Da, ja!

Već je svanulo, a noćas sam imala noćnu moru. Nastavila sam da spavam, još jedna noćna mora i onda je gotovo sa spavanjem za noćas. U glavi mi je odzvanjala pesma koju sam ovih dana nameravala da napišem. Zanemarila sam malo blog, jer me stvarno nervira ovo namestanje na klasičan izgled, a ako počnem na nekoj drugoj platformi blog, može da se desi i da oni naprave ovu glupost kao vordpres i onda sve ispočetka. Dakle, da ne dužim previše, jer znate sve šta se dogodilo sa onim dečkom iz teretane i sa mojim sadašnjim dečkom, najbolje je da napišem ovu pesmu. Nema veze ni sa kim direktno, nego sa običnim životom.

Da, ja sam…

Videla sam te jednog dana kao svakog drugog,
Iz tvog pogleda sam nešto osetila
Stvarno nisam mislila da će biti tu nešto,
Nisami ništa ni tražila, ni želela.

Ubrzo smo počeli da se srećemo sve češće
Moralo je nekako da se sve to završi
Znala sam da će biti teško i tužno
Ali krenula sam ti putem i nije bilo povratka.

Predala sam se tvojoj ljubavi i dala sam svoju
Noći su nam bile beskrajne, a dani topli
Poljupci su nam vlažili usne, oči su sijale
Tela su nam se tresla i osećala sam tvoju toplinu

Mislila sam da je to ljubav i da nema kraja,
Iako uvek mi nešto kaže da samo uvek bliži kraju.
Svaki novi susret nas je približavao rastanku
Svaki rastanak je bio znak kako će biti.

Držala nas je strast i sva ta oluja osećanja
Morao si da shvatiš da život nisi samo ti
Pogrešno si tumačio znake, kojih nije bilo
Stvorio si potpuno pogrešnu stvarnost bez mene.

Sad moćeš da uživaš u stvarnosti kakvoj želiš
Vreme nije stalo ni za tebe ni za mene.
Nemoj više da me tražiš, jer ja više nisam ista.
JA sam iskrena, a ne znam zašto nisi shvatio.

Beleška o ljubavi

Hoću da ti pišem o ljubavi večeras
Gledam u prelepo nebo i oblake
Mesec sve obasjava, a ja tebe tražim.
Drhte mi leđa i osećam te, iako si daleko
Večeras mi je tako toplo iako je hladno
Probudio si vatru koja se ne gasi

Izgubljena sam dok mislim o tebi
Ti večeras misliš na mene kao ja na tebe
Pre tebe sam bila sama i svoja
Sada je sve sasvim drugačije
Već se spušta noć preko neba
Moja ljubav je ono što ti treba

Sada sedim tužna, jer si tako daleko
A ti mi isto to kažeš tihim glasom
Mi smo dve duše koje se traže
Telo i duša kažu da, ali nešto odbija
Budi hrabar i ti kaži: Da!
Tako se i najdeblji zid probija.

Uspomene

Ponovo sam prošla našom ulicom
Videla sam našu staru kuću
Nekada je tu bilo smeha i pesme
Tada nismo znali za tugu.

Osetila sam miris vetra i mora
Čula sam i šuškanje lišća na drveću 
Isto je bilo kao i nekad
Želeli smo samo da smo zajedno.

Videla sam kako deca sede u parku
On joj je pričao svoje planove
Ona ga slepo gleda, dok ga sluša
Ja znam da nema ništa

Ponovo sam prošla našom ulicom
Sada su tu neki drugi ljudi
Ali njihovi planovi su isti
To će ostati samo planovi.

Da li i ti prođeš našom ulicom?
Danas više nemamo vremena.
Da li se setiš naše smeha i vere?
Bar ponekad?

Da nešto napišem

Drugari, znate da me je ovaj vordpres počeo da zastrašuje, jer moram prvo da pronađem klasičan izgled bloga, pa onda da pišem. Plašim se da će mi i to ukinuti i šta ću onda. Ne mogu da pišem u onim blokovima. Ponovo ću reći da je svaki apdejt sve gori.

Nisam odavno pisala, a znam da volite da čitate. Volim da pišem, ali me ubi ovaj sada proces dok dođem do podloge za pisanje. Nisam sigurna šta bih vam pisala, a oči su mi suzne, jer mi dreči monitor u oči. Znate da imam dečka, znate i probleme, ali, u stvari, kada sam zaljubljena, ja nemam ni o čemu da pišem, jer je sve u redu. Zbog mama ne mogu da putujem nigde, ali mi je potrebna neka promena u životu. Celog života nomadkinja.

