela sam da razmišljam da prekinem časove, jer su često počeli ostali da mi se nabacuju, ali on je nekako bio drugačiji. Sledeći čas svi su bili spremni. Samo Ivan nije bio. Orišla sam da ga potražim do svlačionice, pošto sam videla da nije došao. On je sedeo tamo. Bio je pognute glave. Kosa mu je padala ispred. Pitala sam ga: “Dušo, zašto nisi na treningu? Da li je sve u redu?” Rekao mi je: “Ne, Cico! Ja sam se zaljubio.” Rekla sam mu: “Dušo, to je lepo, ali drugi čekaju trening.” On je rekao: “Cico, stalno mislim na tebe. Ti si prelepa, ljupka, neiskvarena, ljubazna, vesela.” Ustao je i spustio je šorc. Bilo mi je neprijatno da budem sama u muškoj svlačionici sa golim muškarcem, bez obzira koliko je sladak. Pomislila sam, šta bi rekao neko ko bi nas video. On mi je rekao da je dobio drugu bebu 2017. godine i da su se on i njegova žena potpuno udaljili. Rekao je da me želi. Ja sam mu rekla da me ne zanimaju oženjeni muškarci i da ga čekam na bazenu. On je podigao šorc. Ja sam se okrenula i otišla na trening. Ne volim kašnjenja. Tada sam odlučila da prekinem časove plivanja. Deca ne idu redovno zbog škole, a odrasli ne stižu od posla. Odlučila sam da još održim čas juče i u sredu. Juče posle treninga me je on pitao nešto, a ja sam rekla da je trening završen i da nemam vremena. Kada sam prolazila pored paravana, on je otvorio vrata i rekao: “Cico, želim te!” Povukao me je unutra i rekao: “Shvati da mi se sviđaš, a vidim i ja tebi.” Rekla sam mu: “Dušo, ti si za mene zabranjen muškarac, bez obzira koliko si sladak.” On je rekao: “Cico, kada sam video kako se smeješ i dodiruješ Saleta, hteo sam da puknem od ljubomore.” Zagrlio me je i poljubio. Osetila sam njegov mokar šorc na sebi. Odjednom mi je rekao: “Cico, reci mi da nema niko sem mene.” Ja sam bila zbunjena, jer mi je prijao njegov poljubac, iako se ne ljubi nešto dobro. Rekla sam mu: “Dušo, nema niko, jer prekidamo treninge.” 

Održaću čas u sredu i reći ću im da je to poslednji trening. Sada ne znam više pta da radim.

Odsustvo

Moj misteriozni nestanak je izazvao mnoga pitanja, zabrinutost i kontroverze, ali moram da vam kažem, drugari, da sam živa i zdrava i da sam još uvek lepa i zgodna. Nažalost, dogodile su se neke jako čudne stvari u mom životu, ali nisam imala snage da pišem, jer su me često vraćale na neke bolne trenutke, kroz koje trenutno prolazima. Potpuno sam se povukla iz javnog života, jer je moj bivši dečko upropastio naš posao u Italiji. Htela sam ranije da napišem saopštenje o tome, ali, kao što sam već rekla, nisam imala snage, a s druge strane, moja najbolja drugarica Beba mi je rekla da bi moj blog izgledao kao telenovela, jer se odvija većinom u Španiji. Ipak, da biste bili spokojni, napisaću vam šta se sve izdešavalo i kako pokušavam da se izdignem kao Fenikskinja iz pepela.

Vi znate da ja najviše kod ljudi cenim iskrenost i bogatstvo, jer sve ostalo je bez veze. Mnogi foliranti izmišljaju sve i svakakve vrednosti, kao vrhunske, ali svi znate da su ove dve stvari najvažnije. Moj bivši dečko iz Italije RB je bio kod mene, čini mi se od marta. Ja sam uveliko žarila i palila po virtuelnom svetu, kada mi je došla strašna vest jednog popodneva pred Uskrs: Moj bivši dečko iz Italije RB je založio naše zajedničko imanje pod hipoteku da bi dobio 820 hiljada evra. Odjednom sam postala skoro siromašna, a znate da je novac najvažnija stvar na svetu.

O RB i našoj bivšoj vezi sam već ranije pisala na ovom blogu, ali bih morala da krenem iz početka. Dok smo nas dvoje bili u kratkoj vezi kupili smo zajedno jedno imanje sa vinogradom u Italiji. Njegov otac je bio jako iskompleksiran čovek i kao i svi Južnjaci iz Italije, koji dođu do nekih para hteo je malo da se pravi “veliki gazda”. RB i ja smo se dogovorili da će moja fabrika proizvoditi bezalkoholni sok od grožđa, dok je on slobodno mogao da proizvodi vino. Njegov otac se pravio kao neki vinogradar i poznavalac vina, a obična je budala. Naša proizvodnja je odlično funkcionisala. Moji meniđeri su se brinuli o proizvodnji soka od grožđa, a za vino se nisam interesovala, jer sam ja protiv alkoholizma. U međuvremenu, RB se i oženio drugi put, to možete da pročitate u prethodnim blogovima, a mi smo ostali poslovni partneri.

Iako sam bogata, ja sam uvek vodila normalan i skroman život, međutim, RB je počeo da se ponaša jako raskalašno i to je dovelo do toga da je naše vinograde dao pod hipoteku. Nisam mogla da verujem da se to dogodilo, još u periodu, kada su mi se skupili mnogi životni problemi, pre svega privatni, pošto se moja Nana razbolela.

