Prolećni apdejt

Moja priroda je umetnička i spisateljska, kao što dobro znate, ali svaki dolaza na ovu platformu, gde treba da tražim “classic”, pa neka podešavanja me toliko iznervira da mi zaista dođe da odustanem i ne pišem više ništa, ali znam da mnogo vole da čuju o MOM životu i da mnogo nauče iz mojih blogova, pa ne mogu da budem sebična i sve sačuvam samo za sebe i onda, uz ove tehinčke poteškoće, ipak napišem nešto lepo što je i obrazovno i može cela porodica da čita.

U mom životu se svašta izdešavalo i dešava. Umrla je moja starija prijateljica Rada. Njena smrt me je jako pogodila. Malo se mučila poslednjih meseci, ali sve je to život. Kada smo se poslednji put čule, ona mi je rekla: “Cico, kako je kratak život!” Ona je rođena u kraljevini. Njen sin i ja smo oduvek flertovali, međutim, on je led, JA sam vatra. Tul na luk. Jedna čerka je potpuno pogubljena, drugu nisam videla, a žena mu je kao neka tetka. Ima nešto podmuklo i kod njih i kod te frizerke kod koje idu. Njegova sestra MENE voli, samo zato što ne podnosi tu snajku. Često sam Radi bila jedini oslonac u životu, jer na decu se ne može više čovek osloniti. Eto, vidite kako je Rada prošla.

Uskoro nam se približava godišnjica veridbe. Odlučila sam da kupim stan u Budimpešti i da počnem da živim tamo. Jednostavno, ne mogu da živim u Lacikinom stanu, po njegovim pravilima. Vi, drugari, ćete me razumeti, ali Lacika razume samo reči ultimatuma: Dolaziš sa mnom ili ne? I on je pristao. JA sam znala da će pristati. Melinda će dobiti manju sobu, ali šta da radim. Što nije učila školu?! Sigurno se pitate zašto bih se ja odseila iz Lacikinog stana. Prvo, jer volim da sam svoja gaudarica, a drugo je daleko ozbiljnije. JA sam, Samovama drugari, već rekla da je Lacika jako podmukla osoba. Njega niko od prijatelja nije pročitao, ali JA sam odmah. Najnovija Lacikina podvala je da je prevario svog poslovnog partnera Tomaša. Oni su imali neki zajednički posao već deset godina. Ne otkrivam detalje, jer će se sve onda saznati. Lacika je odlučio da započne svoj bizinis i da prekine partnerstvo sa Tomašom. Bez najave, bez objašnjenja. Ni njemu, a ni MENI. Ja sam mu poželela sreću, ali sam mu rekla da to nije pošteno da dovede čoveka pred svršen čin i da traži da mu isplati njegovu polovinu. Tomaš je mene i zvao i pitao o čemu se radi, a JA sam mu rekla: “Dušo, znam isto koliko i ti.” Nažalost, Tomaš mi ne veruje, to sam osetila, ali JA tu ne mogu ništa. Za dve godine kako smo u vezi Lacika i ja (Da, ima toliko i ja sam se šokirala kada sam saznala) on je izigrao masu ljudi da ne mogu da izbrojim. Prema MENI nije takav, ali JA sam odlučila da se obezbedim, pa kud puklo. Stan je blizu njega. Nije veliki 70 kvm. Nema velikih ulaganja. Pogled je sumoran, ali to je Budimpešta, a vreme je slično kao i u Srbiji “malo, malo, pa zasija sunce”. Idem nešto mrljavo u teretanu. Nema niko zanimljiv da se pojavi. Upoznala sam jednog Dušana, ali on je u poslenje vreme proredio dolaske, tako da mi je stvarno dosadno da vežbam tamo. Dušan je dobio državljanstvo, jer mu je neko rođen u Vojvodini, pa je došao da živi u Budimpeštu, ali se nije preterano usrećio. To što imaš madžarsko državljanstvo, jer znaš deset reči, ne čini te Madžarem, tako da i on otprilike očajava kao i JA tu u sred te nedodžije. On se druži s nekim Šandorom, kog zovemo Sale. On me je pozvao da izađemo, ali posle je otpalo bilo šta dalje, kada je čuo da sam verena za Laciku. Mislim, družimo se. Viđamo se kod njega, ali veza, flert – ništa. JA sam vrlo odlučna po tom pitanju, znate i sami.

Trenutno sam u Beogradu i došla sam da posetim Mamu. Nisam je posetila od aprila, kada sam išla Radi na sahranu. Ona je dobro. Ima te neke dosadne komšije. Međutim, sinoć sam šetala gradom, pošto nije pala kiša. Prošetala sam se nekom mojom standardnom rutom po obali. Beograd se promenio. Nije lep. Postao je sterilan. Prolazila sam pored “Beton hale” tipično, isto, dosadno. Sa Kalemegdana sam čula ABBU i još neke pop pesme i pomislila sam da je možda došla civilizacija u Beograd. Šetalište je sređeno, ali je sterilno. Mnogo ima odvratnih ljudi, koji govore kacapski jezik. Odavno ih ne čujem toliko u Madžarskoj, pa sam se malo odmorila. U “Beograd na vodi”, naravno, ne idem. Tamo idu skorojevići.

Ovo je mali pregled šta se dešava kod mene. Sutra idem kući – u Budimpeštu. Nisam mogla da verujem da taj grad počinjem da smatram svojim domom.

Kako ste MI vi, drugari? Napišite mi sve o sebi, jer volim da čujem šta se i kod vas dešava.

Apri-li-li-li!

