Susret s ocem

Moj misteriozni nestanak uzburkao je svet, ali sam odlučila da vam ispričam šta se dogodilo, jer mislim da je ovo jedan lep životni događaj. Pored toga, nećete morati da se pitate gde sam bila i šta sam radila.

Uveče, 12. januara, posle šetnje dobila sam poruku od mog tate da se nalazi u Mađarskoj i pitao me je da li bismo mogli da se vidimo. Pošto on živi u Brazilu za njega 700 kilometara ne predstavlja nikakav problem, ali ja sam u prvi mah malo razmislila. Beba je skočila od sreće i rekla idemo. Ja nisam tako lako skočila, jer sam odrasla bez oca.

Moji mama i tata su se upoznali u Izarelu. Venčali su se i dobili mene. JA sam rođena u Beogradu, ali me je mama posle tri dana odvela u Izrael, koji je bio njena država. To je i moja država. Moj tata je ubrzo posle mog rođenja shvatio da on nije osoba za brak i oni su se razveli. Moja mama nikada nije rekla nijednu ružnu reč o njemu, a nije mnogo govorila ni inače. Sa njima sam imala skoro nikakav odnos. Koliko znam, on je ubrzo otišao u Dansku, a zatim posle putovanja i posla po svetu odselio se u Brazil. Tokom mog života viđala sam ga jako retko. Pre ovog puta pre neki desetak godina sam provela čini mi se tri nedelje sa njim u Brazilu i to su mi bile neke od tri najdosadnije nedelje u mom životu. Nismo imali o čemu da pričamo. Ja sam se trudila, on se trudio, ali, jednostavno, nije išlo. Sećam se da sam se s njim kao devojčica viđala ovde po Evropi i Srbiji, ali nikada nisam njega doživljavala kao oca, a nisam nikada ni razmišljala o njemu. Sećam se da su moje drugarice i drugovi imali tate. Neki su mi se sviđali i mislila sam da je sasvim normalno da se zaljubiš u nečijeg tatu. Imala sam samo nekoliko slika, a svi su govorili da je lep, a meni su se sviđali crni muškarci, jer sam odrastala okružena njima.

Ipak sam odlučila da krenem na to putovanje, ali pošto je bilo mnogo saputnika, moj auto je bio suviše mali. Beba je pozvala mog najboljeg druga Branka koji ima đipa, pa smo se vrlo brzo spakovali i organizovali. Pravac istok Mađarske. Moj tata se inače u Brazilu bavi istraživanjem nekih buba, biljki ljudožderki i očuvanjem šuma. To je njemu zanimljivo, ali meni je bilo strahovito dosadno. U jednom gradu Manaušu, u Brazilu. Klima je odvratna. Jako je sparno, svi su polumrtvi, stalno pada neka kišurina i uopšte nije bilo nekih frajera. Mi smo čak živeli izvan grada. Drugari, to je prašuma. Odvratno je. I jako dosadno. Išli smo po tim šumetinama, blatu punom kojekakvih odvratnih životinja i indijanskih nakaza. Toliko mi je bilo grozno sam posle toga morala da se oporavljam dve nedelje u Riu de Žaneiru. Posle sam išla u Sau Paulu, a posle u Buenos Aires. Civilizacija je civilizacija.

Krenula sam radi reda, eto, da ga vidim, jer sam mislila da se možda nikada više nećemo videti. Sa njim je bio i njegov prijatelj Rafael. Iako je velika razlika u godinama između njih, oni su nerazdvojni. Rafael je jako sladak i duhovit. Zgodan je. Jedini razlog što nisam poludela tada u Brazilu je bio on. Jedan deo mene je želeo da vidim njega, pošto sam se s njim više puta viđala i hemija između nas je odlična. Lepo igra. Duhovit je. Za razliku od mnogih Latinoamerikanaca nije glup. Sa njima mogu o svemu da pričam, a ranije se bavio i gimnastikom, tako da smo se našli i na tom polju. Ima crnu kosu, a bradica mu baš lepo stoji, a Belac je.

Svaki čas me neko prekida i nikako da završim ovaj blog.

Krenuli smo Banetovim đipom. On je moj najbolji drug, ali smo ranije bili u vezi. On je trenutno u procesu razvoda od njegove žene, koja je bolesno ljubomorna. Sa mnom su pošli Beba i Boban. Moj dečko nije mogao da ide zbog posla. Nisam mogla da idem mojim autom, jer je on mali. Jako brzo smo se dogovorili, bukvalno za pola sata i pošli smo za Madžarsku.

