Talasi života

Život je potpuno čudan i nepredvidiv. Nisam ja sada otkrila ništa novo, što menja sveta. Svi mi to znamo, ali ne razmišljamo o tome dok nam se ne desi nešto ružno. Trenutno sam u borbi na više frontova. Posao je, pre svega, u pitanju, ali i porodica, ali i ne najmanje, iako je poslednje i ljubav. Taman malo sastavim normalnog života, kada mi se desi neki preokret. Da li je u pitanju horoskop? Ne znam, ali se čudno dešava. Ne gledam tranzite, jer me to smara, a život mora da se živi.

Čula sam se u sredu sa mojim bivšim verenikom iz Izrael. On me redovno zove. Redovno priča iste priče i objašnjava kako bi nam bilo lepo da se oženio sa mnom. Muči ga žena, muče ga glupa deca, muči ga sve i svašta, ali ja to sve slušam, sređujem nokte ili gledam nešto na internetu bez zvuka. Imao je priliku, ali nije iskoristio i to je to. Kada je trebalo da bude bastion naše veze, on je samo ćutao, a ja sam se borila. 

U njegovoj porodici je ujak svetinja. Šta on kaže, oni svi veruju u to. Pričala sam već da je taj ujak jedan zatucani ultraortodoksni Jevrejin, koji je dosadan i očekuje da mu svi ljube ruke kada ga vide. Svi, ali ne i JA. Ideja Izraela je da smo svi jednaki, a on pokušava da uspostavlja neku hijerarhiju, koja se meni ne dopada i pokušava da proturi neke svoje ideje, koje JA ne prihvatam. Moj bivši verenik je kao ateista, ništa ga ne zanima, ali sve te praznike on slavi. Posebno se izmotava za Purim i boji onu glupu, musavu decu sa konjiskim zubima. Licemerje!

Danas slučajno odem preko Bebinog fejsa da vidim šta ima novo kod njega na profilu, kad ono nema ništa. Pogledam u prijatelje, ima dosta naših zajedničkih prijatelja i vidim izađe njegov brat, moj bivši dever. On je mene podržavao, ali nemam o njemu neko mišljenje. On izigrava nekog umetnika, pesnika. Piše neke jako glupe pesme, a svi mu se dive kako je on talentovan, a to je obično nabrajanje životnih događaja, pri tom, komentari ispod pesama su kriminalni. Komentariše taj njihov ujak nekim provalama, koje niko ne razume i koje su glupe. Najviše me nervira što mu je neko rekao da je sladak, kada se smeje, pa se tamo kezi sa onom njegovom kovrđavom kosom. Misli da je zanimljiv. Kad vidim ispod komentara komentarisala je i žena mog bivšeg verenika. Da, da, tog koji me zove i priča kako bi nam bilo lepo, a on se ne razvodi. Isto lupi neku glupost i to o gej brakovima. Ona je kao jako pobožna Jevrejka, a podržava gej brakove i hvali se kako je slobodoumna, a ima 150 kila i ne misli da smrša. Komentarisala je neku dvojicu, koji imaju dete. Ona šalje neke blagoslove, komentare, pametuje. “Šta ti ima bilo šta da kažeš? Tvoj muž mene zove redovno, duso. Bolje se bavi svojom porodicom, nego tim pederlukom.” Digla mi je pritisak. Pogledam sliku, koju je stavila, a na njoj moj bivši verenik kao neki deda Cigan. Baš se trudi da ga pokaže što ružnije. Onaj njen sin razjapio usta sa konjiskim zubima kao i ona. Kezi se, bekelji se, plezi se. Misli da je smešan, a dete je antipatično do bola. Da nije normalno, verovatno, bi bilo kreten. Jednostavno, ne mogu da ih smislim. Ova mala ćerka je slatka. Liči na mog bivšeg verenika, ali ima majčino ponašanje i kada se slika namesti kez i izbeči oči. Ta njihova porodična slika mi izgleda kao da su prorodica Adamblats. Svi su ispali grozno. Međutim, komentari… sve najbolje, supetlativi, deminutivi, slatkice, čokoladice. Povraća mi se. Privid srećne porodice. Sve porodice su srećne na isti načina, a porodica mog bivšeg verenika je dosadna na svoj način. To tako izveštačeno. Pogledam slučajno i njegov instagram. On se slikao u crno-beloj tehnici. Jeste sladak, ali ona, oštrokonđa, ga je sigurno na to naterala.