Odlučila sam da vam napišem jedan blog, drugari, pošto ne mogu da pišem u pedeset tvitova o paklu kroz koji prolazim. Ukratko, poznato vam je da sam ja verena za jednog dečka, koji se zove Ladislav, a svi ga zovemo Lacika. Verili smo se prošle godine i ove godine nam će biti dve godine veze. Od prošle godine živim kod njega u Madžarskoj. Zbog ove proklete Rusije cene nekretnina su skočile, pa mi se nisu trošile pare na stan. On svadbu ne spominje, a ja čekam da on spomene. Tako da sam prosto na stend baju. Hoče – neče. Na kraju ču JA morati da odlućim, jer sam shvatila da je Lacika jako, jako glup. I sada ću vam to i isprićati. Pojedini komentarišu moje tvitove i dogadžaje i tvrde da izmišljam, ali moji blogovi, tvitovi i sve što radim ima edukativnu svrhu, jer svakom može da se desi da ima glupog dečka kao što je Lacika i da dođe u ovu situaciju u kojoj sam JA, Samovaša Cica, a to je plač, plač i plač. Sa Tvitera, kog obožavam sam se udaljila, jer sam se jako posvetila zajedničkom životu i učenju madžarskog. Odlično mi ide. Upoznala sam nekoliko baš dobrih tipova i muvali smo se, ali JA sam verna Laciki bez obzira na sve, čak i na njegovu kongenitalnu, a mogla bih reći i genetsku glupost. Desilo se to da je Lacika odlučio da kupi neki plac u Austriji i da napravi planinski rezort, ali JA sam mu odmah rekla da se ne zanosi, pošto je na placu neka bara, ali Laciki je to rečeno da je jezero i da neće moći da izgradi bilo šta, pošto je teren erogen. Druga stvar je: “Dušo, da to može, već bi neko to uradio pre tebe.” Međutim, tvrdoglavost, bezobrazluk, inat i rusofilija su doveli do toga da je morao da odustane od toga. JA sam mu rekla da to proda po istoj ceni i, srećom, naišao je neki glupak iz Srbije koji je kupio to, iako sam mu JA, iz solidarnosti, skrenula pažnju da vidi šta kupuje. Sledeće je prodaja jednog vinograda. Došao je neki Francuz i ponudio mu da kupi vinograd. Ovaj moj je odmah zinuo na pare, jer je stalno dizao cenu i došao do 280 hiljada evra. JA sam mu rekla: “Dušo, da li je tebi malo čudno što je on zapeo za taj komad zemlje?” Glupi Lacika je rekao da mu nije čudno. Ispostavilo se da je Francuz pokupovao okolo te vinograde i sve to je preprodao za trostruku vrednost. Sve te madžarske ovce su se skupile da se žale, ali sada je gotovo. Glupi Lacika je prodao nasledstvo, redovni izvor prihoda i potencijalnu buduču sigunost u slučaju neke nesreče. Pare su razdeljene izmedju njegove sestre i njega, on je kupio auto i taj promašeni plac u Austriji i uradio je ništa. Treći i najvažniji slučaj se desio danas i ne mogu više da izdržim, pa sam morala to da podelim s vama, jer niko me ne razume, pošto svi misle da je Lacika pametan, jer je sladak i svima se ćepi. Kod Lacike u goste je došao njegov bivši cimer sa fakulteta iz Beća. Lacika i on su studirali biznis, bio je medžu najboljim studentima, a koliko je kvalitetan fakultet možete da proćitate rezultate. Taj njegov drug, Manuel, ima neke pse kao uzgaja i živi sa “cimerom”. Vi znate da sam JA odrasla u Izraelu i da sam odmah osetila da mi nešto tu smrdi, jer se taj njegov cimer zove Mehmed. On i lacika su živeli dve godine. Od Lacike je naučio da sadi biljke, kuva i ne znam šta sve ne, pošto je Lacika svestrana osoba. Medžutim, on ŽIVI sa tim Mehmedom već nekoliko godina. Svakom je jasno da su oni u vezi i JA pitam Laciku, a Lacika mi kaže: Cico, to je nemoguće. Ja sam ga učio da zavodi devojke.” Kada mi je to rekao, odmah mi je bilo jasno da su u vezi, jer Lacika je smotan i da JA nisam greškom ušla u njegova kola, on bi verovatno bio bez devojke.  Toliko me Lacikina gupost, a i samouverenost nervira da sam od muke poćela da plaćem. Dve godine ja slušam te njegove ispade i gluposti. On je pokušao da me uteši i to je lepo, ali sam mu morala reći jasno i glasno: “Lacika, plačem, jer si glup. Plačem, jer šta ćeš ti bez mene u životu. Ti si, dušo, retardirana osoba i naičiče neko i preveslače te za samo trenutak.” On me je gledao kao tele u šarena vrata. Manuel je podmukao i odmah je pitao: “Cico, a zašto vas dvoje imate odvojene sobe?” JA sam mu rekla: “Dušo, dok se ne udam ništa. Nas dvoje smo cimeri kao ti i Mehmed.” Videla sam da se zacrveneo, a i treba da ga bude sramota, jer laže.
Sada se pitam, šta li je sledeće u šta će ovaj moj glupavi Lacika poverovati.

Prosto moram

Drugari, mislite da sam vas zaboravila, ali da znate da to nije istina. Istina je da nemam baš mnogo vremena i ne mogu da se posvetim Tviteru kako sam se navikla i kako vi volite to od mene. Moja mama je mnogo bolje i zbog toga mi je drago, ali u mom životu su se desile neke veoma zanimljive stvari i nisam mogla da redovno izveštavam. Ja sam već više meseci u nekoj vrsti agonije. To se desilo u junu, a počelo je u maju. Lacika je prodao neki stan i ja sam očekivala da će se on preseliti kod mene, ali on je kupio novi stan i počeo je da ga sređuje po mom ukusu meni iza leđa. Njegova drugarica je navodno htela da uredi stan, pa je mene pozvala u pomoć i tako smo zajedno birale, navodno, za njen stan. U junu je trebalo da Lacika i ja proslavimo godišnjicu, ali ja sam namirisala da on nešto planira više. I planirao je. 19. juna sam se verila sa njim. Mislila sam da je to najsrećniji dan u mom život dok sam držala crnu kutijicu obloženu satenom. Kad sam otvorila to je postala moja noćna mora. Ispred Parlamenta u Budimpešti baš kod cipela malo je falilo da padnem u Dunav. Prsten je bio užasan. Tri hiljade evra. Tri hiljade evraaa!!! Tri hiljade evra, drugari??? Vi ćete sada reći da Samovaša Cica izvoljeva, ali moj bivši verenik mi je poklonio prsten od 20 hiljada evra, Kartijeov. Toliko je lep da nisam mogla da mu ga vratim kada nam je propalo venčanje. Mislim da vam je jasno da nije isto 20 i tri. Jednostavno, taj prsten nije bio JA. Stvarno sam se rastužila i to je Lacika primetio, ali ja sam mu rekla: Dušo, hvala ti. Pre bih se udala za tebe bez prstena…”, ali sam prećutala “nego s ovim.” Prećutala sam, jer sam toliko bila slomljena i tužna da nisam imala snage da mu objasnim kakav prsten treba da bude, pošto sve moram da mu objašnjavam. Sledeće što je bilo je to da smo otišli u taj njegov stan. Stan je lepo uređen, jer sam ga ja posredno uredila, ali taj prsten me je jako opterećivao. Pokušala sam da utešim sebe i kažem sebi: “Cico, bitno je da ti njega voliš, iako ima mnogo mana. Sigurno ne bi to uradio da te ne voli.” Ali sam onda pomislila da Cicu svi vole i da to nije ništa neobično. On me je pozvao da živim u tom stanu, ali, drugari, život u Budimpešti nije human. Ja sam mu rekla: Dušo, ja želim da budem blizu mame i jasno ti je da možemo da živimo negde drugde. Budimpešta je dosadna i samo je za slikanje. Nijedno zlo ne ide samo, tako se moja mama obradovala zbog moje veridbe i njoj se svideo moj prsten i podržala me je da odem da živim u Budimpeštu. Rekla sam joj: Dušo, Budimpešta nije za život. Tamo je mrtvilo. Nije valjda da bi rođenu ćerku strpala na tako dosadno mesto. Mama mi je rekla: “Cico, ne izvoljevaj!” Pozvala je Laciku i čestitala mu. JA sam odlučila da se nađemo na pola puta i da živimo u nekom drugom gradu. Lacika je bio razočaran, ali je pristao i predložio Prag. Prvo mi je na pamet došao moj bivši dečko Jirka, koji je mnogo sladak, ali siromašan. Otišli smo u Prag u kojem je ispalo još dosadnije i gore nego u tunjavoj Budimpešti. Živeli smo zajedno od avgusta do kraja oktobra. Onda sam jednog dana jednostavno rekla: “Lacika, ti si sladak, ali ne možemo biti u vezi ili sutra u braku, u kojem nema dogovora i sve radimo što ti želiš.” Napad je najbolja odbrana i onda je on MENI rekao da uvek radi sve što ja želim. JA sam mu rekla da prosto nije istina, jer ja želim da usrećim njega, a kako da ga usrećim, kada JA nisam srećna. On je shvatio da sam u pravu, kao i uvek. Vratili smo se u Budimpeštu i planira da se preselimo u Beograd. Mama mi je rekla: “Cico, ti si tako temeljna u planovima za budućnost.” Lacika je imao još jednu glupu ideju, a to je da se preselimo u Tursku. On voli klimu u priobalju, ali nema pojma da je u Turskoj odvratno. Međutim, morala sam da mu dam ultimatum ili JA ili Turska. Mora da mu se sviđa Turska, kad je prsten koji mi je poklonio kao iz Turske. Taj prsten me jako muči i stalno se pitam, kakav će moj život biti, ako budem živela sa ružnim nakitom.

