Ili o ekskluzivnosti…
Ceo naš pojavni svet nauka vekovima pokušava da objasni. Ponekad uspešno, ponekad neuspešno, a ponekad je toliko u zabludi, ali misli da sve zna da to napravi porbleme svima u baš tom pojavnom svetu. Često nam nauka daje prividnu sliku života i daje nam krila tamo gde ona nisu potrebna, ali mnogo češće u poljima gde su krila jako, jako mala i postoje orlovi, dok je većina i dalje jedno malo, ružno pače i pokušava da se poredi sa jednim prelepim labudom.
Kao što svi znaju, ja sam svoje detinjstvo provela u Izraelu, tamo sam započela i moje devojaštvo, koje još uvek traje, jer nikako da nađem nekog normalnog dečka. I dalje sam zaljubljena u jednog i dalje mi se ona mota po glavi, iako sam svesna da bi to trebalo da bude gotova, ali šta da radim kada sam zaljubljiva. Danas sam na fitnesu srela nekog tipa. Jeste on simpatičan i duhovit, ali to nije to. Nauka pokušava da objašnjava, ali ne može sve da objasni. Tokom mog mladog života školovala sam se u raznim školama, kao što znate. Ipak, škola koju najviše volim je moja prva škola u Tel Avivu. Tada sam bila mala devojcica tu su se desila prva zaljubljivanja, veze, razočaranja. Ja sam bila odlična učenica sa pohvalama, kasnije sam išla u Švajcarsku, Ameriku, Kanadu, Francusku, jedan period sam bila i u Norveškoj. Moj obrazovanje je bilo jako kvalitetno i ja sam prezadovoljna njim, ali sam i ja mnogo radila na sebi i nisam stavila nigde silikone, iako me mnogi pitaju za to. Dolazak u Srbiju mi je prikazao jednu jako neobičnu sliku tada. Ljudi ovde su imali jako loše profesore, koje su voleli. Imali su masu polinformacija, kojima su samouvereno baratali, a koje su bile beskorisne i, pre svega, zasnovane na poluistinitim teorijama. Ovde je bila upravo na delu komunistička politika obrazovanja proletarijata, koji će, ipak, ostati lumpen, ali taj lumpenproletarijat vlada ovim društvom i određuju način života. Toga ljudi nisu svesni, jer su prezadovoljni u svojoj nadmenosti i samodovoljnosti. Neznalaštvo i bezobrazluk su na ceni, nevaspitanje i nepoštovanje sagovornika još više. Često se menjaju teze. Još češće je kada sa nekim razgovarate, a on pokušava da ponizi vas da bi ponizio stav. Skoro je jedan rusofil, kada je ostao bez argumenata počeo da propituje da li sam našla razvedenog dečka i da li još mrzim izbeglice, iako rasprava nije imala veze s tim. JA sam ga uporno vraćala, čekajući odgovor na pitanje, a on je vređao i na kraju je odustao, jer sam mu objasnila da može da me pita šta god hoće o MOM ljubavnom životu, ali da odgovori na pitanje. Rusofil, sateran u ćošak, odmah je odustao, ali on je samo jedna od mnogih osoba, koja tako funkcioniše zahvaljujući nakaradnom mentalitetu, koji je oblikovalo školstvo pod uticajem Rusije i komunizma, pa glupaci znaju malo, a misle da to njihovo malo vredi mnogo više.
Danas sam ponovo doživela napada, ali ovog puta sam označena kao “isključiva”. Nije to prvi put da me tako ljudi u Srbiji nazovaju. Kao poznata naučnica i naučna stručnjakinja ja započinjem mnoge zanumljive teme, ali ljudi ne mogu da ih shvate, jer nemaju dovoljno poznavanje toga o čemu pričaju, ali imaju prljav jezik i neku iskrivljenu dijalektiku. Nepoznavanje nauka je jedna velika greška. Nije fizika samo to što pada jabuka na tlo, farmacija razmućivanje praška u vodu, matematika integral, hemija mućkanje elemenata, sociologija samoupravljanje, religija Pravoslavlje, književnost Dostojevski, a istorija globalna istorija sa nacionalnom osnovom u kojoj su svi narodi Srbi. Nauka je nešto mnogo više. Kao naučnica, uspela sam i ja da izgradim moj naučni svet. Prvi, jedini i osnovni aksiom je: “Cica je uvek u pravu!” Toga su svi svesni i toga treba da budu. Nažalost, ljudi su površni i umišljeni u svojoj samodovoljnosti i MOJ aksiom ne mogu da prihavte, ali prihvataju Euklidov geometrijski sistem koji je zasnovan na pet aksioma. Prihvataju fiziku sa rezultatima iz idealnih uslova. Nauka pokušava da objasni svet, ali se oslanja na druge nauke, a ne zacrta samo svoji i nikom ništa. Upravo ja kroz svoj sistem objašnjavam svet. I to vrlo uspešno. Mogla bih i svoju nauku da nazovem Cicologija. Ne bih Ciconomija. Ako bih ja odustala od svog aksioma, onda bih ja porušila svoju nauku. Moja nauka nema obmana i ona je iskrena. Zato JA uvek moram da se držim svog sistema. Ljudi veruju da je postojao neki Euklid ili Pitagora i VERUJU u njihove sisteme. Zašto? Cica je živo biće kao i oni, a o Euklidu se skoro ništa ne zzna. Lakše je verovati u npostojeće, nego u Cicu, koja je od krvi i mesa, jer Cici ljudi zavide na njenom naučnom uspehu. Cica je tolerantna i uvek sasluša svakog, ali sve tumači kao i sve druge nauke, samo što druge nauke sadrže odrednicu beskonačno da bi mogao da se ostavi prosto za neko stvaralaštvo, ali kod Cice nema ničeg beskonačnog, već samo jasnog. Slepo držanje za aksiome se u slučaju Cice naziva isključivost, a ograničenost saznanja na aksiome se naziva nauka.
Upravo sam zato i dala ime na latinskom ovom blogu, jer je moj naučni pristup kao nauka.
Moderna Pevacica 