Kraj septembra

Tako! Uspela sam da nađem klasični izgled bloga, pa mogu lakše da napišem blog. Potpuno se pogubim u onim blokovima i tako mi je komplikovano. Ako pređem na negi drugi blog, ne znam kako će funkcionisati, a i kako ćete me VI moji divni fanovi i pratioci pratiti.

Malo sam se povukla sa društvenih mreža, zbog nekog haosa u uživotu, ali to sada nije bitno. Kratak osvrt na sadašnju situaciju će vam sigurno značiti, ali mogu samo da kažem da me moja najbolja drugarica sa Novog Zelanda Lili užasno nervira. Stalno mi šalje neke snimke sa njenih putovanja. Tu vidim kako je prigrabila sve moje prijatelje i sa njim sa slika, skače u okean, glupira se na tematskim zabavama i misli da je zanimljiva. Mislim da pokušava da isprovocira zlobu kod mene, ali joj to neće uspeti, pošto je ona jedna pakosna Azijatkinja, koja pokušava da bude Belkinja.

I dalje se borim protiv rasizma i to znate da sam ja jedina na ovom govornom području, pre nego što je uopšte došlo do tog trenda podrške crncima. JA boju ne vidim – vidim čoveka, ali kada čovek hoće da vidim boju, ja moram da je vidim. Mislim da vam još od maja dugujem blog o događaju, koji se dogodio u jednom manastiru. Kao što se sećate, ja sam tada još bila u vezi sa Karlosom, mojim bivšim dečkom iz Španije. Mislila sam da je on pravi, ali ipak nije bio. Mi smo dva različita sveta. JA sam borkinja, a on nije. On ima sve u životu: demokratiju, ljudska prava, slobodne medije i misli da svi ljudi to imaju, a JA se borim da to dobiju ljudi koji nemaju. Otišla sam tada u taj manastir da se malo smirim, jer je mržnja počela da vlada svetom. Dopisivala sam se tada sa bivšim dečkom iz Bosne i on je tada krenuo sa porodicom za Srbiju. Dok smo putovali do tog manastira ja sam mu slala poruke. On mi je rekao da mora da me vidi. Tokom službe on se pojavio sa porodicom. JA sam se šokirala. Sveštenik je onda počeo da drži propoved, koja je bila evidentno rasistička i anti-belačka, antiamerička i puna mržnje, da sam JA morala da reagujem. Rekla sam njemu i svim okupljenim ljudima, da je situacija potpuno drugačija, nego što nam se predstavlja i da moramo da shvatimo da su policajci bili ugroženi. Kasnije se saznalo da je onaj crnac bio i neki kriminalac. Taj pop je pokušao i da se raspravlja sa MNOM, a ja sam njemu rekla da mi kao ljudi NE MOŽEMO i ne smemo da sudimo nikom, a posebno NE o događajima i ljudima koje ne poznajemo dovoljno. Moj bivši dečko iz Bosne je počeo da aplaudira i onda se još par hrabrih i istinoljubivih osoba pridružilo. On mi je rekao: “Cico, ti si tako lepa i pametna. Imam dve ćerke, ali znam da bi mi ti rodila sina.” Njegova žena se šokirala, prisutni su se šokirali, čak je i Karlos razumeo o čemu je reč. Meni je malo bilo neprijatno, jer se ovde tema vodila o ljudskim pravima, a ne o kontroli rađanja. On je oženjen i time je sve rečeno. Nikakav razvod ne dolazi u obzir što se mene tiče. Sada mi je pao kamen sa srca, jer sam ovo propustila da vam napišem da ne bih ispala neka lažovkinja, pošto znam da volite da čitate moje poučne, ljubavne, životne blogove.