Tako utučena, pred moj najomiljeniji praznik Uskrs sam morala da počnem da se borim da vratim, što se vratiti može. On je to uradio bez mog znanja i morala sam da saznam šta se dešava s mojim poslom. Krenula sam za Madrid, pošto sam saznala da su ti ljudi, od kojih je uzeo ppzajmicu Španci. Pozvala sam mog bivšeg dečka, advokata H. Arismendija da ispita stvar. On je želeo da se oženi sa mnom, ali ja sam tada još uvek bila zaljubljena u mog bivšeg verenika iz Izraela, iako smo bili u vezi. JA sam tada imala 13 godina i nisam mogla da se udam za njega, a ni on da se oženi sa mnom, jer sam ja bila maloletna, a iskreno, iako je sladak i zgodan, ja sam pre svega htela da zaboravim mog bivšeg verenika i sve to što se dogodilo s nama. Njegova sestra Hema nije mogla da me podnese, jer je podržavala da se on oženi sa Marijom Hulijanom njegovom bivšom devojkom, koja je čak imala i neko plemenito poreklo. Njegova majka Marisol me je volela, ali je mislila da treba da se oženi nekom devojkom njegovih godina i zato je podržavala Mariju Hulijanu. Njegov brat Sebastijan i sestra Dominga su bili na mojoj strani. Dominga je bila modela u Argentini i Brazilu i upoznala sam je sa mojim bivšim dečkom Fakundom, s kojim se kasnije udala i dobila troje lepe dece, od kojih se devojčica zove po meni Liza. H. Arismendi je saznao da je novac za hipoteku RB dao Huan Migel Himenes. Njegov otac je emigrirao u Argentinu i tu je napravio veliki biznis u Brazilu i Kolumbiji. Huan Migel Himenes je došao u Španiju i postao je direktor neke firme, koju je vodio Esteban Alehandro, čiji otac Huan se razveo zbog mene, jer sam mu ja rekla da ne mogu da budem u vezi sa oženjenim muškarcem. To je rastužilo njegovu majku Beatris i njegovu sestru Moniku, koja je došla u Vatikan i zaklela se da će mi se osvetiti kad-tad. Huan mi je poklonio zlatnu narukvicu, jer je mislio da sam sponzoruša, ali sam mu je vratila. Monika je mislila da sam to uradila iz lažne skromnosti i kada sam radila na Ibici platila je žigoloa Pedra da me zavede da bi mogla da pokaže slike svom ocu. JA sam prozrela njenu igru i namestila sam da on dodje u stan moje najbolje drugarice Mercedes i da se skine, a da tu dodje i Monika. Ona je tajno postavila kamere da bi video njen otac. JA sam izašla, dok se on tuširao a Monika je ušla i njen otac je video taj video snimak iz Mercedesinog stana, tako da se on potpuno razočarao i sasvim je isključio iz testamenta. Monika mi to nije nikako mogla da oprosti, pa je pokušala da me ubije kada je kolima udarila u auto u kojem je trebalo da budem, a unutra je bila moja najbolja drugarica Soledad, koja je te večeri snimala porno film sa patuljcima kao Snežana i sedam patuljaka. Imala je lakše povrede, a Monika je i dalje ostala da besni, a njen otac se potpuno odrekao nje. Sada radi kao sekretarica u firmi njene majke, koja se bavi distribucijom higijenskog materijala za starije osobe. Druga osoba, koja je učestvovala je Marko Alehandro Sančez. Njegova sestra Susana i ja smo bile najbolje drugarice. Njen muž me je muvao i slao mi je svakakve SMS poruke. JA sam to pokušala da prekinem, kada smo jedne večeri nastupale u jednom klubu na Ibici, ali pošto je ona zgodna, ali ružna, nešto kao Jelena Janković, poverovala je u njegovu priču da sam JA njemu slala te poruke, a on mi odgovarao. Susana je htela da se JA udam za Marka Alehandra, ali se on meni nije nikako sviđao. On je sa svojim drugom po ceo dan nešto drndao na kompjuteru i maštao o meni. U tom drndanju na kompjuteru, on je uspeo da nauči da igra poker i zaradio je neke pare. On je bio debelo, zapušten, dosadan i jako trom. Potom je našao nekog fitnes trenera iz neke sportske sekte i postao jako zgodan. Izjavio mi je ljubav i rekao da me je krišom gledao, ali da se razočarao, kada sam JA muvala njegovog zeta, koji je mene muvao.

Svi oni su čekali priliku, kako bi na neki način naudili meni i uspeli su preko glupog RB. H. Arismendi i ja smo počeli borbu da proglasimo tu hipoteku ništavnom, pošto je ona sklopljena pod vrlo sumnjivim okolnostima. Ugovor je potpisao otac od RB, koji nije vlasnik ni travke na celoj toj zemlji, a nije imao ni pravo ovlašćenje, pošto je moj glupi bivši dečko iz Italije poverovao da potpisuje neki ugovor za kupovinu autorskih prava. On je tim novcem, pored privatnih troškova oko školovanja dece uložio i u neke pozorišne predstave i slične nesigurne umetničke projekte. To može da ulaže neko ko ima para za bacanje, ali ne i JA, a mene nisu ni pitali za hipoteku. H. Arismendi je pozvao svog prijatelja Maria Felipea u pomoć da bi rešio ovaj problem. Spremila sam se za bitku.

Ubrzo sam se vratila u Beograd, tako da bitka treba da počne. Potplatila sam kućnu pomoćnicu porodice Himenes Klaudiju da ih špijunira. Videćemo kako će se sve odvijati.

Poželite mi sreću, drugari, jer ovo je samo jedna od bitaka, koje trenutno vodim u životu, iako ova bitka treba još da se zaoštri.