Život u Budimpešti!
To nije život. Taj grad je jako dosadan. Uglavnom sam išla u šoping, ali tamo nema niko lepo obučen. Frizeri su jadni i dosadni. Jednom sam u salonu sama sebe ošišala, jer ova frizerka nije znala šta treba da radi. S druge strane, Lacikina drugarica mi je preporučila nekog frizera pedera. Osim izlazaka, on ništa drugo ne zna da radi. Inace, kada se pojavi nešto u Budimpešti, oni moraju svi to da posete. I to se tako nekritički prati. Srećom pa je Lacika sladak, pa imam koga da gledam. Tako sam jednog dana upoznala jednog dečka, koji je iz Srbije. On se iznenadio kada je čuo da sam iz Srbije. Njemu se sviđa Budimpešta. Ali meni se on sviđa. Mnogo je sladak. Ima bradicu i kovrđavu kosu. Naravno da ne bih prevarila Laciku, ali mi je Nemanja jako sladak.
Upoznala sam i neke Latinose, pa smo krenuli da izlazimo zajedno. Ima jako mnogo Rusa i to mi se gadi, jer su bahati, nevaspitani i dalje podržavaju botoksiranog kepeca.

Ovo je kratak apdejt, samo da znate da verujem da će doći neko bolje vreme, kada ću moći da budem kao i uvek Samovaša Cica, drugarica i sestra, drugari.

Običan update

Poslednjih nedelja se u mom životu izdešavalo mnogo stvari, a život mi je još uvek užurban. Putujem na sve strane, borim se, volim, ali sam bila jako iscrpljena. Nisam stizala da napišem blog o svom životu i najnovijim događajima, a znam da ljudi vole da čitaju MOJ ultrapopularni blog, koji je jedino svetlo nade u ovom tužnom, sumornom i kriznom vremenu. Moj život je jako konfuzan, ali i u zbrci postoji red, jer ja verujem da sve funkcioniše po Božijem zakonu i da za sve postoji razlog, ali i da za svaku devojku postoji pravi muškarac.

Pre nekoliko meseci otkrila sam da je moj bivši dečko iz Italije RB dao naše zajedničko imanje u Italiji pod hipoteku i da je došlo vreme da se naplate dugovi, pošto su oni raskalašno trošili taj novac. Tada je krenula moja borba da vratim moje imanje. Moji advokati su ušli u trag svemu tome i saznali smo da su ti zajmodavci iz Španije. Ja se na razumem u pravo, pa smo imali neka suđenja, ročišta, ne znam ni ja u Španiji. To je bilo letos. Drugi deo je bio sada u oktobru. Ja sam htela da idem avionom, ali krenuli smo đipom od mog bivšeg dečka iz Italije RB u Italiju. Došli smo na naše imanje. Dočekao nas je njegov otac. To je jedan mufljuz i probisvet sa Juga Italije. Uvalio se bio u administraciju i ništa nije radio. Obično laje, dere se i mlatara rukama, ne primećuje nikog i sve gleda sa visine, a ovog puta je počeo da me grli i da me ljubi, da se krevelji i prenemaže: “Moja Cica! Naša Cica!” “Nema bolje devojke” A setila sam se kako je bio uobražen ranije i jedva mi se javljao. Ja sam sve to iskuuulirala. Tu sam prespavala i posle smo pošli u Madrid. Ne bih davila nikog suđenjem, pošto ne znam tačno šta se dešavalo. Mene ta suđenja i crne hronike ne zanimaju. Moji advokati su rekli da će biti jako teško, ali su našli dokumentaciju o mojoj fabrici soka od grožđa. Nešto su oni tamo natezali, ali je bilo teško. Tu sam slučajno čekajući videla jednog dečka. Preko hodnika sam osetila da je dečko mog života, a on kaže i da je to osetio prema meni. Pozvao me je u kafić i posle limunade sa đumbirom sam našla dečka. Shvatila sam da je on čovek mog života, ali nisam htela da ubrzavam i forsiram nešto, a ni on. To suđenje se završilo u moju korist. Mom bivšem dečku iz Italije je naloženo da plati tu hipoteku, a imanje ostaje meni. Moj bviši dečko iz Italije RB se izvinjavao. Tada sam saznala da je njegov pokvareni otac vodio duplo knjigovodstvo, ako se tako kaže i da je mnogo novca sakrio od nas. Moj bivši dečko iz Italije RB mi je rekao da nikada nije za to znao i videlo se na njemu da je stvarno nevin u svemu tome. Moj novi dečko je postao Karlos. Prosto sa njim sam se osećala kao u raju. Vreme je stalo. Provodili smo dane zajedno. Njegova porodica se oduševila, kada su me upoznali i svi me obožavaju. Morala sam da idem kući, u Srbiju, a Karlos je poželeo da dođe i vidi Srbiju, pošto je to za njega nešto sasvim nepoznato. Krenuli smo đipom mog bivšeg dečka iz Italije RB najpre u Italiju, pa u Srbiju. JA sam htela da idemo avionom, ali je moj bivši dečko iz Italije RB insistirao da idemo njegovim đipom. Došli smo u Italiju. Ovog puta na MOJE imanje. Njegov otac je kukao, plakao, ali baš me briga. Odlučila sam da ostane sve po starom, a oni su mi isplatili polovinu novca. Ostalo će postepeno platiti. Krenuli smo u Srbiju. O mom dolasku sve znate. Malo mi je bilo teško da se prilagodim, jer sam se onda vratila u život. Da, u Srbiji je moj život.