U sredu sam bila u Novom Sadu. Išla sam da se nađem sa mojim dečkom Nemanjom. On je fin dečko, ali je polubogat. Teško mi je da kažem da je siromašan. On vozi neki totalno bez veze auto. Uglavnom, dolazi kod mene u Beograd. Njemu je doživljaj da ide po restoranima sa masnom i nezdravom hranom. Tamo nisam sigurna da mogu da jedem i salatu, jer je možda prošla pored nekog leša. Jedne večeri smo išli u Zemun u neki restoran. Došli smo, ali nisam mogla da uđem, jer sam previše osećala smrti, a  s polja se širio smrad spaljenih tela. Bilo mi je jako, jako teško. Mislim da me razumete. Ipak, pronalazimo razne zanimacije. Šetamo. Gledamo neke filmove. On je tako srećan, kada ide po tržnim centrima kao neki mali dečak. Očekujem da će još i da se vozi u onim autićima. Rekao mi je da se nikada nije osećao opuštenije i reasterećenije nego sa mnom u vezi. Meni je lepo s njim, jer je pažljiv. Mogu da kažem da je i vredan, pošto ponekad uradi i neke dodatne poslove sa prijateljima, kao što su moleraj. On radi neke administrativne poslove. Deluje mi jako naivno, a naivna sam i ja. Odlučila sam da probam da vidim kako je imati siromašnog dečka, jer nisam imala odavno. Stan mu nije loš. Pošto mu je mama bila bolesna, preselio se kod nje u stan, a svoj iznajmljuje. Bilo mi je ćao, što je u sredu bilo tmurno vreme, kada sam išla kod njega, jer se baš trudio da mi pokaže kako je grad lep. Novosađani imaju jako lokal-nacizam, a i Nemanja ima, iako to pokušava da prikrije. Iznenadio se kada sam mu rekla da me ne zanima katedrala, nego da želim da vidim Nikolajevsku crkvu. Njegov osmeh i naglasak su tako simpatični kada mi kaže: “Pa, Cico, ti si tako posebna! Svi vole da vide katedralu, a ti Nikolajvsku crkvu. Svi idu u Dunavski park, a ti voliš da šetaš Kejom.” Uvek se iznenadi, tako iskreno i dečački. To mi se i sviđa kod njega. Iako sam mlađa od njega preko pet godina, ponekad mi se učini da je on mlađi od MENE pet godina. Kao neki tinejđer.

Život nam nosi uvek neke nove stvari, ali nekada nam ih pokloni lepo uvijene, a nekada ih samo da bez papira. 

Bez tebe

Dok sanjam kako te čekam,
Ta magija sve može da nadvlada
Neću da se budim, hoću još da spavam
U snu mi je lepše, jer na javi ću te sresti
Okrenućeš glavu, a to će me boleti
Veruj mi da je teško tebe voleti

Ponovo se vraćam stazama naše ljubavi
Tamo je mesto pod drvetom gde smo se smejali
Skinula sam ti sa kose opali list da bih te takla
Nisi ni znao da je to poslednji put
Nisam to želela da znam tada
Da ćemo se voleti postoji samo nada.

Pokušavam da zaboravim sve što je bilo
Ali videla sam noćas zvezdu kako pada
Moja želja je bila da sve bude kao nekada
Ti ne znaš kada ja plačem, kako mi vreme ide
Moje nove pesme lete daleko u visine.
Misliš da moj život teče, ja ne idem nigde

Australia

Po prirodi znate da sam diskretna i da ne volim previše da pičam o svojoj porodici. Neki smatraju da nisam dovoljno Srbkinja, jer mi je otac Danac, a njega smatraju manje Srbinom, zato što je iz luteranizma prešao u Pravoslavlje. On je prešao iz Protestantizma, još pre neho što je upoznao moju mami i pre nego što sam se JA rodila. On mi je pričao da mu se dopalo, jer je proučavao Hrišćanstvo, onda je proučvao. Putovao je u Grčku i tadašnju Jugoslaviju, koja je bila komunistička, Kipar i Izrael. Upoznao se sa mojom mamom i eto, tako je Samovaša Cica došla na svet.