Na svu moju muku, još moram da trpim i takve gluposti na društvenim mrežama i ne mogu da se opustim u ovo teško vreme.

Advertisements

Susret s ocem

Moj misteriozni nestanak uzburkao je svet, ali sam odlučila da vam ispričam šta se dogodilo, jer mislim da je ovo jedan lep životni događaj. Pored toga, nećete morati da se pitate gde sam bila i šta sam radila.

Uveče, 12. januara, posle šetnje dobila sam poruku od mog tate da se nalazi u Mađarskoj i pitao me je da li bismo mogli da se vidimo. Pošto on živi u Brazilu za njega 700 kilometara ne predstavlja nikakav problem, ali ja sam u prvi mah malo razmislila. Beba je skočila od sreće i rekla idemo. Ja nisam tako lako skočila, jer sam odrasla bez oca.

Moji mama i tata su se upoznali u Izarelu. Venčali su se i dobili mene. JA sam rođena u Beogradu, ali me je mama posle tri dana odvela u Izrael, koji je bio njena država. To je i moja država. Moj tata je ubrzo posle mog rođenja shvatio da on nije osoba za brak i oni su se razveli. Moja mama nikada nije rekla nijednu ružnu reč o njemu, a nije mnogo govorila ni inače. Sa njima sam imala skoro nikakav odnos. Koliko znam, on je ubrzo otišao u Dansku, a zatim posle putovanja i posla po svetu odselio se u Brazil. Tokom mog života viđala sam ga jako retko. Pre ovog puta pre neki desetak godina sam provela čini mi se tri nedelje sa njim u Brazilu i to su mi bile neke od tri najdosadnije nedelje u mom životu. Nismo imali o čemu da pričamo. Ja sam se trudila, on se trudio, ali, jednostavno, nije išlo. Sećam se da sam se s njim kao devojčica viđala ovde po Evropi i Srbiji, ali nikada nisam njega doživljavala kao oca, a nisam nikada ni razmišljala o njemu. Sećam se da su moje drugarice i drugovi imali tate. Neki su mi se sviđali i mislila sam da je sasvim normalno da se zaljubiš u nečijeg tatu. Imala sam samo nekoliko slika, a svi su govorili da je lep, a meni su se sviđali crni muškarci, jer sam odrastala okružena njima.

Ipak sam odlučila da krenem na to putovanje, ali pošto je bilo mnogo saputnika, moj auto je bio suviše mali. Beba je pozvala mog najboljeg druga Branka koji ima đipa, pa smo se vrlo brzo spakovali i organizovali. Pravac istok Mađarske. Moj tata se inače u Brazilu bavi istraživanjem nekih buba, biljki ljudožderki i očuvanjem šuma. To je njemu zanimljivo, ali meni je bilo strahovito dosadno. U jednom gradu Manaušu, u Brazilu. Klima je odvratna. Jako je sparno, svi su polumrtvi, stalno pada neka kišurina i uopšte nije bilo nekih frajera. Mi smo čak živeli izvan grada. Drugari, to je prašuma. Odvratno je. I jako dosadno. Išli smo po tim šumetinama, blatu punom kojekakvih odvratnih životinja i indijanskih nakaza. Toliko mi je bilo grozno sam posle toga morala da se oporavljam dve nedelje u Riu de Žaneiru. Posle sam išla u Sau Paulu, a posle u Buenos Aires. Civilizacija je civilizacija.

Krenula sam radi reda, eto, da ga vidim, jer sam mislila da se možda nikada više nećemo videti. Sa njim je bio i njegov prijatelj Rafael. Iako je velika razlika u godinama između njih, oni su nerazdvojni. Rafael je jako sladak i duhovit. Zgodan je. Jedini razlog što nisam poludela tada u Brazilu je bio on. Jedan deo mene je želeo da vidim njega, pošto sam se s njim više puta viđala i hemija između nas je odlična. Lepo igra. Duhovit je. Za razliku od mnogih Latinoamerikanaca nije glup. Sa njima mogu o svemu da pričam, a ranije se bavio i gimnastikom, tako da smo se našli i na tom polju. Ima crnu kosu, a bradica mu baš lepo stoji, a Belac je.

Svaki čas me neko prekida i nikako da završim ovaj blog.

