Jednog poslepodneva jedan dečko, koji mi se sviđa mi je poslao sliku i rekao da bi voleo da živi na jednoj planini. On je nestao iz mog života nadam se za sada i da će mi se ponovo vratiti. Danas sam videla sliku korisnice @juznjackopero i njena slika me je inspirisala da napišem ovu predivnu pesmu, jer uvek imam inspiraciju za poetsko stvaralštvo, pošto sam čuvena, talentovana pesnikinja i blogerka. Tako želim da i vi uživate u mojoj iskrenoj, ljubavnoj pesmi.
Ka tebi
Ovaj put je počeo jednim korakom
Ti, daleka ljubavi moja
Jednog prolećnog dana pokazao si mi planinu
Rekao si da je tvoj dom
Dan je bio topao, mlad kao proleće
Meni je bio hladan bez tebe
Nije bilo staze, ali me je vodilo ka tebi
Nisam mogla da odustanem ni da se predam
Daljina je bila ispred mene i tvoj dom pod planinom
Putokaz nisam morala da gledam
Teške noge su bile lake
Umor nisam mogla da osetim
I vetar je nosio moju kosu i umivao lice
Gazila sam mlado žito i gledala tvoj lik
Kako sam bila bliže znala sam da je prava staza
Planina je bila sve veća, ali manja
Došla sam iza tebe tiha bez daha
Prišla ti iza leđa i spustila ruke na tvoja remena
Oko tvog vrata.
Moderna Pevacica 