O mom odrastanju znate dovoljno, ali bih sada u ovom blogu pisala o nekim drugim stvaria, a to je moja nova odluka. Htela sam da odem da živim na neko drugo mesto. Moja mama je pre par godina, vučena nostalgijom odlučila da se iz Izraela vrati u Srbiju. JA sam tada živela na relaciji Kanada – Izrael. Više Kanada, jer sam bila jako pogođena vezom u kojoj sam bila sa jednim dečkom za kojeg sam bila verena. U Izraelu me je sve podsećalo na njega. Moj komšiluk, novi stan, u kojem sam živela i u kojem je trebalo da živimo nas dvoje. U Izrael sam dolazila samo zbog moje mame i moje Nane, a iskrena da budem više sam želela da vidim Nanu, jer kao što znate ona je mene odgajila, jer je moja mama bila preokupirana poslom. Jednom mi je mama rekla da se seli u Srbiju. JA sam povremeno išla u Srbiju, ali nisam je gledala kao neku moju destinaciju za stalnim životom. Kada odrastate u Izraelu, upoznajete ljude koji dolaze iz razlićitih krajeva sveta. Ima mnogo doseljenih, ali nikako nemate osećaj da neko od njih tu želi da ostane zauvek. Uvek postoji nešto što vuče nazad u u zemlju odakle su došli, kao što ih je vuklo i da se “vrate” u Izrael, jer su njihovi preci otišli odatle. Da se ne lažemo, većina je privučena ekonomskim stanjem, nego što zaista oseća nešto prema Izraelu, tako da mi koji smo tu od rođenja imamo drugačiji odnos od njih, što je i normalno, ali i sama ta njihova životna priča nas nekako otvara za promene i odlazak negde dalje. Moja mama je uvek Izrael osećala kao svoju zemlju, međutim, njena odluka me je jako iznenadila. Pošto mi je to rekla, ja sam se vratila u Kanadu. Tada sam bila u vezi s jednim dečkom iz Montreala, koji je poreklom iz Kvebeka. On se smatrao Kanađaninom i nikada za njega Francuska ništa nije predstavljala, iako su njegovi došli u Kanadu u 17 veku iz Mena. Njegovi roditelji su išli u Francusku i uopšte se nisu identifikovali sa njom. JA sam onda počela da razmišljam o svom poreklu. O Srbiji, srbskoj kulturi sam najpre naučila od moje Nane. Ona je držala do toga, jer je njena porodica stradala u Holokaustu. Posle jednog razgovora sa mamom, shvatila sam da je ne poznajem i odlučila sam da dođem u Srbiju kod nje.

Iako sam ranije povremeno dolazila u Srbiju, to je za mene kulturološki, civilizacijski, drštveni, ekonomski i tehnološki šok. Jedno je biti turistkinja u Srbiji, a život je nešto sasvim drugo. Najpre sam živela sa mamom u stanu u centru grada. Prvi put sam počela da provodim vreme s njom. Razgovarale smo. Smejala se mojim šalama, ja njene nisam razumela. Ona je i ovde započela biznis. Ovog puta sam šetala sa njom. Išle smo na Avalu zajedno. Šetale smo ulicama i ona mi je pokazivala gde se igrala, šta su joj komunisti oteli, gde su joj ubili strica, kojeg nikad nije upoznala, jer joj je to pokazala moja baba. Upoznala sam neke njene prijateljice, međutim, JA sam navikla da živim sama i da budem svoja gazdarica. Pored toga, ona je počela da komentariše moje veze, a zna da to ne volim. Nije odobravala ni moje nastupe, jer sam JA odlučila da bolje upoznam srbski narod, pa sam počela da Pevam u kafanama. Bez obzira, ja sam se preselila u drugi stan, ali sam htela da budem blizu nje, jer mi je baš bila draga.

Skoro sam počela da razmišljam, da želim nešto da promenim u životu. JA sam navikla na promene i one mi baš prijaju. Odlučila sam da idem u Australiju. Volim Australiju, jer je toplo, jer je normalna zemlja. Predložila sam mami da se tamo preselimo. Ona neće. To je za mene bilo baš teško, jer baš želim da ona bude sa mnom. JA ne volim mnogo da se raspravljam s ljudima, jer sam tolerantna, ali ona uopšte ne želi da ide u Australiju. Tako sam videla da je tvrdoglava, a tu osobinu ne volim, jer treba da poslušamo i drugu stranu. Ne znam, kako da je ubedim da idemo.

Ex update!

Vreme je da malo ispričam šta se sve desilo u mom životu. Mnogi moj život vide kao da je to hod po laticama rozih ruža, ali ponekad tu promakne i trn i kao svaka smrtna osoba ubodem se i zaboli. Ponekad rana bude neprimetna i bezbolna ili brzo prođe, a ponekad me duboko zabode i jako boli. Najbolje je da ispričam šta se sve dogodilo u MOM životu, jer svaki sled događaja vodi do nečega, odnoso, u svakom životu postoji uzročno-posledična veza. Iz prošlosti saznajemo budućnost, ako smo dovoljno mudri.