Krenuli smo Banetovim đipom. On je moj najbolji drug, ali smo ranije bili u vezi. On je trenutno u procesu razvoda od njegove žene, koja je bolesno ljubomorna. Sa mnom su pošli Beba i Boban. Moj dečko nije mogao da ide zbog posla. Nisam mogla da idem mojim autom, jer je on mali. Jako brzo smo se dogovorili, bukvalno za pola sata i pošli smo za Madžarsku.

Evropska Unija pravi neke projekte o prelasku sa gasa na drva, a moj tata se bavi nekim ekološkim čudesima sa šumama, pa je to razlog zašto je došao u Madžarsku. Kada smo se susretali, kada sam bila mala nisam nikad ništa osećala prema njemu. U stvari, on me je uvek zagrlio i poljubio. Rekao bi mi: “Kako je moja lepa devojka?” Ja bih mu rekla: “Dobro, dušo!” I onda bismo malo šetali. On mi je postavljao pitanja, ja sam odgovarala, ali nisam baš previše. Onda bismo ćutali. Pitao bi me da idem na neki kolač i sok i to je bilo sve. Ponekad bi mi nešto ispričao zanimljivo. Ja sam htela da budem ljubazna, pa sam ga nešto pitala bez veze. I tako su prolazili naši susreti. Ovog puta sam osetila drugačiju energiju. On mi se baš obradovao, a i meni je bilo drago što ga vidim. On mi je rekao na engleskom sa našim “r”: “Ti si postala prava lepotica.” Pošto sam naučila da flertujem sa muškracima, htela sam da mu kažem: “Dušo, da znaš samo kakva”, ali srećom, nisam to lupila. Umalo da mu kažem: “Dušo, nisi ni ti loš.” Ali opet to nisam bubnula. Počeli smo lepo da razgovaramo. Beba, Boban i Bane su se smeštali u neki užasni hotel. Tata me je pozvao da idemo u neki madžarski kafe. Tamo je bilo odvratno. Nije bilo svetla, bilo je zadimljeno, sedeli su alkoholičari. Poručila sam neki sok, a i on je. I onda mi je on rekao: Cico, baš si mi nedostajala. Često razmišljam o tebi. Ja nisam bio za porodicu, ne zato što je tvoja mama bila loša osoba, naprotiv. Uplašio sam se i odnosa sa tobom kao malom bebom. Nisam želeo da te rasplačem i osetio sam odgovornost, koju nisam mogao da podnesem. Ne mislim da sam bio kukavica, ali nisam želeo ni da pokušavam nešto. Mislim da sada mogu sa tobom normalno da razgovaram.” JA sam mu rekla: “Dušo, opusti se. Meni je nedostajalo da imam tatu i mislila sam da se uvek moje drugarice zaljubljuju u svoje tate, jer su se oni meni svidžali. Uvek sam flertovala s njima.” On mi je rekao: “Hahaha! Tata je nešto drugo. Razumem te da nisi imala i nisi znala kako da se postaviš u takvim situacijama.”

Tako smo posle šetali i prvi put sam se lepo ispričala s njim. Pričali smo o svemu. Razgovor je tekao lepo. Nije više bio onaj dosadni čovek, s kojim sam samo ćutala. Uveče sam se vratila u hotel i ispalo je da Boban neće da spava s Banetom u krevetu, pošto smo uzeli dvokrevetnu sobu. Spavala sam JA sa Banetom. Beba nije mogla da spava, a Boban se žalio da je hladno. Bane je odmah zaspao. Internet je bio jako loš. Televizor je imao šest madžarskih, dva slovačka i jedan ukrajinski kanal. Nekako smo zaspali pred zoru. A onda sam se opet videla sa tatom i opet sam lepo pričala s njim, tu je bio i Rafael sa nama. Pokazivao mi je i neki projekat o šumama, koji je spremao za Poljsku. Uglavnom njihov utisak je bio da je ovde jako hladno. Moj tata je postao i vegan i iznenadili su se kako u tom Madžarskom selu nema ničeg za jelo sem krompira.

Beba je zatim odlučila da se vrati, pošto je htela da ide da dočekuje Putina, ali mi nismo hteli. Pošto sam bila blizu Ukrajine, odlučila sam da odem da posetim rodbinu moje Nane, a krenuo je i moj tata sa mnom. Jedva smo našli đip da rentiramo u onoj Madžarskoj još nisu čuli za mnoge stvari, iako su u EU. U Ukrajini je bilo divno. Osetila se ljubav prema zemlji, nažalost, jako, jako su siromašni. Nanini rodžaci su mi rekli da se i dalje susreću sa antisemitizmom u Ukrajini. Ono što mogu da podržim je da se jako razvila rusofobija i patriotizam. Jednoj lokalnoj školi sam poklonila nešto para i poklonila sam jednoj narodnoj kuhinji, pošto su na ivici bede. Išli smo malo po Mukaćevu. Vratili smo se u Madžarsku. 