Prošlog petka sam dobila poruku od meniđera da dođem u Grčku, jer je imao jednu poslovnu ponudu za mene. Nas dvoje smo se rastali pre par godina u ne baš dobrim odnosima, jer je on kao uslov za moj album izneo jednu jako ružnu ponudu. JA sam to odbila. On me je preklinjao, ali ja sam mu rekla da nisam na prodaju i da me takve ponude ne zanimaju. Ovog puta smo otišli moj bivši dečko iz Italije, moj sadašnji dečko iz Španije i moja najbolja drugarica Beba otišli u Grčku. Moj bivši dečko iz Italije RB je insistirao da idemo njegovim đipom, inače u Italiji on vozi nekog besnog Mercedesa. Otišli smo do Atine, a Karlos se osećao kao kuče u liftu kada je putovao kroz Srbiju. Tamo sam se susrela sa bivšim meniđerom. Meniđer mi je izneo poslovnu ponudu za snimanje jednog singla. Pesma je previše seksusalno eksplicitna. Ja sam predložila izmene. Autorka je inisitirala da se tekst ne promeni, ali meni je nekako bila previše “Ne-JA”. Slučajno sam u Atini videla mog bivšeg dečka Bendjamina. On je kao tinejđ zvezda bio popularan i bio je u nekom holandskom bandu. Taj band je bio potpuno glup, ali sam se ja smuvala s njim kada sam imala 13 godina. Tada je taj band uveliko prestao da postoji. Benđi je nastavio da se bavi muzikom i u jednom trenutku smo se smuvali. Dok smo bili u vezi, saznali smo da je dobio ćerku. On nije znao šta da radi sa sobom, sa nama. Pored toga, on je 20 godina stariji od mene i plašio se skandala u javnosti. JA sam raskinula s njim, jer sam tada morala da idem krenem u školu. Videli smo se setili se lepih događaja. Sada je u vezi sa nekom opajdarom, koja je starija šest godina od mene. Sva je tetovirana, a i on je. Stoji mu užasno, jer je on jedan običan tinejđer zarobljen u telu odraslog muškarca. Krenuo se da me poljubi, ali sam mu rekla da sam našla dečka za kojeg ću se udati. On je rekao da me je tražio svih ovih godina i da je i dalje zaljubljen u mene, ali ne mogu da verujem da se sve to desilo i da smo se ponovo videli. Karlosu sam objasnila ko je Benđamin i šta je bilo. On je to prihvatio normalno, ali moj bivši dečko iz Italije RB je počeo da divlja da se dere. Pravio je scene. Meni je bilo neprijatno. Karlos je bio zbunjen, a Benđamin je hteo da se pobije s njim. Za to vreme je Beba pila kafu s nekim tamo tipom. Ja sam smirila stvar koliko sam mogla. Benđi ja smo se rastali normalno. Karlos nije reagovao nikako, ali je RB imao jako čudne reakcije. Vratili smo se preko Severne Makedonije i otišli u Skopje. Tu sam saznala da su palestinski teroristi napali Tel Aviv. Nisam mogla da stupim u kontakt sa mojom Nanom. Uplašila sam se i dalje sam.

Novi dečko?

Danas me je pozvala moja najbolja drugarica Jovana da dođem kod nje. Kaže mi sva usplahirena: “Cico, moraš hitno da dođeš kod mene! Imam jednog dečka to tvojoj meri za tebe. Sladak je. Ti voliš starije, stariji je od tebe. Ne mnogo ali dovoljno. Krajišnik je. Odmah sam vas videla zajedno!”

Ja sam se malo zamislila, jer znam da je teško naći nekog dečka danas, ali je Krajišnik, pa super. Jovana je trenutno na odmoru, a ona radi na nekom kruzeru. Ona kaže da je neka meniđerka, a pre je bila i stjuardesa. Sve u svemu, meni je to sumnjivo, ali smo ok, pa ne dižem paniku i tako me  ne zanima kako je tamo među tim budžavim penzionerima, kojima ona titra i koji se po ceo dan protežu i zanovetaju. Ipak, cenim je, jer je uspela da izvuče svoju porodicu iz dugova, a njena porodica su uglavnom neki neradnici, koji su prodali sve što su imali u Hrvtaskoj, pa dok je bilo para kupovali su kola i razbijali, njen brat je tako menjao devojke, sve dok nije našao neki gluaču, kojoj se svideo Golf, a kad se udala nema ni Golfa, a nema ni izlazaka u grad. Naterao je da radi kod Kineza za manje od minimalca. Dobio je i dete s njom, a dete čuvaju njeni roditelji, jer Jovanini mama i tata nisu odavno imali decu. Kao da je dete od stakla, pa će ga slomiti. Ovaj njen brat je kao neki automehaničar, koji kao i njeni roditelji samo sedi kod kuće i čeka da im Jovana donese pare da poplaćaju dugove i da naprave gozbu za komšiluk, a da onda krckaju pare do narednog Jovaninog povratka.
Dođem ja kod Jovane hitno. Posluži me ona lepo. Kaže da će on sada doći. Poslala poruku. Zvoni neko na vratima, ja se malo isprsim. Ulazi u sobu jedan dečko. Braon špicaste cipele, uske farmerke, košuljica. Vidim ja da se doterao malo. Neka jadna brada dve dlake u tri reda. Gušće su moje obrve koječupam, a na glavi frizura kao kod lezbejke. Katastrofa! Hajde, neću da budem takva da nekog odbacim samo zbog izgleda,pa da malo popričamo. Da vidim šta radi, koja kola vozi, čime mu se bave roditelji.
Predstavi se on: Maki!
JA: Cica! Drago mi je, duso!