Krajem decembra sam otišla na fakultet na neke vežbe. Odlazak na fakultet mi je kao noćna mora. Tu nema nijedan sladak profesor ili asistent. Ko god malo bolje izgleda je peder. Koleginice mi zavide, jer imam sve desetke. Nemam s kim da se zezam ili flertujem. Svi su sujetni i umišljeni. Odlazak na fakultet mi je stvarno užasan, a ostanak još gori. Imali smo vežbe u nekoj bolnici i tu je bio jedan dečko, koji je imao nezgodu. Vi znate, koliko sam ja iskrena, emotivna, poštena i čestita i suza je sama krenula. Bas mi je bilo teško. Sestre su me pozvale u prostoriju za osoblje i dale mi malo vode da se smirim. Počele su da me teše. One me sve znaju i poštuju me, jer vide da sam predana i jako dobra stručnjakinja za ljubav i medicinu. Često im dajem ljubavne savete. Uglavnom, one jure neke doktore, koji su za mene šonje. A ima i mnogo pedera, koji ih šetaju da se to ne bi otkrilo. Znam to, jer je jedan moj drug bio u vezi s jednim doktorom za kojim su sve umirale: Te lepotan, te maneken, te šmeker, nikako da se oženi samo bira, a sve ga žele, a ovaj moj drug ga jaše posle prve smene. Uglavnom, one su me jedva smirile, koliko sam bila tužna. Posle toga me je sreo jedan doktor, koji je jako sujetan i nisam mogla da ga smislim nikada. Baš je ljubomoran na mene, a ima nekog dosadnog, debelog sina, koji ima debele usne i stalno se kezi. On mi stalno govori da me voli kao svoju ćerku, a znam da je potajno zaljubljen u mene, jer sam primetila da me je odmeravao i da je jednom rekao: “Cico, visoka ti peta, a kratka ti suknja.” Ja sam mu rekla: “Dušo, visoka mi peta i kratka je suknja, ali nisam guska, a ti si deda.” Od tada se primirio i postao je pristojan. On mi je rekao: “Cico, ti si jako emotivna osoba. Vidi se da imaš čiste misli i iskreno srce. To nisi za ovaj posao.” Toliko mi je bilo žao tog dečka, da tom dedi nisam ništa htela da odgovaram ili da mu lupim šamar.

Sledeći ključni događaj, koji je ovih dana uticao na moj život. Tokom Božića sam bila kod mog najboljeg druga/bivšeg dečka. On ima 41 godinu. Sladak je, poliglota, završio je filozofiju, inteligentan je, ali neće da se ženi. On traži sebe. Izmišlja koje kakve gluposti, a vreme mu prolazi. On ne slavi Božić, ali slave njegovi roditelji i on živi van grada, tako sam se stvarno odmorila tada. Kada sam došla u stan, vratila sam se u suludu realnost u kojoj živim. Moj bivši dečko iz Italije je želeo da porazgovara sa mnom i rekao mi je da je shvatio da od obnove naše veze nema ništa, što sam mu ja odmah i rekla, jer je saznao da će me zaprositi moj sadašnji dečko Karlos. Zamislite da vam neko kaže da će vas neko zaprostiti. Upropastio mi je iznenađenje. Međutim, Karlos nikako da zaprosi.

Odem posle protesta kod mame. Nisam dugo bila. Dala mi je poklon za Božić, ali mi je dala i savete: “Cico, mislim da ti je to šetanje po protestima bez veze. Gubiš svoje vreme i mladost. Ako već želiš udaj se za nekog dečka, eto, i tog Karlosa, ako misliš da je on tvoja sreća. Ti si suviše emotivna i kao doktorka se od tebe očekuje da budeš mnogo hladnija, ali tvoje srce je veliko. Idi u Kanadu ili Izrael, ako nisi zadovoljna ovde.” JA sam joj rekla: “Dušo, ja moram da idem na proteste, a Karlos treba da me zaprosi. JA znam da ću biti dobra doktorka, jer ja ljude želim da lečim od srca i iz srca, a ne kao na pokretnoj traci. Dušo, ja ne volim da dajem ljudima savete, tako da ne volim ni da meni neko određuje kako ću da živim”.

Dalje, moram da pišem drugi blog, jer se svašta izdešavalo. Ovo sam samo ad hoc završila.