Beba je otišla u Srbiju preko Rumunije zato što smo odlučili da ostanemo. Tata mi je pričao o svom detinjstvu i njegovoj porodici. Opisao mi je porodicu baš onakvu kakva jeste. Pitala sam ga za pesme koje je voleo, šta je voleo da jede i iznenadio se kada sam mu rekla da znam da pravim Kransekaka. Mnogo više je pričao o sebi, nego što je mene pitao o mom životu. Mislim da ne odobrava to što sam bila striptizeta i što sam glumila u porno filmovima. Shvatam da, ipak, treba da me bolje upozna. Dopalo mi se, zato što sam sada mogla da vidim u njemu čoveka. Pričao mi je i kako je odlučio da pređe u Pravoslavlje zbog ljubavi prema mojoj Mami i Srbiji. Iako smo pričali na engleskom, pokušao je da priča i na srbskom i to je lepo što se trudio, ali je jako davno učio taj jezik. Rekao mi je da ide na službe u Prvoslavne crkve u Brazilu i da, pošto zna za moju rusofobiju, ne ide u ruske. To je jako pametno od njega. On se inače bavi biciklizmom i trebalo bi na proleće da dođe ide biciklom po Evropi sa Rafaelom. Pozvao je i mene da im se pridružim. JA baš volim da vozim bicikl, ali su mi roleri nekako prakričniji. Sic na mom biciklu me jako žulja dok se ne naviknem.

U svakom slučaju, ovo je bilo jedno sasvim novo iskustvo za mene. Drago mi je što sam upoznala svog tatu. Kao da sam dobila neki delić, koji mi je uvek nedostajao. Iznenadila sam se da on uopšte zna da nešto kaže o sebi, ali sam shvatila da je to verovatno, jer neki ljudi ne mogu da priđu deci, ma koliko ona bila zrela za svoje godine, kao što sam to bila i JA.

 

 

 

Moje mesto

Odavno nisam pisala pesme, a večeras sam se baš nešto setila mog detinjstva i mog grada Tel Aviva u kojem sam odrastala, išla u školu imala prve ljubavi i odakle sam krenula u veliki svet i postigla ono o čemu mnogi sanjaju. Pesmu sam nazvala “Moje mesto”.

Moje mesto

Kako je lepo jutro
Sunce sija i cvece siri svoj miris.
Drveće se njiše i šuška,
Vetar donosi slan vazduh s mora
U daljini vidim palme
Njihovi listovi lagano se njišu
Nežno me umiruju.

U mom mestu je počeo dan.
Čuje se žamor sa pijace
Korpe su pune voća
Deca idu u školu, komšije se pozdravljaju
Bele kuće se blješte na Suncu
Tu je i sinagoga
Iza nje se pruža beskrajan žuti pesak i poneka palma
Eto, to je moj grad.

 

Saopštenje o intervenciji u Siriji

Mnogi moji pratioci, ljubitelji, fanovi i ljubimci su se zabrinuli zbog trenutnog dešavanja u svetu, pre svega, u Siriji. Tražili su od mene da kažem šta mislim o ovoj akciji Amerike, Velike Britanije i Francuske. Mnogima sam jedino svetlo slobode na kraju tunela represije i diktature. Mnogi me napadaju zbog moje borbe protiv islamskog terorizma, komunizma i represivnih režima. Odlučila sam da kažem svoje mišljenje da ne bi bilo nesporazuma.

Od kad sam se rodila pesma me je vodila. Oduvek sam bila za radost, veselje, pesmu, igru i opštenarodnu sreću. Kao i u slučaju bilo kog rata i ovog puta sam protiv rata, nasilja, stradanja ljudi. Uvek smatram da je strašno da pate ljudi, obični ljudi, koje vode sulude budale da bi zadovoljavale svoje luksuzne interese i bolesnu sujetu. Pre svega mi je žao što stradaju moji hrišćanska braća i sestre, koji su se jako napatili pod porodičnim režimom sirijskih diktatora i koji nisu nikada uspeli da dožive pravu slobodu, iako se ovde provlači priča kako su u Siriji Hrišćani lepo živeli. Možda malo bolje nego u Libiji, Saudijskoj Arabiji, Afganistanu ili Pakistanu, ali sigurno ne kako se muslimani baškare po Evropi. Stalno mislim na njih i molim se da sve bude u redu. Pored mojih hrišćanske braće i sestara, podržavam i ostale neislamske religije i pokrete, pa tek na kraju želim i tim muslimanima da što manje stradaju, iako bi oni rado sve nas pobili.