On se malo zacrveneo. Uze kafu, to je minus, ali ne zameram toliko. Pitam ga, da li se zove Marko. On kaže jeste. Donese Jovana kafu, pa reče mora da ode nešto kod neke komšinice, a znam da oni ne pričaju ni sa kim u komšiluku, jer se njen otac zadužio jednom i rekao da je za njenu svadbu, a kupio auto, pa sada niko ne priča s njima. Maki ćuti, a pomislim: “Hajde, da ja probijem led!” Pitam ga šta vozi, a on reče Golfa i da se pohvali, kaže da će kupiti Audija. I to sav ponosan. Ja dalje nisam mogla da se sastavim. Em ima frizuru kao lezbejka, em ima par godina više od mene, em hoće da kupi Audija. Morala sam da mu kažem da treba da idem u radnju po čokoladicu. I ustanem, a ispred vrata prisluškuje Jovana. Ona mi kaže; Cico, vraćaj se nazad! A on kaže njoj: Krenula je Cica da nam kupi čokoladu.
Na kraju sam joj rekla: Dušo, bolje da si me upoznala s njegovim tatom.

Talasi života

Život je potpuno čudan i nepredvidiv. Nisam ja sada otkrila ništa novo, što menja sveta. Svi mi to znamo, ali ne razmišljamo o tome dok nam se ne desi nešto ružno. Trenutno sam u borbi na više frontova. Posao je, pre svega, u pitanju, ali i porodica, ali i ne najmanje, iako je poslednje i ljubav. Taman malo sastavim normalnog života, kada mi se desi neki preokret. Da li je u pitanju horoskop? Ne znam, ali se čudno dešava. Ne gledam tranzite, jer me to smara, a život mora da se živi.

Čula sam se u sredu sa mojim bivšim verenikom iz Izrael. On me redovno zove. Redovno priča iste priče i objašnjava kako bi nam bilo lepo da se oženio sa mnom. Muči ga žena, muče ga glupa deca, muči ga sve i svašta, ali ja to sve slušam, sređujem nokte ili gledam nešto na internetu bez zvuka. Imao je priliku, ali nije iskoristio i to je to. Kada je trebalo da bude bastion naše veze, on je samo ćutao, a ja sam se borila. 

U njegovoj porodici je ujak svetinja. Šta on kaže, oni svi veruju u to. Pričala sam već da je taj ujak jedan zatucani ultraortodoksni Jevrejin, koji je dosadan i očekuje da mu svi ljube ruke kada ga vide. Svi, ali ne i JA. Ideja Izraela je da smo svi jednaki, a on pokušava da uspostavlja neku hijerarhiju, koja se meni ne dopada i pokušava da proturi neke svoje ideje, koje JA ne prihvatam. Moj bivši verenik je kao ateista, ništa ga ne zanima, ali sve te praznike on slavi. Posebno se izmotava za Purim i boji onu glupu, musavu decu sa konjiskim zubima. Licemerje!

Danas slučajno odem preko Bebinog fejsa da vidim šta ima novo kod njega na profilu, kad ono nema ništa. Pogledam u prijatelje, ima dosta naših zajedničkih prijatelja i vidim izađe njegov brat, moj bivši dever. On je mene podržavao, ali nemam o njemu neko mišljenje. On izigrava nekog umetnika, pesnika. Piše neke jako glupe pesme, a svi mu se dive kako je on talentovan, a to je obično nabrajanje životnih događaja, pri tom, komentari ispod pesama su kriminalni. Komentariše taj njihov ujak nekim provalama, koje niko ne razume i koje su glupe. Najviše me nervira što mu je neko rekao da je sladak, kada se smeje, pa se tamo kezi sa onom njegovom kovrđavom kosom. Misli da je zanimljiv. Kad vidim ispod komentara komentarisala je i žena mog bivšeg verenika. Da, da, tog koji me zove i priča kako bi nam bilo lepo, a on se ne razvodi. Isto lupi neku glupost i to o gej brakovima. Ona je kao jako pobožna Jevrejka, a podržava gej brakove i hvali se kako je slobodoumna, a ima 150 kila i ne misli da smrša. Komentarisala je neku dvojicu, koji imaju dete. Ona šalje neke blagoslove, komentare, pametuje. “Šta ti ima bilo šta da kažeš? Tvoj muž mene zove redovno, duso. Bolje se bavi svojom porodicom, nego tim pederlukom.” Digla mi je pritisak. Pogledam sliku, koju je stavila, a na njoj moj bivši verenik kao neki deda Cigan. Baš se trudi da ga pokaže što ružnije. Onaj njen sin razjapio usta sa konjiskim zubima kao i ona. Kezi se, bekelji se, plezi se. Misli da je smešan, a dete je antipatično do bola. Da nije normalno, verovatno, bi bilo kreten. Jednostavno, ne mogu da ih smislim. Ova mala ćerka je slatka. Liči na mog bivšeg verenika, ali ima majčino ponašanje i kada se slika namesti kez i izbeči oči. Ta njihova porodična slika mi izgleda kao da su prorodica Adamblats. Svi su ispali grozno. Međutim, komentari… sve najbolje, supetlativi, deminutivi, slatkice, čokoladice. Povraća mi se. Privid srećne porodice. Sve porodice su srećne na isti načina, a porodica mog bivšeg verenika je dosadna na svoj način. To tako izveštačeno. Pogledam slučajno i njegov instagram. On se slikao u crno-beloj tehnici. Jeste sladak, ali ona, oštrokonđa, ga je sigurno na to naterala.

Na svu moju muku, još moram da trpim i takve gluposti na društvenim mrežama i ne mogu da se opustim u ovo teško vreme.

Zbogom

Danas sam inspirisana da napišem pesmu o ljubavi.

Odbaciću sve što mi nudiš
Ako to nije od srca i ono što želim
Ne treba mi ništa i možeš da odeš.
Ti ponižavaš moje srce,
Pretvaraš moju prvu ljubav u mržnju.
Možeš i da me osuđuješ
Anđeo je za tebe sada postao demon.

Želim da izbrišem sve greške
Želim da te potpuno zaboravim
Potpuno novi život kreće
Od naših snova sam odustala,
jer sam se razočarala
Ne verujem više u tvoje priče.
U te bajke koje su bile zavodljive.

Uživaš da me okrivljuješ iznova
Kako možeš da uživaš da gledaš patnju.
To što misliš i pričaš nije istina
Vihor naše ljubavi već je prošao
Sada sam potpuno mirna
Prestala su sva osećanja
Polako se okrećem od tebe i odlazim u noć.

Slava

Drugi pokušaj da vam napišem kako je protekla Slava kod mene juče. Napisala sam prvo sedam povezanih poruka, ali sma napravili pauzu, pa mi je tviter to pobrisao. Nisam htela da vam pišem blog, jer znam da mnogi od vas rade i voze i ne mogu da pročitaju odmah šta se sve izdešavalo, ali mislim da mi nećete zameriti, jer izgleda da je ovako lakše.