Običan update

Poslednjih nedelja se u mom životu izdešavalo mnogo stvari, a život mi je još uvek užurban. Putujem na sve strane, borim se, volim, ali sam bila jako iscrpljena. Nisam stizala da napišem blog o svom životu i najnovijim događajima, a znam da ljudi vole da čitaju MOJ ultrapopularni blog, koji je jedino svetlo nade u ovom tužnom, sumornom i kriznom vremenu. Moj život je jako konfuzan, ali i u zbrci postoji red, jer ja verujem da sve funkcioniše po Božijem zakonu i da za sve postoji razlog, ali i da za svaku devojku postoji pravi muškarac.

Pre nekoliko meseci otkrila sam da je moj bivši dečko iz Italije RB dao naše zajedničko imanje u Italiji pod hipoteku i da je došlo vreme da se naplate dugovi, pošto su oni raskalašno trošili taj novac. Tada je krenula moja borba da vratim moje imanje. Moji advokati su ušli u trag svemu tome i saznali smo da su ti zajmodavci iz Španije. Ja se na razumem u pravo, pa smo imali neka suđenja, ročišta, ne znam ni ja u Španiji. To je bilo letos. Drugi deo je bio sada u oktobru. Ja sam htela da idem avionom, ali krenuli smo đipom od mog bivšeg dečka iz Italije RB u Italiju. Došli smo na naše imanje. Dočekao nas je njegov otac. To je jedan mufljuz i probisvet sa Juga Italije. Uvalio se bio u administraciju i ništa nije radio. Obično laje, dere se i mlatara rukama, ne primećuje nikog i sve gleda sa visine, a ovog puta je počeo da me grli i da me ljubi, da se krevelji i prenemaže: “Moja Cica! Naša Cica!” “Nema bolje devojke” A setila sam se kako je bio uobražen ranije i jedva mi se javljao. Ja sam sve to iskuuulirala. Tu sam prespavala i posle smo pošli u Madrid. Ne bih davila nikog suđenjem, pošto ne znam tačno šta se dešavalo. Mene ta suđenja i crne hronike ne zanimaju. Moji advokati su rekli da će biti jako teško, ali su našli dokumentaciju o mojoj fabrici soka od grožđa. Nešto su oni tamo natezali, ali je bilo teško. Tu sam slučajno čekajući videla jednog dečka. Preko hodnika sam osetila da je dečko mog života, a on kaže i da je to osetio prema meni. Pozvao me je u kafić i posle limunade sa đumbirom sam našla dečka. Shvatila sam da je on čovek mog života, ali nisam htela da ubrzavam i forsiram nešto, a ni on. To suđenje se završilo u moju korist. Mom bivšem dečku iz Italije je naloženo da plati tu hipoteku, a imanje ostaje meni. Moj bviši dečko iz Italije RB se izvinjavao. Tada sam saznala da je njegov pokvareni otac vodio duplo knjigovodstvo, ako se tako kaže i da je mnogo novca sakrio od nas. Moj bivši dečko iz Italije RB mi je rekao da nikada nije za to znao i videlo se na njemu da je stvarno nevin u svemu tome. Moj novi dečko je postao Karlos. Prosto sa njim sam se osećala kao u raju. Vreme je stalo. Provodili smo dane zajedno. Njegova porodica se oduševila, kada su me upoznali i svi me obožavaju. Morala sam da idem kući, u Srbiju, a Karlos je poželeo da dođe i vidi Srbiju, pošto je to za njega nešto sasvim nepoznato. Krenuli smo đipom mog bivšeg dečka iz Italije RB najpre u Italiju, pa u Srbiju. JA sam htela da idemo avionom, ali je moj bivši dečko iz Italije RB insistirao da idemo njegovim đipom. Došli smo u Italiju. Ovog puta na MOJE imanje. Njegov otac je kukao, plakao, ali baš me briga. Odlučila sam da ostane sve po starom, a oni su mi isplatili polovinu novca. Ostalo će postepeno platiti. Krenuli smo u Srbiju. O mom dolasku sve znate. Malo mi je bilo teško da se prilagodim, jer sam se onda vratila u život. Da, u Srbiji je moj život.