Žao mi je tog glupog diktatora, jer su oni glupi i misle da nešto znaju, samozaljubljeni u svojoj gluposti, jer je očekivao da će mu Rusi pomoći, koji ne mogu da pomognu sami sebi. Od rođenja sam protiv diktatora u Siriji, kao i Rusije, jer su oni isti svetski zločinci.

Rat je užasna stvar. JA sam ga živela u Izraelu, ali sam se navikla na to želim da se što pre taj rat završi i da se taj narod u Siriji oslobodi tog zlog, rusofilskog diktatora.

Uskršnji povetarac

Danas je Uskrs. Početak aprila. Podsetio me je na ovog dečka, koji mi se još uvek sviđa. Svako me proleće na njega podseti. Gledam u daljinu u pravcu njegove kuće i razmišljam i prisećam se njega. Ja sam, kao što vidite, jako zaljubljena duša. Možda će ova pesma doći do njegovog hladnog srca.

Uskršnji povetarac

Posle tmurnih dana došlo je Sunce
Opralo je svu tugu sa svih nas
Oteralo je hladnoću i kišu
Donelo je ptice i njihov mio glas.
Gledam u tu veliku planinu sećam se tvoje slike.
Osećam mirise koji mi dolaze razmišljajući o tebi

Mi gledamo isto Sunce, koja nas peče zracima
I razmišljam kako je isti oblak leteo iznad tebe
Zamišljam kako dozivaju tvoje ime
Zamišljam tvoj glas blizu mene
Volela bih da si ovde blizu, baš tu
I moje prste kroz tvoju crnu kosu.

Cenzura

Primetili ste da me nema, drugari, na Tviteru, ali ponovo je došlo do progona. Znate koliko sam ja nežna i krhka devojka, koja se bori za prava ljudi, biljaka i životinja i za mir u svetu. Znate da sam uvek vesela i da podržavam pravu ljubav, posebno što sam zaljubljena iskreno, ali tužno.
Islamski teroristi su prijavili moj tvit u kojem pozivam na mir u svetu povodom odluke predsednika Trampa da Jerusalim proglasi glavnim gradom Izraela. To je veliki korak za čovečanstvo, pošto je to mesto gde je Bog stvorio Adam i odakle je počeo da se širi svet. Više puta sam išla u Jerusalim kao mala devojčica i tinejđerka i uvek sam ga doživljavala kao glavni grad sveta, a ne samo Izraela. Predsednik Tramp je uspeo da uradi ono što niko nije u svetu smeo da pokaže da je hrabar. Nažalost, islamski teroristi su me prijavili, sada Tviter traži gomilu nekih gluposti da potvrdim moj identitet, a JA sam TA koja jesam, koja sam bila i koja ću biti.
Najteže me je pogodilo, jer neću malo tvitovati sa mojim drugarima i ispričati neku od mojih svakodnevnih pozitivnih priča i pokazati ljubav i poštovanje prema MOJIM drugarima. Ovo je prilika da se pokaže da ona glupa teorija zavere da ceo svet kontrolišu Jevreji, jer da kontrolišu ne bi blokirali MENE, samovašu ljupku, iskrenu, naivnu i čestitu Cicu.
Moraću malo da primenim nešto, ali gledam da što pre nešto uradim u vezi sa Tviterom da ne biste propustili MOJE tvitove.
Kao i uvek, volim vas baš, baš mnogo.