Evropska Unija pravi neke projekte o prelasku sa gasa na drva, a moj tata se bavi nekim ekološkim čudesima sa šumama, pa je to razlog zašto je došao u Madžarsku. Kada smo se susretali, kada sam bila mala nisam nikad ništa osećala prema njemu. U stvari, on me je uvek zagrlio i poljubio. Rekao bi mi: “Kako je moja lepa devojka?” Ja bih mu rekla: “Dobro, dušo!” I onda bismo malo šetali. On mi je postavljao pitanja, ja sam odgovarala, ali nisam baš previše. Onda bismo ćutali. Pitao bi me da idem na neki kolač i sok i to je bilo sve. Ponekad bi mi nešto ispričao zanimljivo. Ja sam htela da budem ljubazna, pa sam ga nešto pitala bez veze. I tako su prolazili naši susreti. Ovog puta sam osetila drugačiju energiju. On mi se baš obradovao, a i meni je bilo drago što ga vidim. On mi je rekao na engleskom sa našim “r”: “Ti si postala prava lepotica.” Pošto sam naučila da flertujem sa muškracima, htela sam da mu kažem: “Dušo, da znaš samo kakva”, ali srećom, nisam to lupila. Umalo da mu kažem: “Dušo, nisi ni ti loš.” Ali opet to nisam bubnula. Počeli smo lepo da razgovaramo. Beba, Boban i Bane su se smeštali u neki užasni hotel. Tata me je pozvao da idemo u neki madžarski kafe. Tamo je bilo odvratno. Nije bilo svetla, bilo je zadimljeno, sedeli su alkoholičari. Poručila sam neki sok, a i on je. I onda mi je on rekao: Cico, baš si mi nedostajala. Često razmišljam o tebi. Ja nisam bio za porodicu, ne zato što je tvoja mama bila loša osoba, naprotiv. Uplašio sam se i odnosa sa tobom kao malom bebom. Nisam želeo da te rasplačem i osetio sam odgovornost, koju nisam mogao da podnesem. Ne mislim da sam bio kukavica, ali nisam želeo ni da pokušavam nešto. Mislim da sada mogu sa tobom normalno da razgovaram.” JA sam mu rekla: “Dušo, opusti se. Meni je nedostajalo da imam tatu i mislila sam da se uvek moje drugarice zaljubljuju u svoje tate, jer su se oni meni svidžali. Uvek sam flertovala s njima.” On mi je rekao: “Hahaha! Tata je nešto drugo. Razumem te da nisi imala i nisi znala kako da se postaviš u takvim situacijama.”

Tako smo posle šetali i prvi put sam se lepo ispričala s njim. Pričali smo o svemu. Razgovor je tekao lepo. Nije više bio onaj dosadni čovek, s kojim sam samo ćutala. Uveče sam se vratila u hotel i ispalo je da Boban neće da spava s Banetom u krevetu, pošto smo uzeli dvokrevetnu sobu. Spavala sam JA sa Banetom. Beba nije mogla da spava, a Boban se žalio da je hladno. Bane je odmah zaspao. Internet je bio jako loš. Televizor je imao šest madžarskih, dva slovačka i jedan ukrajinski kanal. Nekako smo zaspali pred zoru. A onda sam se opet videla sa tatom i opet sam lepo pričala s njim, tu je bio i Rafael sa nama. Pokazivao mi je i neki projekat o šumama, koji je spremao za Poljsku. Uglavnom njihov utisak je bio da je ovde jako hladno. Moj tata je postao i vegan i iznenadili su se kako u tom Madžarskom selu nema ničeg za jelo sem krompira.

Beba je zatim odlučila da se vrati, pošto je htela da ide da dočekuje Putina, ali mi nismo hteli. Pošto sam bila blizu Ukrajine, odlučila sam da odem da posetim rodbinu moje Nane, a krenuo je i moj tata sa mnom. Jedva smo našli đip da rentiramo u onoj Madžarskoj još nisu čuli za mnoge stvari, iako su u EU. U Ukrajini je bilo divno. Osetila se ljubav prema zemlji, nažalost, jako, jako su siromašni. Nanini rodžaci su mi rekli da se i dalje susreću sa antisemitizmom u Ukrajini. Ono što mogu da podržim je da se jako razvila rusofobija i patriotizam. Jednoj lokalnoj školi sam poklonila nešto para i poklonila sam jednoj narodnoj kuhinji, pošto su na ivici bede. Išli smo malo po Mukaćevu. Vratili smo se u Madžarsku. 

Beba je otišla u Srbiju preko Rumunije zato što smo odlučili da ostanemo. Tata mi je pričao o svom detinjstvu i njegovoj porodici. Opisao mi je porodicu baš onakvu kakva jeste. Pitala sam ga za pesme koje je voleo, šta je voleo da jede i iznenadio se kada sam mu rekla da znam da pravim Kransekaka. Mnogo više je pričao o sebi, nego što je mene pitao o mom životu. Mislim da ne odobrava to što sam bila striptizeta i što sam glumila u porno filmovima. Shvatam da, ipak, treba da me bolje upozna. Dopalo mi se, zato što sam sada mogla da vidim u njemu čoveka. Pričao mi je i kako je odlučio da pređe u Pravoslavlje zbog ljubavi prema mojoj Mami i Srbiji. Iako smo pričali na engleskom, pokušao je da priča i na srbskom i to je lepo što se trudio, ali je jako davno učio taj jezik. Rekao mi je da ide na službe u Prvoslavne crkve u Brazilu i da, pošto zna za moju rusofobiju, ne ide u ruske. To je jako pametno od njega. On se inače bavi biciklizmom i trebalo bi na proleće da dođe ide biciklom po Evropi sa Rafaelom. Pozvao je i mene da im se pridružim. JA baš volim da vozim bicikl, ali su mi roleri nekako prakričniji. Sic na mom biciklu me jako žulja dok se ne naviknem.

U svakom slučaju, ovo je bilo jedno sasvim novo iskustvo za mene. Drago mi je što sam upoznala svog tatu. Kao da sam dobila neki delić, koji mi je uvek nedostajao. Iznenadila sam se da on uopšte zna da nešto kaže o sebi, ali sam shvatila da je to verovatno, jer neki ljudi ne mogu da priđu deci, ma koliko ona bila zrela za svoje godine, kao što sam to bila i JA.

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s