Prošlog petka sam dobila poruku od meniđera da dođem u Grčku, jer je imao jednu poslovnu ponudu za mene. Nas dvoje smo se rastali pre par godina u ne baš dobrim odnosima, jer je on kao uslov za moj album izneo jednu jako ružnu ponudu. JA sam to odbila. On me je preklinjao, ali ja sam mu rekla da nisam na prodaju i da me takve ponude ne zanimaju. Ovog puta smo otišli moj bivši dečko iz Italije, moj sadašnji dečko iz Španije i moja najbolja drugarica Beba otišli u Grčku. Moj bivši dečko iz Italije RB je insistirao da idemo njegovim đipom, inače u Italiji on vozi nekog besnog Mercedesa. Otišli smo do Atine, a Karlos se osećao kao kuče u liftu kada je putovao kroz Srbiju. Tamo sam se susrela sa bivšim meniđerom. Meniđer mi je izneo poslovnu ponudu za snimanje jednog singla. Pesma je previše seksusalno eksplicitna. Ja sam predložila izmene. Autorka je inisitirala da se tekst ne promeni, ali meni je nekako bila previše “Ne-JA”. Slučajno sam u Atini videla mog bivšeg dečka Bendjamina. On je kao tinejđ zvezda bio popularan i bio je u nekom holandskom bandu. Taj band je bio potpuno glup, ali sam se ja smuvala s njim kada sam imala 13 godina. Tada je taj band uveliko prestao da postoji. Benđi je nastavio da se bavi muzikom i u jednom trenutku smo se smuvali. Dok smo bili u vezi, saznali smo da je dobio ćerku. On nije znao šta da radi sa sobom, sa nama. Pored toga, on je 20 godina stariji od mene i plašio se skandala u javnosti. JA sam raskinula s njim, jer sam tada morala da idem krenem u školu. Videli smo se setili se lepih događaja. Sada je u vezi sa nekom opajdarom, koja je starija šest godina od mene. Sva je tetovirana, a i on je. Stoji mu užasno, jer je on jedan običan tinejđer zarobljen u telu odraslog muškarca. Krenuo se da me poljubi, ali sam mu rekla da sam našla dečka za kojeg ću se udati. On je rekao da me je tražio svih ovih godina i da je i dalje zaljubljen u mene, ali ne mogu da verujem da se sve to desilo i da smo se ponovo videli. Karlosu sam objasnila ko je Benđamin i šta je bilo. On je to prihvatio normalno, ali moj bivši dečko iz Italije RB je počeo da divlja da se dere. Pravio je scene. Meni je bilo neprijatno. Karlos je bio zbunjen, a Benđamin je hteo da se pobije s njim. Za to vreme je Beba pila kafu s nekim tamo tipom. Ja sam smirila stvar koliko sam mogla. Benđi ja smo se rastali normalno. Karlos nije reagovao nikako, ali je RB imao jako čudne reakcije. Vratili smo se preko Severne Makedonije i otišli u Skopje. Tu sam saznala da su palestinski teroristi napali Tel Aviv. Nisam mogla da stupim u kontakt sa mojom Nanom. Uplašila sam se i dalje sam.

Plivanje

Mnogi su zainteresovani, pa sam morala da napišem blog o događaju, koji se juče dogodio i koji je bio kap u tegli punoj čaja pored mog kreveta. Neko bi rekao da sam JA, Samovaša Cica, srećnica, ali nisam. Naučili ste da ljubav može da boli.