Ja znam da kuvam

Danas sam slučajno počela da delim savete za kuvanje na Tviteru, koji je trenutno pored ovog ultrapopularnog bloga moj glavni mediji na kojem objavljujem svoje misli o drštvenom, političkom i mom ljubavnom životu. Ljudi su od prvog dana prepoznali moj talenat i lepotu i verno prate moje savete, ali primetili su da sam danas prvi dan pokazala jedan od mojih mnogobrojnih talenata. Nažalost, JA nisam talentovana za kuvanje, jer mi je to dosadno, iako su stvarno kreativna u kuhinji, ali uvek mi nešto odvuče pažnju ili Tviter, ili moj ultrapopularni blog, ili neki dečko, ili neki komšija, koji je sladak ili muzika dok igram na šipci u kuhinji ili, jednostavno, to kuvanje mi je dosadno. Ipak, svi vole da probaju moja jela, koja su zdrava i veganska. Svakome se nameće pitanje, kako sam JA naučila da kuvam tako lepa i ukusna jela, da pravim lepe kolače i da pravim izdašna i ukusna peciva i sva ta hrana je veganska bez mleka, jaja i mesa. Kao i uvek počinjemo od početka.

Ja sam imala divnu dadilju, koju sam zvala Nana. Ona je još uvek živa. Poreklom je iz Poljske, preživela je jedina Holokaust i zahvaljujući njoj sam shvatila značaj patriotizma, pa sam zato poznata patriotkinja. Ona je naučila srbski, da bih i ja znala, puštala mi je srbsku muziku, čitala priče, pesme. Potrudila se da odrastam uz srbske običaje, iako sam kao mala devojčica živela u Izraelu. Ja sam joj zbog toga jako zahvalna, jer sam zahvaljujući njoj naučila dosta o životu. Jako me pogodi kada dođe kod mene u posetu, a zlobna Milanka se prema njoj odnosi kao da je ona sluškinja, a ona je meni u nekim trenucima bila majka, a nekada baka, a nekada i drugarica. Podrška i balast. Jako je volim. Nana je predivno kuvala. Moja mama je poslovna žena i nije se nešto previše obazirala na kuvanje. Nana je poštovala moj izbor da ne ubijam životinje i nikada nisam probala meso. Kada je pravila kolače ili neko testo ona bi mi davala parče testa da se igram i mesim sa njom. Bilo mi je jako lepo, jer sam se osećala velikom i važnom. Pored nje sam tako svašta naučila gledajući. Njena kuhinja je bila više bazirana na istočnoevropskoj kuhinji, pa sam jela fine supe od povrća i lepe kolače. To sam sve i ja naučila da pravim, ali sam naučila i srbsku kuhinju, koju je ona savladala zbog mene.

Od malih nogu sam poštovala porodične vrednosti, pa sam se usavršavala u kuvanju, ali sam i u pečenju testa. Poseban značaj je to imalo kada sam upoznala mog bivšeg dečka, za kojeg je trebalo da se udam. On je konobar, a završio je i kurs za pekara. Dok je išao na kurs, JA sam bila uz njega i zajedno smo vežbali njegove zadatke. Baš sam bila zaljubljena sa 12 godina. Prava iskrena devojka. JA sam mislila da ću se udati za njega, ali njegov zlobni ujak, koji je ultraortodoksni Jevrejin bio je protiv naše veze. JA sam rekla da ću sačekati jos pet godina da bih mogla da se udam za njega, a on je rekao da to nije normalno da on sa 25 godina bude sa MNOM. Zašto? Mi smo se voleli. Njemu je smetalo što sam Pravoslavka i zato je tražio da prekinemo našu ljubav. JA sam se te večeri borila, a on je samo ćutao. Taj njegov odvratni ujak ja upropastio ljubav MOG života. Onda se on oženio jednom pokvarenom Jevrejkom iz Italija, koja je debela i ima zube kao konj i misli da se lepo smeje. Tera ih da govore njen dijalekat sa Sicilije. Imaju mislim dvoje dece, koja su dosadna i odvratna. Sin liči na nju i krevelji se kao ona, a ćerka liči na njega. Prošlo je desetak godina od toga, ja sam imala više verenika i on mi se javio jedne večeri. Rekao je da ne može da živi sa njom i da želi razvod i da voli mene. JA više ne padam lako na to, pa sam poslala moju najbolju drugaricu Binu da iznajmi stan u njegovoj zgradi i da ga špijunira, ali ubrzo, ona se spanđala sa nekim njihovim komšijom, alkoholičarem, kada su slavili Dan nezavisnosti. Tako me je Bina ispalila. Ona kaže da on nije muškarac za mene, a ja sam trenutno zaljubljena skroz u nekog drugog. Jednog dečka iz Krajine, ali o tome ne mogu sada da pišem.

Tako sam ja naučila da kuvam i postala sam vrsna kuvarica, jer devojka treba da zna da kuva da bi se dobro udala. Imala sam inače i 20 iz kuvanja u srednjoj školi.