Spremila sam se da krenem rano ujutru. Znam da je velika gužva. JA idem u jednu crkvu na Novom Beogradu, ali idem i u jednu van grada, gde odem da se ispovedim, pričestim i porazgovaram sa duhovnim dušama, poput MENE. Beba mi je rekla da može da mi sredi da dođemo što pre na red, ali JA sam joj rekla da me korupcija ne zanima, posebno ne u ovom trenutku, odnosno, kada je taj tako svečani događaj u pitanju. Sa mnom su pošli Beba i Boban, kojeg je Milanka uporno gurala da ide sa nama, a on nije preterano religiozan. A ona je ostala kod kuće. 

Kada sam stigla tamo bilo je prilično ljudi, ali ne toliko, jer je to mesto malo izvan grada i verovatno, ljudi nisu mogli da dođu što zbog snega, što zbog toga što je radni dan. Pred kraj službe, sveštenik je pozvao da stanemo kod naših kolača da očita molitvu. Kada je došao red na MENE, privukao se i Boban. Sveštenik je čudno pogledao, jer sve zna o mom i Bobanovom odnosu, a ja sam htela da umrem od sramote, jer sam se pitala šta će pomisliti o MENI. On je pitao: “Ko je ovde domaćin?” On je rekao: “Mi smo zajedno.” Baš mi je bilo neprijatno, ali sam se suzdržala da ne regaujem pred svetom, koji su svi videli skandal u najavi, pošto me, uglavnom, poznaju i da se ne rasrdim u tom svetom hramu. JA sam rekla: “On je kod mene u gostima već mesec da, oče, dušo, pa kao da je domaći.” On je očitao molitvu, sipao sok od crvenog grožđa, kojem je zaustavljeno vrenje. Posle sam pitala Bobana: “Dušo, šta znači onakvo ponašanje u crkvi, pred sveštenikom i svetom. Kakav domaćin?” On je rekao: “Cico, čuo sam da se valja da je muško kao domaćin.” Pošto sam ja glava MOJE kuće, rekla sam mu: “Duso, ti si kod mene gost, a pošto si se danas tako namesto kao “domaćin”, izvoli plati svešteniku i daj prilog hramu u moje ime.” Bobanu nije bilo pravo videla sam. Nije poneo dovoljno para, a crkva nema aparat za kartice, tako da sam mu pozajmile Beba i JA pare i zbog toga će debelo da plati. Inače, kao i ovek za Slavu, pošto ja ne verujem u rusku, komunističku izmišljotinu Deda Mraza, dala sam dečici koja su bila tu pare, kolačiće, a deci s kojom sam dobra sam dala i igračke, pošto ima tako svake godine donesem nešto. Služba je osim toga Bobanovog glupiranja prošla baš lepo. Malo je bilo prohladno, ali takvo je doba godine.

Kada smo krenuli kući otišli smo do Bobana da uzme svečanu garderobu, jer su i on i Beba nekako se pozvali na Slavu i da uzme pare da mi varti, koje je pozajmio da plati crkvi. Vidim da mu nije pravo, ali, eto, kada glumi domaćina da vidi kakve su odgovornosti. Uveče sam njemu i Milanki ponovo očitala lekciju, ali to ću vam ispričati kada za to dođe vreme. Došla sam u stan pre 12 da zapalim sveću. Nisam sujeverna, ali kažu valja se, pa tako i ja. Sto sam uveče pripremila, samo je trebalo poslagati tanjire i pribor. Stavila sam da se skuva supa da bude sveža kada dodđu gosti, a stavila sam da pečem proju i pite koje sam juče napravila, pošto je Milanka zaboravila da stavi. Malo sam bila u gužvi, ali nije strašno, jer sam već sve spremila. Mlanka, Boban i Beba su postavljali tanjire i pribor.

Pošto slavim nekoliko Slava, koje se obeležavaju u mojoj porodici, jer nema nikog od naslednika, sem MENE, to je za mene izuzetno svečan događaj, tako da se trudim da sve bude po redosledu kako je propisano. Vreme je posta i moja Slava je veganska, a i da nije vreme posta bi bila. Mnogi komentarišu protiv veganske hrane i veganskog načina života, ali sam JA vešta kuvarica, kao što svi znaju, i mnogi su se iznenadili kako je sve to lepo i ukusno, a nema mesa. Mnogi su se iznenandili, kada su čuli da je moja hrana potpuno posna. Kada sam došla u Srbiju, videla sam da ovde ljudi ne znaju za red, a JA sam morala da ih upoznam sa protokolom, tako da sam prve godine poslala pozivnice sa objašnjenjem sta da rade i kako da se ponašaju. Sledeće godine sam ponovo poslala pozivnice naglašavajući da ako je neko ateista ili ako je vernik, a hoće da dođe sa ateistom, jednostavno, ne ateistima nije mesto na Slavi, jer smatram da je nepristojno da neko ko to ne poštuje sedi zajedno za našim stolom. Mnogi su se naljutili, ali me to uopšte ne zanima, jer ja ne bih išla kod na neka slavlja ateista, jer iako mislim da su glupi, poštujem njihovu odluku da žive u gluposti. Pored toga, sam napravila i spisak tema o kojima nema potrebe da pričamo: politika, vulgarnost, vređanje, diskriminacija, jer može dovesti do svađa, pošto sam videla na drugim Slavama da je to izvor problema i skandala. Pored toga, onoga koga sam pozvala na Slavu, očekujem da dođe i ostane malo duže, a ne da mora da ide od Slave do Slave. Dok je kod mene to ne želim da čujem, jer to smatram nepristojnim – Zašto dolaziš kod MENE, ako imaš negde gde je zanimljivije. Pored toga, naglasila sam da treba biti i umeren u jelu i piću i da se alkohol i droga ne služe tokom posta. Kod mene u stanu je pušenje zabranjeno. U početku je ljudima bilo čudno i moje prijatelji su komentarisali, oni pokvareni iza leđa, a oni iskreni u lice da to nije baš uobičajeno, ali sam rekla da me ne zanima. Kada odem kod nekog JA poštujem tog domaćina. Idem samo kod vegana na Slave i ne izvoljevam. Prvi put sam servirala onako klasično jela kako se obično radi u Srbiji da bih ovde bila u skladu sa načinom života : predjelo, supa, glavno jelo, kolači. Videla sam da to nije baš praktično, onda sam sledeće godine napravila meni, pa su konobari služili goste. Ispostavilo se da ljudi mogu više da pojedu od normalne količine i na kraju sam prešla na švedski sto. Za Slavu preuredim dnevnu sobu i ispomeram nameštaj, a jela poslužim u trpezariji, tako da gosti mogu da sednu za sto. Svako uzima koliko želi i šta želi. Ne pravim previše hrane, uglavnom ono što može malo duže da ostane, a srećom i zima je. 