Kao što znate ovog leta sam počela da držim časove plivanja deci. Moja najbolja drugarica Dragana je predložila da učim njenu decu da plivaju i JA sam pristala. Ubrzo je došlo još dece i napravila sam grupu. Deca su me obožavala, jer mene svi obožavaju. Ubrzo se pridružio toj dečijoj grupi i Draganin muž, a zatim i jedan tata od jednog deteta, pa još dvojica tata, neki njihovi prijatelji. Odlučila sam da na pravim grupu i za starije. Obično sam prvo držala časove deci, pa onda odraslima. Čudo je jedno koliko ljudi u Srbiji misle da znaju da nešto rade i ne možeš im objasniti da ne rade. Poseban slučaj je to plivanje. Valjda su iskompleksirani, pa se samo u sportu dokazuju, jer je država osmislila mehanizam da ti nezadovoljni mediokriteti svoje neuspehe kompenzuju poistovećujući  se sa sportistima. To je jasan znak siromašnog društva i glupe mase. Tako su bili i ovi, koji su dovodili decu. “Ja znam da plivam. Samo mi malo fali…” je bila jedna od najčešćih rečenica, a on ne zna da diše i maše nešto rukama, pa pomislim da će se udaviti. Onda su se oni međusobno nadmetali, ko je brži, a ja sam morala nekako da ih dovedem u red. Tako sam uspela da napravim jednu grupu. Delila sam ih na dve grupe, ponekad tri u zavisnosti od vežbi, koje smo radili. U toj grupi se jednom pojavio i jedan Ivan. On ima malo dužu kosu i jako je simpa. Od prvog trenutka sam videla da je zainteresovan za MENE, ali nisam obraćala pažnju, jer nisam imala vremena. Morala sam da ih sve uklopim, ali je on uvek počeo da se izdvaja. Posle treninga je ostajao i pitao me je zaista smislena pitanja o disanju i tehnici. Nije mi bilo teško da mu objasnim, jer sam videla da je zainteresovan za plivanje. Medjutim, ja sam uglavnom van vode, jer ne mogu da vidim pokret u vodi, pa sam jednom morala da udjem i da mu pokažem putanju ruke u kraulu. Videla sam da se uzbudio. Bilo mi je neprijatno. Stao je i uspravio se. On me je gledao u oči, ja sam spustila pogled. Rekala sam mu: “Za danas je dosta, dušo.” On je rekao: “Cico, meni nije. Ja sam tek počeo.” Bilo mi je jako neprijatno. U tom trenutku je došao i tata od Milice. Ne znam kako se zove. Uzeo je svoj peškir i sa smeškom pogledao u mene i njega. Zaboravila sam na to. Sledeće nedelje me je ponovo pitao da mu nešto pokažem i onda sam ušla u vodu za vreme časa. On je kao počeo da se davi i uhvatio me je za moju butinu. Rekao mi je da mu treba veštačko disanje, a ja sam rekla da će mu dati Draganin muž, na šta je on rekao: “Cico, mnogo mi je bolje. Ti me dižeš iz mrtvih”. To je svima bilo smešno, ali meni nije. Počela sam da razmišljam da prekinem časove, jer su često počeli ostali da mi se nabacuju, ali on je nekako bio drugačiji. Sledeći čas svi su bili spremni. Samo Ivan nije bio. Orišla sam da ga potražim do svlačionice, pošto sam videla da nije došao. On je sedeo tamo. Bio je pognute glave. Kosa mu je padala ispred. Pitala sam ga: “Dušo, zašto nisi na treningu? Da li je sve u redu?” Rekao mi je: “Ne, Cico! Ja sam se zaljubio.” Rekla sam mu: “Dušo, to je lepo, ali drugi čekaju trening.” On je rekao: “Cico, stalno mislim na tebe. Ti si prelepa, ljupka, neiskvarena, ljubazna, vesela.” Ustao je i spustio je šorc. Bilo mi je neprijatno da budem sama u muškoj svlačionici sa golim muškarcem, bez obzira koliko je sladak. Pomislila sam, šta bi rekao neko ko bi nas video. On mi je rekao da je dobio drugu bebu 2017. godine i da su se on i njegova žena potpuno udaljili. Rekao je da me želi. Ja sam mu rekla da me ne zanimaju oženjeni muškarci i da ga čekam na bazenu. On je podigao šorc. Ja sam se okrenula i otišla na trening. Ne volim kašnjenja. Tada sam odlučila da prekinem časove plivanja. Deca ne idu redovno zbog škole, a odrasli ne stižu od posla. Odlučila sam da još održim čas juče i u sredu. Juče posle treninga me je on pitao nešto, a ja sam rekla da je trening završen i da nemam vremena. Kada sam prolazila pored paravana, on je otvorio vrata i rekao: “Cico, želim te!” Povukao me je unutra i rekao: “Shvati da mi se sviđaš, a vidim i ja tebi.” Rekla sam mu: “Dušo, ti si za mene zabranjen muškarac, bez obzira koliko si sladak.” On je rekao: “Cico, kada sam video kako se smeješ i dodiruješ Saleta, hteo sam da puknem od ljubomore.” Zagrlio me je i poljubio. Osetila sam njegov mokar šorc na sebi. Odjednom mi je rekao: “Cico, reci mi da nema niko sem mene.” Ja sam bila zbunjena, jer mi je prijao njegov poljubac, iako se ne ljubi nešto dobro. Rekla sam mu: “Dušo, nema niko, jer prekidamo treninge.” 

Održaću čas u sredu i reći ću im da je to poslednji trening. Sada ne znam više pta da radim.