Proročica

Trenutno spremam jedan mnogo dosadan ispit, ali mi je palo na pamet da vam nisam pričala o svom proročkom iskustvu. Setila sam se jednog dečka, za kojeg sam JA prorekla da će biti super frajer i on je posle bio, a time sam otkrila i svoj talenat za proricanje sudbine, što nepogrešivo radim. Ne volim da kažem za sebe da sam svemoguća i sl., jer JA to jesam, pa je glupo da to namećem, ali mislim da bi vam, svakako, bilo lepo da i korisno da poslušate moje proračnstvo, koje ću ovom prilikom izneti za vas. Pošto će se 100 % ostvariti nema potrebe da postavljate pitanja ili potpitanja, ali ne mogu da proričem nešto o sebi, već na globalnom planu, jer sam JA i globalna zvezda i moja reč ima veliki uticaj na svetske tokove.

Ja sam išla u anglikansku školu Tabita u Tel Avivu. Bilo mi je divno krenula sam tu u obdanište i već kada sam imala tri godine, moj pročki dar se pojavio. Stajale smo blizu školske ograde i posmatrale nekoliko dečaka, koji su bili spremni za srednju školu. Bili su straiji od nas oko 12 godina. Tu je bio jedan pokunjeni, smotani dečko. Čula sam da se zvao Joel. Ja sam mojoj najboljoj drugarici Gali rekla da će on biti super frajer. Za razliku od mene, ona je bila glupa i nije mogla da shvati šta znači ljubav. Prijavila me je mojoj učiteljici, koja me je izgrdila i rekla: “Cico, ti si još mala devojčica i treba da razmišljaš o igri, a ne da loviš momke.” Ja sam joj rekla: “Učiteljice, ja nisam lovila momke, nego sam samo iznela svoje proročanstvo da će Joel biti dobar frajer.” Učiteljica mi je rekla da se usmerim ka učenju, a ne ka tome, jer ima vremena. Shvatila sam da je moja učiteljica bila glupa, jer nije mogla da shvati, koliko je život prolazan i da je samo jedan trenutak beskrajne večnosti. Spojkojno sam prihvatila to poniženje, jer sam znala da proroci i genijalne osobe su uvek progonjeni i neshvaćeni. Ja sam znala da će i nju sačekati životna kazna, to sam joj i rekla, pa kad je nju njen muž prevario sa kolegom i čistačicom u školi u kojoj je radio, ona mi se izvinila, počela je redovno da se konsultuje sa mnom šta da radi u životu, iako sam ja od nje mlađa 30 godina. Imala sam dalje mnogo drugih proročanstava, ali sada bih se fokusirala na proročanstva političke prirode. Neću da iznosim datume i šta će se dogoditi, jer je to opasno, ali i nezahvalno, ali ću zato ispričati šta sam saznala kod mene u kraju, jer sam sprovela malu anketu među penzionerskom populacijom, koju sam ranije jako podržavala, jer uvek kažem, a to je i moje proročanstvo: “Svi ćemo mi biti penzioneri.”

Moj kućna pomoćnica Milanka, je jedan opšti neradnik, koji je za vreme Tita išao u Nemačku, tamo prao toalete, ko zna kome, a ovde se predstavljao sa novom frizurom – popularnom trajnom pred svojim komšijama, šepureći se u zelenom Mercedesu. Decu su joj čuvali svekar i svekrva, a onda su ih odveli na par godina, pa kad se ispostavilo da tamo mora da se radi, a ovde se bolje živi od nemačkih kredita, vratili su se i poženili s lokalnim lepoticama, nekim seljančicama. Da, moram da kažem da su Milanka i njen muž uspeli da naprave kuću u okolini Obrenovca i tu su zbudžili svu svoju decu i unučad. Svi žive u nenormalnim uslovima, ali su tu tepisi, regali, “parket koji kliza”, zavese, ukrasi, lusteri, plazme, houm tiatr, “patuljci iz Nemačku” za baštu. Ona s mužem živi u nekoj tamo kućici isto tako nabudženoj. Ima penziji oko 800 eura, kao i njen muž i kukaju kako je ovde jako loše, kako su im Nemci skinuli kožu s leđa, a taj njen muž – neradnik je tamo bio čistač štala, pa je bio u vezi s nekom babom, napravio joj dete kad je ona imala 50 godina, pa ga je preporučivala u okolini. Onda je ona tražila alimentaciju od njega, a Milanka je htela da ga ubije, kad je saznala da je on prekovremeno radio nešto drugo, da bi ona i njena mama imale zlatne zube i dukate za ćerke kad su budu udavale. Nekako se to zataškalo, on je upoznao tu njegovu decu i šepurio se kao da je neki pastuv po tom njihovom selu, a meni je Milanka danima kukala, plakala i pitala za ljubavni savet, da li da ga ostavi. Ja sam oduvek znala, da je ona mnogo glupa, ali to se tada baš potvrdilo. Zahvaljujući meni ona se smirila, ali zato sada misli da je ekpertkinja za ljubavne savete. Ja nju ne zarezujem ni 2 %, jer je ona jedna tipična komunjara, zatim je podržavala Slobu i Šešelja, posle 5. oktobra se plašila šta će biti s nama i s Kosovom, bila je verna Šešelju, dok se nisu otcepili Toma i Vučić i onda je ona zamenila “najboljeg muškarca” Šešelja, za još bolje Tomu. On je za nju primer muževnosti, a shvatila sam da ljudi u Srbiji, baš vole tako neke mutave pokunjene zamlate, za koje se može odmah videti da su nesposobni, poltroni, prevrtljivci i nemabiciozni baš kao i ceo srpski narod. Vučić se odlično kotira, jer je on slika i prilika dece tih koji su se radovali Titu, a kasnije Miloševiću i Šešelju. Pametni narodi, volim tako da kažem, imaju bogatu istoriju, koju mi ne poznajemo, jer se bavimo svojom, koja ni malo nije bogata, ali ima nekih zanimljivih moemnata. Od pametnih naroda treba učiti, jer nisi sposoban da sam nešto smisliš. Te narode ću sada nabrojati: Francuzi, začetnici narodne inteligencije još od 1793. godine, ne kažem 1789. godine, već baš 1793. godine 21. januara, posle toga, ima mnogo primera u istoriji kako je narod poveo borbu za svoju svetu slobodu, imamo propali ustanak iz 1804. godine i malo uspešniji iz 1815. godine. Ipak, po mom mišljenu jedne cenjene istoričarke, najbolji, najuspešniji i najveličanstveniji, nazovimo ga Miloševićevom terminologijom “Događaj naroda”, desio se u nama susednoj Rumuniji. Odvratno, komunistički diktator Čaušesku i njegova žena su poubijani. Takvi zlotvori su i zaslužili to što su tražili. Ja dana neću da kažem svoje proračnstvo, ali ću reći svoju misao koja uvek treba ljudima da zvoni u ušima, posebno narodu, koji je glupi i oslanja se na genetski glup narod iz sibirskih stepa, Mongole, odn. Ruse: “Sloboda je najvažnija. Ako ste glupi da to shvatite, onda pogledajte u druge”.

Uvek razmišljam, kako bi svet bio lepši da se komunizam nikada nije pojavio i da se komunistička svest izbriše iz misli ljudi u Srbiji.