Moji gosti pristižu od 5 sati do pola šest. Tu im je posluženo bezalkoholno piće. Razumem i ako neko zakasni, ali to ne volim, jer u pola šest najpre čitamo molitvu i zajedno se pomolimo. Zbog toga sam isključila ateiste, jer smatram da bi to njih sablaznulo, ali shvatam da su to ljudi bez obraza i karaktera, pa da im to ne bi ni smetalo. MENI smeta. U molitvi se zahvalimo i Svetom Nikoli, koji nas čuva i spomenemo neke važne ljude i poželimo da nam sledeće godine bude bolje. Posle toga, krećemo sa večerom. Gosti nisu obavezni da sede, ali mogu. Tokom večere u prvom delu se pušta mirna klasična muzika, a kako se malo opustimo kreće i narodna i novokomponovana muzika. Tokom Slave izbegavam da pevam. Kada je radni dan ljudi ostaju do 12, a kada je vikend ostanu i duže. 

Opisala sam vam kako izgleda moja Slava, ali na svakoj Slavi, mora da se desi i neki skandal. Ne volim da se priča o ružnim temama, ali je Beba potegla temu o svojoj paranoji i o tome kako nas svi prisluškuju. Morala sam to da prekinem, a onda je počela da priča o nekom pevaču, koji je imao udes. Što su se svima otvorila oči i raširila uši da čuju koji trač. Ona zna da li je on vozio pijan i drogiran ili ne. JA sam se užasnula na tu priču i morala sam da presečem: “Dušo, ovde smo došli da provedemo ugodno veče da porazgovaramo o svojim porodicama i sa prijateljima o onome o čemu ne stižemo da razgovaramo. O takvim temama je neukusno da pričamo, posebno što nismo upoznati sa detaljima događaja.” Svi su prekinuli, a Beba je nastavila u njenom maniru: “Ja znam, on nije kriv…” Podigla sam ruku i rekla: “Mislim da sam bila jasna.” Okrenula sam se ka nekim prijateljima i pitala sam ih kako su oni i kako im je prošla gradnja neke ekološke straćare na nekoj planini. Svi su se zainteresovali za tu priču, tako da sam skrenula pažnju sa Bebinih gluposti. Ljudi su pitali i Milanku, kako je a ona je počela da priča o sinu “u Nemačku, koji se opet oženio”, sadašnja žena je otišla od njih i nije povela decu, misli da je ona “potkradala njenu sirotinju”. Naravno, i to kukanje sam morala da prekinem. Sledeći pokušaj je bio da priča o Kosovu, pošto je ona zabrinuta za njihovu vojsku, a misli da je na Kosovu sve gotovo i kada je krenula o Putinu, odmah sam to prekinula i rekla: “Milanka, dušo, mislim da treba još da se narenda kupus salate.” Ljudima je sve bilo jasno, jer oni znaju šta JA mislim o Rusiji i komunizmu. Ako je ateistima zabranjen pristup, jasno je da se ni o Rusiji ne priča. Sledeći skandal je priredio Boban, koji je kada su nazdravljali upao sa tima: “Pa, da te udamo Cico do sledeće Slave.” JA sam rekla: “Bilo bi dobro, duso, ali prvo da nađem pravog dečka.” On se isprisio i rekao: “Dečka imamo, samo tvoja dobra volja.” Pošto je većina ljudi upoznata sa mojim ljubavnim životom, ja sam rekla: “Ispalo je da dečka kojeg “imamo” više nemamo, jer on još ima vremena u životu i ne može da održava ličnu higijenu.” Boban se konačno primirio, pošto se zacrveneo, jer su se svi pitali o kom delu lične higijene se radi. 

U jednom trenutku sam otišla do trpezarije da Milanki skrenem pažnju na ponašanje i da teme o kojima ona priča sa svojim komšijama nisu primerene za ovaj događaj. Taman se i Boban namestio i rekla sam mu: “Dušo, ti si bivši i tako će ostaiti. Kada je trebalo da budeš i budući rekao si da te ne zanima brak i da te ne zanimaju deca. Ako nisi do sada shvatio da smo raskinuli, sada jesmo.” Do kraja večeri se ponašao normalno.

Osim tih nebitnih ljudi, koji su nešto kometarisali sve je prošlo u najboljem redu. Očekujem još par prijatelja da dođu. 

Još nešto, mnogi ljudi su me pitali da kažem šta sam spremila od jela za Slavu i da slikam kako sam sredila. Iako sam proteklih dana objavljivala da se spremam i da pravim kolače, smatram jako neukusnim da iznosim šta i kako, jer je to za mene intimni, porodični događaj. Slavu se trudim da proslavim skromno, pristojno, u skladu sa običajima i da ne bude previše ljudi, jer nema previše mesta u stanu, tako da je sasvim pristojno do 120 zvanica, uključujući tu i decu. Ne mislim da je mesto Slavi u restoranu. Ne volim da dovodim animatore za decu, jer Slava nije cirkus.

Hvala vam na čestitkama i želim vam da i vi vašu krsnu Slavu proslavite lepo poput MENE.

Smešak

Danas sam išla sa Mimijem, njegovom porodicom i Bebom na neki izlet u neku divljinu. Nisam ukapirala gde se to nalazi, ali sam ubrzo ukapirala da tu nema ničeg zanimljivog. To je ukapirao i Mimi i stalno je kukao, prenemagao se, bečio se, sve dok nije došao na neku poljanu da igramo fidbal on i JA. A ja sam se baš lepo obukla: roze haljinicu, roze šeširić i pošto sam znala da mi čeka pešačenje obula sam svoje roze papučice sa pufnicom. Bila sam jako šik. Bilo je nekoliko tipova, koji su mi se nešto smeškali i nekih koji su mi tražili broj, ali sam, ipak, shvatila da sam i dalje, iako sam mislila da nisam i da je gotovo, zaljubljena u onog dečka, o kojem često pišem. Srećom, imala sam Tviter, pa sam malo komunicirala sa vama drugari, ali sam bila totalno diskonektovana. Trenutno je u Srbiji moji bivši dečko iz Italije. On je malo nedefinisan, ali neću da širim dalje glavnu temu. To je moja bivša najbolja drugarica Jeca. Iako sam bila totalno odsečena od sveta, vidim ja na Instagramu mog bivšeg dečka tu moju najbolju drugaricu Jecu.

Jeca i ja smo se upoznale jako davno. Ona je igrala balet, ali nije bila nešto, pa se počela da bavi igranjem. Išla je jednog leta u Španiju i tu smo se upoznale, kada sam ja igrala na Ibici. Iako smo se brzo združile,ona je mene nervirala, jer se puno smeje. Deluje kao nežna, krhka osoba, kao i sve balerine. Uvek je raspoložena i stalno se smeje. Uve kažem da onaj ko se smeje, duboko u sebi plače i u ovom slučaju je bilo tačno.

Jeca i ja smo nastupale na Ibici zajedno, jer sam mogla da ispravim njene greške. Ona se stalno smejala i stalno prizvala neki sumnjive ljude da nas prate. Kada sam došla u Srbiju, odmah smo se našle. Kod nje ‘med i mleko’. Počnemo nas dve da vežbamo i nastupamo zajedno, kad ona meni uzima pare iza leđa, muva se s klijentima, kasni. JA sam njoj skrenula pažnju na to, ali ona se pravila luda i prestale smo da se družimo.

Večeras pogledam JA instgram bivseg dečka, kad vidim Jecu kao rodu sa knjunom. Malo pogledam, naravno ezi se i otkrijem da je ona u vezi sa jednim plesačem, koji je i mene muvao, ali nije imao sreće, jer podržavam Ukraniju. Sada se više ne smeje bez razloga, posebno zato što taj plesač može da joj bude grandmama.

 

Invazija

Moje srce je iskreno i čisto. Kada srce kaže, moja glava se isključi. Dobra sam osoba i neiskvarena, pa često nastradam zbog toga. Moja najbolja drugarica Mira i ja idemo mesecima na fitnes. Ona uvek kuka. Uvek se prenemaže. Uvek napravi neki facu kao da su sve lađe potonule. Uvek širi neku negativnost i sluša neku glupu muziku. U politici je rusofilka, ali shvatam da je to, zato što je glupa. Juče, 29. juna 2018. godine, je bio jako kišan dan. Ceo dan je padalo. Izmenjaju se tri godišnja doba. Nije baš prijatno kao u Brazilu kada padne kiša iznenada, pa osveži, jer već dugo traje. Krenula sam na fitnes, kad ceo grad blokiran. Uvek krenem na vreme i stignem, ali gužve su totalno bez veze. Nema nekih frajera u dobrim kolima ili mi nisu zanimljivi. Kada dođem do Mirine zgrade obavezno je sačekam 20 minuta, jer njoj treba da se spremi. Stalno kasni. Mislila sam da ako joj kažem da je čekam ispred 15 minuta pre, da će biti spremna, ali sam shvatila da JA ne lažem, a videla sam da to ne menja stvar, kada sam jednom došla kasnije.

Dolazak ne fitnes je prava noćna mora. Ona je odabrala tu teretanu, jer je blizu nje. Kada prolazimo, prolazimo pored reda ogledala i u tom trenutku svi počinju da gledaju u nas zbog MENE. Odemo do svlačionice za žene i vratimo se da vežbamo. U kontaktu sam sa mnogima. Tu se izdvojio Sarin tata o kojem sam vam pričala. Ja sam primetila da se ja njemu sviđam, a meni je on sladak, a Mira kaže da ima neki blentav pogled. Šta ću kad je sladak?! On je oženjen i za mene ZABRANJEN, ali on me stalno provocira, međutim, juče, dok se nebo otvorilo, počela sam da ćaskam sa jednim dečkom. Kada mi je rekao: “Poštovanje, Cico!”, osetila sam nešto posebno. Ćaskali smo o vežbanju, a ja sam gledala u njegove zaliske, prosedu kosu, naočare i kako slatko spušta pogled kada kažem nešto duhovito. Prvi put sam ga videla, ali sam osetila da je on muškarac mog života. Sarin tata je došao u nekoj trenerci, ali mi uopšte nije bio zanimljiv. Sve se isključilo oko mene. Sarin tata je pričao sa Mirom, a videla sam na Mirinoj faci da se nešto prenemaže, a on joj se čepio jako ljigavo. POmislila sam da ovaj bar ima karaktera, pošto ga Sarin tata nema. Verujte mi da sam bila očarana. Ne znam ni o čemu sam pričala s njim. Nisam se odavno tako snažno zaljubila, iako sam negde još uvek zaljubljena u onog dečka, o kojem sam vam pričala, tada sam zaboravila na njega. Izvežbale smo svoje. Odvezla sam Miru do zgrade, a ja sam krenula u “Tempo” da kupim nešto mojim prijateljima Aci i Jovani. Aci je rođendan, pa su me pozvali na žurku, a ispostavilo se da je neka sedeljka, gde sam upoznala tri super tipa i potpuno zaboravila na ovog sa fitnesa. Videla sam i jednog tipa u “Tempu”, ali je on oženjen, tako da ništa. Od ta tri tipa, dvojica su oženjeni, a jedan je u vezi sa Acinom sestrom od strica. Prišao mi je i pitao me je za broj, ali sam mu rekla da bi bilo super da se vidimo sve troje tokom nedelje, jer su kao super. A on kaže: “Cico, kako smo super, kad si samo pričala sa mnom?” Ja sam mu rekla: Sori, duso. Međutim, na toj sedeljki je bio i Jovanin brat sa kojim sam bila u tajnoj vezi. Veza je bila tajna, jer smo to krili od Jovane, koja je htela da me upozna sa njenim šefom, pošto je imala problema na poslu, pa da ga ja obradim, onda smo nas dvoje krili vezu. Ranije je baš bio sladak, a sada… ugojio se i to u sedalnom delu. Zamislite kako je to odvratno kad muškarac ima široke kukove. Kada sam krenula kući, shvatila sam da mi se ne svođa toliko ovaj tip iz teretane. Išla sam pored mašinske škole na Novom Beogradu i stajala na semaforu i shvatila da ja samo sebe zavaravam i da sam i dalje zaljubljena u onog dečka. Ovaj je samo probudio trenutne strasti, ali ništa više od toga.

Jutros mi je stiglo novo otkriće. Mira je, po prirodi, negativna osoba. Pričala je juče sa Sarin tatom, pa sam mislila da je uspela da se fokusira na njega. Jutros me je nazvala i ispričala da taj dečko ima ćerku, koja ide u isti razred sa Sarom i sa njenom dosadnom ćerkom. Pored toga, njegova ćerka je imala akvarijum sa ribicama i on je jednog dana izbacio te ribice, jer ih je ona stalno hranila, a ona se crkavale, pa je ona plakala. Totalno sam se rastužila. Pitala sam je, otkud svi ti oženjeni iz istog razreda u toj teretani, a ta teretana je blizu škole. JA sam videla neku zgradu, ali sam mislila da je to neki dom zdravlja ili vatrogasna stanica, ali mi nije ličilo na školu. Znači da svako ko tu ide potencijalno može biti oženjen i da ima dete u razredu Mirine ćerke. Baš nemam sreće u ljubavi.